FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
11.04.2023.
„Zakon je rođen iz očaja ljudske prirode“. (Ortega i Gaset)
Iskustvo i pravna teorija upozoravaju da je ne retko u nomotehnici, pored šireg uvida i preciznosti – koliko god je to moguće – važna i jezička ekonomija, svedenost zakonskih izraza naročito. Stoga, u pravnom životu – u vokabularu osobito! – ne vredi svakad maksima „od viška ne boli glava“.
Naprotiv, nagomilavanje atributa, posebno suvišno detaljisanje (čak i u najboljoj nameri!), može katkad da izazove zabune, pa i efekat suprotan od željenog. Pojedine stvari se podrazumevaju i nije ih neophodno izvlačiti na površinu normativnog teksta „da bi se bolje podrazumevale“ (davnašnja ironična kovanica umnog profesora Obrena Stankovića). A „da li je pravo sâmo sebi odbrana“? (B. Breht)
Elem, članom 19 Krivičnog zakonika Srbije propisano je da nije krivično delo ono učinjeno u nužnoj odbrani. A „nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga otkloni istovremen protivpravan napad“ (stav 2 toga člana).
Tim povodom, a u vezi s najavljenom reformom krivičnog zakonodavstva Srbije, nalazim – u prvom redu – da u zakonskoj formulaciji prava na nužnu odbranu ubuduće nije potrebno naglašavati da je za pravno dopušteni odgovor na protivpravni napad na nečija lična ili imovinska dobra nužno da on – taj odgovor! – bude „istovremen“, još manje da se nužna odbrana odnosi i na onaj „neposredno predstojeći“ atak – kako se, de lege ferenda, već neko vreme predlaže. Takvo dobrano osetljivo, eksplicitno jezičko proširivanje polja nužne odbrane, može dovesti do zloupotreba u primeni, bilo s jedne, bilo s druge strane.
(Krivično-sudska praksa je o tome ionako najvećma učvrstila svoja stanovišta; za sada.) Primerice: teško je odrediti granice, domet i intenzitet takozvanog preventivnog napada, u rangu odbrane (sic!) da bi se neizvesno nailazeći napad osujetio. A možda je neki navodni budući agresorski čin samo uobrazilja u nečijoj glavi, navodeći ga na kobajagi odbrambeni poduhvat?
Da li doista neki napad „neposredno predstoji“? Da li nekome „mač iznad glave“ visi, tj. lebdi u vazduhu, da li je vatreno oružje protivnika „samo“ repetirano – ili se pak nož/udarac već ubrzano spušta prema žrtvi? Ili su, licem-u-lice, ruke napadača već prema devojci krenule, te biber-sprej nasušnu odbranu predstavlja. Drastično, uzmimo da je ka nekome već ispaljen agresorski hitac. U potonjim slučajevima, napad je bespogovorno nastupio.
U nekim drugim i drugačijim situacijama apstraktne, udaljene opasnosti, određeni subjket bi se lako moglo – od (još) nenapadnutog – (i) sâmo preobraziti u „aktivnog“ neregularnog napadača, bez valjanog pravnog osnova i razloga. A bukvalni „istovremeni napad“ postoji veoma retko: kad se metaforični „mačevi“ ukrste u vazduhu, na određenoj visini a bliže napadnutom. Jer, po definiciji, akcija i reakcija su logički sukcesivne, a ne jednovremene radnje!
Uzrok i posledica.
Pritom, rizik od zakasnelog uzvraćanja na nasilni akt svakad realan, njegovo ostavrenje moglo bi da bude i fatalno po pasivnog, onog potencijalno „odocnelog“.
Uz narečeno, važna su i sledeća pitanja: Koji (je) suprotstavljajući alat ima(o) pri sebi ugroženi?
Da li je – po svojim fizičkim i drugim ličnim veštinama i sposobnostima, kao i „tehničkom“ položaju u momentu napada (bio tek probuđen, u krevetu, ili za volanom automobila, na „papučici“ prevoznog sredstva, na kafanskoj stolici pri obedu, na podu, usred teške klizavice, na ivici provalije i slično) – realno bio u prilici ili nije da se obračuna s napadačem, da suzbije pretnju bez naročitih teškoća i bilo čijeg „trećeg“ sadejstva?
Da li on u kritičnim trenucima bio u stanju da shvati značaj sopstvenog postupanja spram napadača, da li je mogao iz ugla svog duševnog zdravlja da upravlja svojim postupcima („Neuračunljivost“, član 23. stav 2. Krivičnog zakonika)?
Da li je, zbog brzine odvijanja krizne scene, količine svetlosti u datoj vremenskoj sekvenci i drugih spoljnih faktora, bio u prilici da proceni razmere i posledice dešavanja u čijem se središtu nalazio?
Da li su akteri sukoba, jedan od njih ili obojica, bili pod odlučujućim uticajem alkohola ili drugih opijata (v. član 24, „Skrivljena neuračunljivost“)?
Da li je opasnost za napadnutog bila jasna, direktna, ozbiljna, i koliko?
Da li je on mogao da zna da je neko u blizini spreman da mu priskoči u pomoć, možda već preduzeo delotvorne korake usmerene ka njegovom spašavanju?
I da li je prema preduzimaocu nužne odbrane bila uperena apsolutna, odnosno „neodoljiva sila“ – koja i kakva? – čije dejstvo sâmo po sebi, isključuje postojanje krivičnog dela (član 21 stav 1 Krivičnog zakonika)?
Najzad, da nije lice koje smatra/pravda se da je postupalo u nužnoj odbrani možda bilo u neotklonjivoj stvarnoj (član 28), ili pravnoj zabludi (član 29)?
Sve u svemu, smatram da je u zakonskoj regulativi „Nužne odbrane“ dovoljno podvući pripadajuće legitimno i legalno ovlašćenje napadnutog da se proporcionalnim merama, onda kada je tako nešto stvarno neophodno – dakle, odgovarajućim protivnapadom kao poslednjim, njemu konkretno raspoloživim sredstvom! – suprotstavi bespravnom napadaču kako bi od sebe ili drugog odmah odbio/prekinuo/obustavio započeti atak.
No, na kraju krajeva, raspetljavanje dotičnog – na ovom mestu samo delom i ovlaš prikazanog normativnog i faktičkog čvora – u rukama je kako krivičnopravne doktrine i zakonodavca, tako prevashodno (i) sudske prakse pri susretanju s predmetnim, krajnje delikatnim pravnim institutom.
Tû je ključno brižljivo i pravilno, ne samo jezičko i logičko, već i sistematsko i ciljno tumačenje zakona, odmeravanje i zaštita angažovanih vrednosti tokom znalačkog pravnog kvalifikovanja činjenica, imajući u vidu celinu okolnosti, obeležja, specifičnosti svakog pojedinačnog životnog događaja.
„Nijedan zakon ne može zadovoljiti sve.“ (T. Livije). A neki cinici lakonski vele – „da nema loših ljudi, ne bi bilo dobrih pravnika“ (Č. Dikens).
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Izvor: ( FELJTON.rs/danas.rs)
Raspisana poternica za ubistvo lopova u Novom Sadu! Nema veštačenja automatske puške – ideš u pritvor da ćutiš malo
ZBOG BAHATOG VOZAČA SAM POSTALA INVALID, A ON NI DAN NEĆE BITI U ZATVORU: Ipak neće biti tako, ponavlja se sudjenje za gaženje pešaka na pešačkom
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! opljackana STOMATOLOSKA OPREMA U VREDNOSTI OKO 200.000E, IMA OSUMNJICENIH..
FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com
HIT VESTI……
Nastavak suđenja Novosađaninu jer je ubio provalnika u kući na Salajci! Tuzioc napravio kobnu gresku..
NE PROPUSTITE…
SLEDECA VEST…
….
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(FELJTON.rs)
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
