FELJTON.rs NEWS PORTAL
DRUŠTVO feljton.rs
18.03.2021.
Ko neće da se vakciniše, treba sam da snosi troškove lečenja ako se razboli od koronavirusa. Samo jedan dan lečenja u intenzivnoj nezi košta najmanje 1.000 evra, bez ruku kako se to kaže u narodu, to jest ne računajući plate i prekovremeni rad lekara i sestara, kaže u intervjuu za Feljton.rs anesteziolog prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju UKS Srbije i koordinator anesteziologa ukovid sistemu.
Mnogo je antivakcinaša, ali svako ima pravo izbora i pravo kako da se leči.
– Mi smo sve ponudili da budete zdravi i da se preventivno zaštitite, i vi to ne želite. U redu, imam rešenje. Ako vam neko nudi da se besplatno vakcinišete, u situaciji koja je epidemiološki loša i kada postoji mogućnost da svojim ponašanjem ugrozite i svoj i tuđi život, i vi to nećete, onda ako se zarazite, sami snosite troškove lečenja. Zahvaljući našem sistemu zdravstva, i ne razmišljamo koliko šta košta, narod zna da dobija besplatno lečenje. I možda su ljudi i zato opušteni, misle: I tako ću da dobijem sve besplatno od države i besplatno će i da me leči. I teraju po svome. A to mnogo košta, kao što mnogo košta i kad se zatvore radnje, jer dosta ljudi nema prihode. Što pre se široko sprovede vakcinacija, to će se i ekonomija brže oporaviti.
Jeste li za zatvaranje?
– Voleo bih da narod shvati da imamo veliku šansu da dođemo u dobru situaciju ukoliko svi poštujemo mere i ako bismo nastavili ovako dobro s vakcinacijom. Nikakvo zatvaranje nam ne bi trebalo. Ali moramo da prekinemo ovaj izuzetno brzi tok širenja virusa i zato će biti potrebne malo oštrije mere, posle kojih se ne sme opuštati. Potom je rešenje jednostavna mera – svi moraju da nose maske, i u zatvorenom i na otvorenom, a ne ovde može, ovde ne mora, pa ovaj ne razume… Svi maske svuda i svi na vakcinaciju u što kraćem vremenskom roku.
Da li je opcija da se s kovid žurki ide u kovid bolnice na društveno korisni rad?
– To je jedna od opcija ukoliko je to u skladu sa zakonom, etički dozvoljeno i ne ugrožava prava onih koji snose kaznu. Posla uvek ima. Baš smo juče sami donosili boce s kiseonikom u crvenu zonu. Više od godinu dana zdravstveni radnici nemaju pravo na privatni život, ne možemo ni da odsustvujemo. Mi nismo iskoristili ni svoje godišnje odmore iz 2019, a da ne govorimo o 2020. godini. Po pet dana su ljudi dobijali za celu godinu. I zdravstveni radnici moraju biti kivni na ove koji su uzrok tome da s nekog mesta dođe 100 ili 200 zaraženih. Ne bi bilo loše da ti ljudi dođu u kovid bolnicu i vide da korona postoji i da neko i umire od nje. Moraju misliti i na one koji su bolesni a nemaju koronu i treba da se leče.
Koliko ima pacijenata vakcinisanih s obe doze a zaraženih?
– Najpre treba znati da se oni nisu zarazili od primljene vakcine, jer da jesu, oni bi se odmah razboleli po dobijanju iste. Stalno upozoravamo ljude da je i posle druge doze potrebno dve-tri nedelje da se razvije znatna količina antitela koja će štititi organizam. Mada, svi smo se opustili kad smo primili prvu dozu, počeli ležernije da se ponašamo, uključujući i nas lekare. Nekako se čovek oseti sigurnije, pa se opusti.
Hoćete da kažete da ima i lekara koji su se zarazili posle vakcinacije?
– Svakako da ima, znam neke kolege. Iskreno, i meni je bilo mentalno lakše kad sam dobio prvu dozu, ali opet nosim masku i dan-danas. To se desilo i u mnogim zemljama, pa i u Izraelu. Ali kolege koje su primile vakcinu u januaru i potom bile pozitivne imale su vrlo blagu kliničku sliku. Mnogo je jača klinička slika kod onih koji su se zarazili između dve doze. Vakcine štite da ne dođe, pre svega, do smrtnog ishoda i do teške kliničke slike, ali niko ne garantuje da će vakcina sigurno da zaštiti da ne budete zaraženi, ali se očekuju blagi simptomi.
Posle kovida Dosta komplikacija Koje su najčešće komplikacije posle korone? – Posla ima za sve specijalnosti. To su hronični problem na srcu, srčanom mišiću. Ostaju oštećenja pluća, razne fibroze, pa se javljaju i problemi na perifernim nervima, a tu dolaze i psihičke posledice.
Daje li ipak britanski soj, koji sad dominira kod nas, težu kliničku sliku?
– Ista je klinička slika, isti problemi – s plućima i koagulacijom, kao i od samog početka. Zagovornik sam toga da kovid 19 ima tačno u dane razvoj kliničke slike. I naše lečenje ima tajming kad šta treba primeniti. Nacionalni protokol lečenja govori da u prvim danima bolesti, osim pre svega antipiretika i antibiotika, nisu potrebni antibiotici širokog spektra, nego samo oni koji sprečavaju superinfekciju. mogu se primeniti i antivirusni lekovi. Kada prođu ti prvi dani bolesti, nema više potrebe za antivirusnim lekovima jer se koronavirus već umnožio u našem organizmu. I tada, negde između osmog i desetog dana, dolazimo u fazu bolesti kada pratimo kakva je i koliko razvijena upala pluća i kakvi su laboratorijski parametri. Ukrštamo laboratoriju sa rendgenskim nalazom i sa saturacijom kiseonika kod pacijenta. Tu su kritični dani, koje možda neki pacijenti i propuste jer su kod kuće. I tu treba da sprečimo razvoj citokinske oluje – hiperimunog odgovora organizma, koji oko desetog dana bolesti može znatno da pogorša sliku. Tek tada, po protokolu, treba uvesti kortikosteroidnu terapiju. Ukoliko kortikosteroide uvedete prvoga dana, dodatno oslabite imunitet samog organizma i onda se virus brže umnožava. Znači, tačno pratimo pacijenta od prvog dana i znamo šta kada treba dati i dosta smo dobri u tome jer pratimo naš izuzetno dobro napravljen nacionalni protokol lečenja pacijenata sa korona infekcijom.
Anesteziologa nikad dosta Obuke za respiratore
Anesteziologa je uvek malo.
Kako se borite?
– I da je duplo više anesteziologa, ne bi nas bilo dovoljno za ovakvu pandemiju. I dan-danas radimo obuke i za mlade interniste, pulmologe, koji dolaze na odeljenja anestezije da uče intubaciju, mehaničku ventilaciju. Imamo tzv. šou rum (pokaznu sobu), doneli smo respiratore, infuzione pume i održali više seminara unutar KCS. Moram da pohvalim lekare koje smo preko konkursa primili u Batajnicu, a koji rade u jedinici intenzivnog lečenja. Tu je 65 mladih doktora koji su praktično posle završenog fakulteta i staža ušli u taj posao. I najveći broj njih sada zna i kako da setuje aparat za mehaničku ventilaciju, da ubode arterijsku liniju, izvadi gasne analize… Divni mladi lekari.
(feljton.rs/kurir)
