FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
19.06.2021.
Marić je priznao je da ide svuda i da je i njegovim godinama spreman za akciju, gde god je avantura i gde je opasno po život.
Kako je novinar i urednik Milomir Marić više puta zamalo izgubio glavu, šta kaže na opise da „već 40 godna zna gde đavo spava“, ali i na opaske da je špijun? Kako je preživeo infarkt, koliko knjiga ima i da li se priprema za novo pisanje i delo koje bi pariralo „Deci komunizma“?
Marić je na početku emisije odmah prekinuo najavu voditeljke, u trenutku kada je pomenula komuniste.
„Kad su došli moji na vlast, ja sam ostao bez ičega i tad su nastupile moje gladne godine. Bolje sam prošao sa onima koje nisam znao i protiv kojih sam se borio“, u svom maniru započeo je lice Hepi televizije.
Na opasku da je jedini novinar sa ovih prostora koji već 40 godina zna gde đavo spavao, dodao da je na to jedino ponosan i da tu tajnu ne sme da otkrije jer se „druži sa njim“.
O političarima i EU
„Mislio sam kad dođu ovi moji da će da procveta med i mleko, da će narod početi da živi kako dolikuje, kao sav normalan svet. Međutim, teško narodu sa njima a i meni sa narodom. Ti moji su ljudi koje ja znam od mladosti, sa kojima sam išao u školu, sa kojima sam delio iste vrednosti, sanjao drugu, moderniju Srbiju. Srbiju koja nije prespavala pad berlinskog zida, da mi budemo prvi koji će nas voditi u Evropu. Kao mladić sam sanjao da uđemo u EU, a evo kako je ispalo zahvaljujući mojim raznim prijateljima, ni kao penzioner neću dočekati da Srbija uđe u Evropu“, ispričao je na početku Marić.
Potom je u šali rekao da se odriče svoje biografije.
O prvim intervjuima
„Pa mogao sam bolje u životu da prođem, ali dobro je, mnogi ljudi koji su držali do sebe su i gore prošli, završavali su po zatvorima, bez hleba, bez igde ičega, u nemilosti, ali eto, ja se posle svega smejem svemu lošem što sam doživeo. U samoodbrani sam prihvatio ideju da budem sve što hoće. Mogao sam bolje da prođem da sam na vreme kapitulirao. teško je ovde u ovako zavidnoj sredini bilo šta raditi. ja sam ne shvatajući sebe ozbiljno, šaleći se na tuđi i svoj račun, uspeo da prođem nekažnjeno“, rekao je on i dodao da oni koji su ga locirali snajperima i provaljivali u stan, državni lopovi i ubice, sve priznali i obelodanili u njegovim emisijama.
Priznao je da ide svuda i da je i njegovim godinama spreman za akciju, gde god je avantura i gde je opasno po život.
„Izbegavam da se družim sa dosadnim ljudima“, dodao je gost Usijanja, a potom su se dotakli početka njegove novinarske karijere, započete u dečjem časopisu za koji je pisao sa 15, 16 godina.
„U lokalnom Takovskom listu sam uradio intervju sa predsednikom srpske vlade Milenkom Bojanić, ne znam kako je pristao da razgovara sa mnom, neko dete došlo… Razgovarao sam kao dete i sa Brankom Pešićem, legendarnim gradonačelnikom Beograda koji je stvorio ovaj moderan grad“, ispričao je on.
Marić je kasnije pričao o radu u Dugi i Beogradu 70-ih.
„Bilo je to vreme rok and rola, pojave Bijelog dugmeta. Mi smo bili građani sveta, tu su dolazile moćne grupe, znao sam sve velikane muzike i mislio sam da idem u tom smeru, nije to bilo vreme zabrinutosti za nacionalnu istoriju. Mi smo tad bili građani sveta, Beograd je tada bio kao Njujork i Milan Kundera, i veliki režiseri, ruski, mađarski, dolazili su u Beograd kao u Ameriku, bilo im je zabranjeno da putuju na Zapad. Krivo mi je što to nismo iskoristili, bili bismo prvi u Evropi… Sad je već fajront u EU, šta ćemo mi u toj deponiji, nema ničega, šta tamo možemo da nađemo“, ispričao je novinar.
O Dadi Vujasinović
Dotakao se i ubijene novinarke Dade Vujasinović.
„To je bilo 1994. godine, tolike godine su prošle, a niko ništa nije otkrio u međuvremenu. Mi smo mislili da možemo da se igramo sa sopstvenim životima, uživali smo u tome. Mi smo tako jednom licitirali ko će sledeći biti ubijen, iz Dadinog teksta ispadne da je to Arkan. I on zovne na moj telefon u redakciji, javila se Dada, počne da ga psuje, i ja uzmem telefon. Čujem: „Ako vas interesuje ko je sledeći, to ste vas dvoje“. Ali dobro. Mi smo to doživljavali kao nešto što možemo da prevaziđemo, da lepa reč gvozdena vrata otvara, da svojim šarmom možemo savladati sve te buzdovane i lažne vrednosti tog doba, da se možemo poigravati sa najvećom opasnosti“, rekao je Marić.
O Miloševićima
Ispričao je da bio urednik i Miri Marković koja je pisala kolumne u Dugi.
„Pisala je kolumne i ljudi koji su ih prenosili napravili su fantastične karijere. Sećam se kad su došli na vlast, uvrteli su u glavu da kupe Vučelića i mene. Nudili su vile na Dedinju, a ja sam tada bio bez stana i igde ičega… oni su se stvarno borili za neke ljude, kakvi su da su, bili su spremni da kupe tuđu pamet, žao mi je što nisam prodao na vreme, ali dobro je, završio bih u Hagu“, dodao je Marić.
Najavio je i novi istorijski roman, kada se bude „skinuo“ sa televizije.
„Pošto niko neće da me skine s televizije, moraću sam da se skinem. Tako da ću ozbiljne godine posvetiti završetku knjiga oko raspada zemlje, nije izašla ozbiljna knjiga o tome gde smo pogrešili, nije sve onako kako piše u novinama. Veliki moj učitelj Vladimir Dedijer je rekao da ne može svedok istorije da piše istoriju, da je potrebna distanca i bio je u pravu. Posle 30 godina je vreme da mi vidimo šta se dešavalo u ratovima 90-ih, ali mi smo kao u živom blatu, donose se odluke o rezolucijama o zabrani negiranja genocida i vidim da je to stav međunarodne zajednice, pa verovatno neće moći da se gleda moja emisija osim u Srbiji“, zaključio je on.
O srčanom udaru koji je doživeo:
„Shvatio sam da je to izlet na onaj svet. Kada sam izašao iz bolnice, ostavio sam cigare“.
(feljton.rs/alo)
