Verujete da vas neko PRATI, AGRESIVNI STE, u stalnom ste KONFLIKTU SA LJUDIMA? Ovi SIMPTOMI mogu ukazivati na ozbiljno duševno stanje koje zahteva lečenje

FELJTON.rs

18.04.2021.

Sumanute misli i ideje, fiksacija, nasilno ponašanje, agresija, može ukazivati na psihički poremećaj poznat pod nazivom paranoidna shizofrenija. Ovaj poremećaj ozbiljno narušava kvalitet života osobe koja neprekidno ima sumanute misli, ali i različite ideje koje upravljaju njegovim životom. Ono što okolini može da promakne je kada se osoba uspešno skriva, te se poremećaj detektuje u poodmakloj fazi.

Jedan od prvih simptoma paranoidne shizofrenije može biti informacija da osoba ima problem sa okolinom, da stalno razmišlja u smeru da je praćena, da je opkoljena neprijateljima i da jednostavno mora da se brani. Kako će ta odbrana izgledati, zavisi od toga da li će se poremećaj primetiti na vreme, a pacijent podvrgnuti lečenju koje će bolest uspešno držati pod kontolom.

Možda vas zanima…

• Niže osobe su sklonije paranoji?
• Skloni ste izlivima besa? Vreme je da naučite da se kontrolišete

Specijalista medicinske psihologije prof.dr Bojana Dimitrijević objašnjava za Žena.rs da je paranoidna shizofrenija jedno od oboljenja iz shizofrenog spektra psihoza, koje predstavljaju ozbiljan duševni poremećaj. Osoba koja boluje od nekog oblika psihoze, u akutnim fazama bolesti, ima mnoštvo pozitivnih i/ili negativnih simptoma i ozbiljno narušeno funkcionisanje, koje najčešće uočavaju i ljudi u njenoj okolini.

-Nepredvidivost i neočekivanost ponašanja ovih bolesnika čini da postoji i veliki strah od njihovog anticipiranog ugrožavajućeg ponašanja. Opasnost da je pacijent oboleo od paranoidne shizofrenije koji ispoljava nasilno ponašanje, nije veća od takve iste opasnosti od strane bilo koje osobe koja nema psihijatrijsku dijagnozu, na šta ukazuju brojna istraživanja. Ova bolest se uspešno drži pod kontrolom primenom savremene farmakoterapije, pa u novije vreme i psihoterapije. Budući da paranoidna shizofrenija po pravilu počinje dosta kasno, odnosno obično tek oko četvrte decenije života, obično su u pitanju pacijenti koji imaju već formiranu porodicu, izgrađenu socijalnu mrežu i strukturu ličnih odgovornosti i profesionalnih zaduženja, pa utoliko više mogu voditi sadržajan život u fazama kada je bolest kupirana adekvatnom terapijom, objašnjava profesrka Dimitrijević.

U akutnim fazama, kada je pacijent upadljivo pod dejstvom sumanutih misli i ideja, najčešće nema mogućnosti uveriti ga da su one plod njegove bolesti, budući da ih on doživljava kao potpuno realne i uveren je u njihovu istinitost.

-U toj fazi postoji i mogućnost da njeno ponašanje, najčešće pod dejstvom sumanutih misli i ideja, bude izrazito agresivno i nekontrolisano, kada može naneti povredu drugoj osobi ili sebi, ali procenat takvih ispoljavanja nije visok, i ne znači da je osoba koja je obolela od paranoidne shizofrenije potencijalni ubica, nasilnik i opasan čovek. Obraćanjem lekaru radi saniranja ovakve slike, a ne prepiranjem sa obolelom osobom da su njegove/njene ideje „glupost“, „izmišljotina“ ili „neistina“, mnogo više ćemo joj pomoći da se što brže vrati u premorbidno, funkcionalno stanje. Mnogo puta čujemo pitanje kako neko oboli od psihoze i u tom pitanju skoro po pravilu naslućujemo strah da će se ova bolest „naslediti“, kaže profesorka Dimitrijević.

Zašto nastaje bolest

Postojanje psihičke bolesti u porodici uvek otvara mnoštvo pitanja. Naročito je to slučaj kada je u pitanju oboljenje kao ovo, koje je relativno lako prepoznatljivo i često dosta upadljivo po izmenjenosti pacijentovog ponašanja, njegovoj nepoverljivosti, neuobičajenoj interpretaciji događaja oko sebe.

-Odgovor na pitanja o nastanku ove bolesti najbolje je ostaviti otvorenim, jer i uprkos mnoštvu teorijskih i praktičnih saznanja, i dalje ne možemo sa sigurnošću odgovoriti da li će se konkretnoj osobi, koja ima u porodici istoriju ovog oboljenja, takođe pojaviti simptomi, niti kako to da se neko, u čijoj porodici ovakvog oboljenja nikada nije bilo, ipak razboli. Takođe je nezahvalno predviđati da li je neko dovoljno psihički čvrst i stabilan da ga, koliko god životnih nedaća bilo, ni jedna neće dovesti u stanje reaktivne ili procesne psihičke poremećenosti. Nega psihičkog zdravlja i obraćanje stručnjaku za pomoć važan su element brige o zdravlju uopšte. Kad osoba, ili njena okolina, primete da postoje elementi izmenjenog ponašanja i psihičkog funkcionisanja, javljanje stručnjaku psihologu ili psihijatru korak je ka uspostavljanju psihičke ravnoteže. Ako duže i ozbiljnije lečenje i nije potrebno, to može biti impuls ka poboljšanju kvaliteta mentalnog zdravlja, zaključuje profesorka Bojana Dimitrijević, specijalista medicinske psihologije.

Pratite nas na društvenim mrežama

(feljton.rs/blic)