ZASTO TREBA IZBECI VAKCINISANJE! ko nece preziveti vakcinu, i ko je treba izbeci!

Posted by: admin 09/11/2021 in KORONA SRBIJA, KORONA VIRUS, VESTI Leave a comment

korona virus FELJTON.rs
09.11.2021.

У томе је само разлика.
Сви ћемо ми умрети на неки начин и не треба се око тога пуно цимати, већ преостало време потрошити на праве ствари.
Не знам кад ћу и од чега мрети алi од вакцине сигурно нећу!

PROČITAJTE JOŠ:

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

….

Slučaj „MANIJAK ZA VOLANOM“ još uvek u fioci Tužilaštva! MAMA POKUSAVA DA ZASTITI SINOVE DIVLJAKE!

….

PAZNJA lanac LIDLOVIH PREVARA SE PROSIRIO PO CELOJ SRBIJI! FELJTON.rs je pokrenuo OZBIZLJNU AKCIJU;STOP LIDL! PREVARA..

Korona virus i vakcine: Ko ne bi trebalo da primi vakcinu i zašto – 10 pitanja i odgovora

Vials of vaccine against the coronavirus

Da li ste dijabetičar? Ili ste možda trudni? Da li ste alergični na penicilin? Ili ste zdravi i mladi i mislite da vam ne preti virus?

Dok se u Srbiji više od 2,9 miliona ljudi prijavilo da primi neku od pet ponuđenih vakcina, pojedine grupe ljudi mogu biti u većem riziku od drugih.

„Dileme koje ljudi imaju o vakcinaciji nekad nisu rezultat nepoverenja ljudi u vakcinu već jednostavno straha, nesigurnosti i manjka znanja o detaljima svake vakcine protiv Kovida-19″, kaže za BBC na srpskom doktor Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu.

„Ipak, najveći broj ljudi sme da primi vakcinu, a jako je bitno objasniti ljudima koji su na primer, alergični na penicilin, leče se od tumora, imaju dijabetes – šta da rade, kao i u kom trenutku je najbolje da prime vakcinu“.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do sada revakcinisano 2.800.338 ljudi, jednu dozu dobilo je 2.917.843, a treću 132.977

Na glavne nedoumice odgovaraju doktor Ivan Đikić, član Nemačke akademije nauka, koji je učestvovao u pripremama stručnih mera u borbi protiv epidemije u Nemačkoj, i epidemiolog Radmilo Petrović, koji je radni vek proveo na institutu Torlak, a pravio je vakcine protiv gripa u Srbiji.

Vakcinacija u svetu

Interaktivna mapaVratiti na početak

Ukupan broj doza na 100 ljudiNema podataka01020304050+Niz tabeluFilter: Svet Afrika Azija Evropa Bliski istok Južna Amerika i Karibi Severna Amerika Okeanija

Država/region	Broj doza na 100 ljudi	Ukupan broj doza
Svet	92.4	7278363622
Kina	161.2	2340644486
Indija	77.7	1083142285
SAD	128.1	430927624
Brazil	131.3	281066476
Indonezija	73.9	204100126
Japan	152.4	192078918
Meksiko	98.4	128241025
Turska	138.0	117378532
Nemačka	134.9	113164222
Pakistan	49.7	111967455
Rusija	74.6	108839638
Ujedinjeno Kraljevstvo	155.6	106133911
Francuska	147.6	99700380
Iran	109.0	92677737
Italija	150.6	90897991
Vijetnam	91.3	89620701
Južna Koreja	155.4	79718850
Tajland	112.4	78656124
Bangladeš	45.4	75557364
Španija	155.3	72594573
Filipini	57.8	64195936
Argentina	135.2	61652681
Kanada	155.2	59088388
Malezija	153.2	50213960
Kolumbija	94.4	48398765
Maroko	128.2	47867990
Saudijska Arabija	131.0	46288357
Poljska	104.4	39459792
Čile	196.1	37678211
Australija	142.6	36763501
Peru	108.4	36146674
Šri Lanka	136.6	29374502
Egipat	27.8	28934095
Kambodža	165.5	28041552
Uzbekistan	82.1	27845532
Tajvan	110.2	26281921
Kuba	232.1	26262308
Holandija	140.5	24134425
Venecuela	80.7	23156914
Južnoafrička Republika	38.6	23151823
Ekvador	126.9	22692858
Ujedinjeni Arapski Emirati	213.5	21326489
Mijanmar	37.0	20299011
Ukrajina	44.5	19344335
Belgija	145.3	16905856
Portugal	159.8	16246592
Kazahstan	84.6	16070232
Izrael	181.9	15984230
Nepal	53.6	15918578
Švedska	144.7	14697481
Dominikanska Republika	122.5	13418338
Rumunija	68.8	13165832
Grčka	124.4	12902215
Mađarska	132.3	12744317
Češka Republika	116.7	12517362
Austrija	129.8	11741238
Alžir	25.2	11224643
Švajcarska	127.7	11128966
Singapur	171.2	10094499
Azerbejdžan	95.0	9708264
Irak	23.4	9632835
Tunis	80.1	9560149
Danska	152.4	8859053
Gvatemala	48.3	8810088
Nigerija	4.2	8794180
Salvador	133.1	8674987
Finska	147.4	8176813
Norveška	145.7	7963651
Bolivija	64.1	7585883
Turkmenistan	123.9	7580976
Jordan	73.8	7574613
Irska	147.3	7341341
Honduras	72.5	7300131
Srbija	105.1	7259706
Novi Zeland	145.2	7056440
Urugvaj	191.0	6655809
Angola	19.6	6647925
Mozambik	20.5	6585750
Kostarika	127.8	6567309
Zimbabve	39.9	6021461
Ruanda	45.2	6000758
Oman	108.7	5679984
Kenija	10.2	5624230
Panama	124.8	5469390
Paragvaj	73.6	5316775
Etiopija	4.3	5037091
Katar	165.7	4856503
Slovačka	88.3	4823639
Tadžikistan	49.4	4819257
Belorusija	50.5	4766181
Laos	59.7	4402770
Mongolija	132.1	4397342
Hrvatska	90.4	3690148
Uganda	7.6	3604659
Litvanija	127.6	3433568
Avganistan	8.5	3398410
Liban	49.8	3371123
Obala Slonovače	12.0	3232947
Gana	9.8	3102396
Bugarska	43.0	2965571
Bahrein	160.2	2800525
Palestinske teritorije	52.5	2742004
Kuvajt	61.6	2668082
Nikaragva	38.5	2582167
Slovenija	111.6	2319847
Gvineja	16.9	2276474
Libija	29.0	2020518
Letonija	108.1	2018289
Gruzija	50.4	2005229
Senegal	11.4	1961144
Albanija	67.7	1944676
Kirgistan	27.2	1802325
Mauricijus	138.2	1760061
Sudan	3.7	1659666
Mauritanija	34.0	1625803
Severna Makedonija	78.0	1624729
Kosovo	89.1	1581266
Moldavija	38.4	1546036
Bosna i Hercegovina	45.3	1479596
Estonija	109.3	1448321
Togo	16.2	1375481
Malavi	6.4	1262588
Trinidad i Tobago	88.6	1242909
Kipar	136.5	1223157
Fidži	131.7	1189238
Butan	147.2	1148146
Sirija	6.2	1125146
Bocvana	42.9	1028674
Tanzanija	1.6	1001610
Jamajka	33.5	994691
Istočni Timor	66.7	896975
Niger	3.6	896106
Malta	172.6	888337
Zambija	4.6	871881
Luksemburg	132.6	841807
Maldivi	138.7	754195
Jermenija	23.9	709345
Somalija	4.2	681532
Burkina Faso	3.1	661796
Gvajana	80.3	634491
Brunej	143.5	633464
Sijera Leone	7.6	617851
Namibija	23.2	600216
Mali	2.9	596435
Island	167.4	574658
Madagaskar	2.0	566265
Jemen	1.8	547019
Zelenortska Ostrva	91.1	511628
Kongo	9.0	509251
Crna Gora	80.7	506599
Kamerun	1.9	503850
Surinam	77.4	457981
Komorska Ostrva	50.9	452612
Liberija	8.5	438563
Ekvatorijalna Gvineja	29.9	433182
Centralnoafrička Republika	8.6	422182
Belize	94.9	384446
Lesoto	17.8	383341
Benin	2.5	310321
Papua Nova Gvineja	3.2	290513
Svazilend	23.8	279406
Barbados	97.1	279295
Gambija	10.7	265620
Bahami	66.5	263795
Gabon	10.2	232538
Čad	1.3	226843
Samoa	101.7	203522
Gvineja Bisao	9.0	181713
Džersi	170.9	172720
Sejšeli	171.8	169886
Solomonska ostrva	21.7	152832
Demokratska Republika Kongo	0.2	148684
Južni Sudan	1.2	140418
Haiti	1.2	135748
Ostrvo Man	155.6	132858
Kajmanska Ostrva	170.6	113448
Sao Tome i Principe	48.7	108838
Antigva i Barbuda	107.8	106387
Vanuatu	33.4	105012
Gernzi	154.4	103524
Andora	132.8	102692
Bermudska Ostrva	163.2	101341
Sveta Lucija	51.2	94486
Džibuti	9.2	92097
Gibraltar	272.9	91931
Tonga	85.9	91707
Farska Ostrva	159.7	78347
Grenland	136.1	77383
Grenada	61.6	69622
Kiribati	53.8	65279
Ostrva Terks i Kajkos	138.7	54417
Dominika	73.9	53307
Sveti Kits i Nevis	94.5	50607
Monako	126.5	49980
Lihtenštajn	128.3	49075
San Marino	139.7	47502
Sveti Vinsent i Grenadini	40.6	45147
Britanska Devičanska Ostrva	111.3	33872
Kukova Ostrva	133.7	23489
Angvila	123.7	18706
Nauru	136.7	14863
Tuvalu	101.6	12114
Sveta Jelena	129.5	7892
Folklandska Ostrva	124.9	4407
Monserat	58.4	2911
Niue	145.7	2352
Tokelau	141.5	1936
Burundi	0.007	914
Pitkern	200.0	94
Britanska Teritorija Indijskog Okeana	0	0
Eritreja	0	0
Južna Džordžija i Južna Sendvič ostrva	0	0
Severna Koreja	0	0
Vatikan	0	0

Prikaži više

Pažnja: Ovi podaci se redovno ažuriraju, ali je moguće da ne odražavaju trenutno stanje u svakoj državi. Ukupni broj vakcinacija odnosi se na broj datih doza, a ne na broj vakcinisanih ljudi, stoga je moguće da broj bude više od 100 doza na 100 stanovnika.

Izvor: Our World in Data

Poslednji put ažurirano: 8. novembar 2021. 12:20 CET

Pogledajte video o lekarima u Srbiji koji su se vakcinisali protiv Kovida-19https://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p093rxvg/sr-latnPotpis ispod videa,

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.

1. Alergičan sam na penicilin. Da li to znači da ne smem da primim vakcinu?

Ivan Đikić: Vakcinu mogu da prime ljudi alergični na penicilin, ambroziju, prašinu, jaja, školjke.

Ipak, veoma je bitno da oni koji imaju bilo koji vid alergije, a posebno na lekove, o tome obaveste svog lekara i posavetuju se sa njim pre nego što odu da prime vakcinu.

Najugroženija za primanje bilo koje od vakcina je grupa ljudi koji su ranije imali anafilaktički šok.

Ljudi koji su imali anafilaktički šok za sada ne treba da prime vakcinu, barem dok ne bude prikupljeno više podataka.

Ljudi koji su alergične na poznate sastojke u određenoj vakcini ne smeju da prime tu vakcinu.

Sreća je da postoji nekoliko vakcina koja imaju različite sastojke pa se može pronaći adekvatna za svakoga.

Radmilo Petrović: Kada je u pitanju alergija na lekove, vakcine međusobno imaju različite sastojke, a lekar će vas dobro uputiti da, ako ste alergični na neki od sastojaka vakcine, ne dobijete nju, a upravo je to slučaj sa alergijom na penicilin.

Jako je važno i da vakcinu ne idete da primate kada imate akutno ispoljenu alergiju. Kada alergija prođe, vakcinacija je mnogo bezbednija.

2. Da li mogu da se vakcinišem ako se lečim od kancera ili ako imam dijabetes?

Radmilo Petrović: Oni koji su na imunosupresivnoj terapiji, a to je terapija kortikostereoidima ili citostaticima, moraju da se konsultuju sa svojim lekarom.

Nije dovoljno samo reći u ambulanti gde se vakcina prima, potrebno je da pacijenti odu kod svog lekara za primarnu bolest i on će im reći kada je najbolji trenutak da prime vakcinu.

Ivan Đikić: Ima mnogo ljudi koji su pod hemoterapijom i na nekoj su od terapija za lečenje kancera.

Vakcinu ne bi trebalo da prime pacijenti koji su u teškoj akutnoj fazi bolesti. Ukoliko nisu – ne postoje kontraindikacije za primanje vakcine.

Slično je i za druge teške bolesti.

Ako imaju temperaturu, vitalno su ugroženi, imaju akutnu fazu srčane bolesti ili raznih infekcija – potrebno je da sačekaju dok se ne oporave.

Bitno je znati da pacijenti koji su preživeli transplataciju, na primer srca ili bubrega, i na imunosupresivima su – mogu da dobiju vakcinu, ali pod kontrolisanim uslovima.

To znači da je ne mogu dobiti u maloj ordinaciji u malom mestu već je potrebno da se ovo davanje vakcine nadgleda u bolničkim uslovima.

Slično je i za one koji imaju dijabetes – mogu da se vakcinišu, ali kada je njihova bolest u mirovanju i kada su na terapiji lekovima.

3. Trudna sam. Da li da se prijavim za dobijanje vakcine?

Radmilo Petrović: Za sada se trudnicama ne preporučuje da primaju vakcinu jer nisu učestvovale u kontrolnim grupama kada je vakcina davana malom broju ljudi.

Ipak, sigurno će biti slučajeva da trudnice ne znaju da su trudne u trenutku kada primaju vakcinu, .

Tako će biti prikupljene i informacije o tome kako je vakcina uticala na njih i eventualno i na plod.

Zato očekujemo da će se za dve ili tri godine mnogo više znati o bezbednosti vakcinisanja trudnica.

Preporučuje se da žene koje sumnjaju da su trudne ipak odu kod lekara i urade test na trudnoću pre nego što prime vakcinu.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitethttps://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p090rpmt/sr-latnPotpis ispod videa,

Kako nastaje kolektivni imunitet

Ivan Đikić: Sve vakcine koje postoje za Kovid-19 nisu radile ispitivanja na trudnicama, pa se ne može dati preporuka da je trudnice prime.

One to mogu da urade na sopstvenu odgovornost.

Slično je i za decu.

Nisu rađena istraživanja, pa se u ovom trenutku vakcina ne daje deci mlađoj od 18 godina.

4. Koje nuspojave može da izazove vakcina?

Ivan Đikić: Neželjene reakcije su kao i kod drugih vakcina: crvenilo, osip, lokalna bol, jednodnevna temperatura, glavobolja.

Takve reakcije su češće posle druge doze.

Uz to, svaka vakcina može da ima i retke posledice kod pojedinaca s obzirom na njihove specifičnosti, što podrazumeva i različite alergijske reakcije koje se najčešće pojavljuju unutar prvih nekoliko sati, najviše 24 sata posle vakcinisanja.

Njihova učestalost, prema do sada poznatim podacima, izrazito je niska.

Primera radi – u Americi je za sedam dana vakcinisano 1,1 milion ljudi i samo je deset njih imalo alergijsku reakciju, a ni ona nije bila životno opasna.

Radmilo Petrović: Postoje i teške, sistemske reakcije, koje se javljaju unutar 30 dana posle prve doze, a to su neurološke reakcije poput zapaljenja mozga, meningitisa, neuritisa.

Mogućnost za to je jako mala.

5. Šta je opasnije – nuspojave od vakcine ili komplikacije od korona virusa?

Ivan Đikić: Jako je bitno znati – u virusu ima na desetine proteina, a vakcina sadrži samo jedan.

To znači da su komplikacije od virusa nebrojeno puta veće nego komplikacije od dobijanja vakcine.

Radmilo Petrović: Neuporedivo je opasnije ne vakcinisati se.

SZO o vakcinama za Kovid-19

Naučnici širom sveta razvijaju mnoge potencijalne vakcine za Kovid-19. Sve ove vakcine su stvorene da nauče imunološki sistem tela da bezbedno prepoznaje i blokira virus koji uzrokuje bolest. Trenutno je u razvoju ili se nudi nekoliko različitih vrsta potencijalnih vakcina protiv Kovida-19.
Prerano je da bi se znalo da li će vakcine protiv Kovida-19 pružiti dugoročnu zaštitu. Za odgovor na ovo pitanje potrebna su dodatna istraživanja. Međutim, ohrabrujuće je što dostupni podaci sugerišu da većina ljudi koji se oporave od Kovida-19 razvije imunološki odgovor koji pruža barem određeni period zaštite od ponovne infekcije – iako još učimo koliko je ta zaštita jaka i koliko dugo traje. Većina postojećih vakcina daje se u dve doze.
Uticaj Kovid-19 vakcina na pandemiju zavisiće od nekoliko faktora. Tu spadaju faktori kao što su efikasnost vakcina, koliko brzo se odobravaju, proizvode i isporučuju i koliko se ljudi vakciniše. Većina naučnika predviđa da, kao i većina drugih vakcina, vakcine protiv Kovida-19 neće biti 100 odsto efikasne. SZO radi na tome da pomogne da sve odobrene vakcine budu što efikasnije, tako da mogu imati najveći uticaj na pandemiju.

6. Da li mogu da prestanem da nosim masku kada sam se vakcinisao?

Radmilo Petrović: Nikako, jer i onaj ko se vakcinisao može da dobije Kovid-19 dok ne razvije antitela.

Ivan Đikić: U prvoj fazi posle vakcinacije, što je pet do šest nedelja posle prve vakcinacije, oni koji su vakcinisani nemaju imunitet, zato je neophodno da se i dalje pridržavaju svih mera zaštite – da drže distancu i nose maske.

Sigurno je da odobrene vakcine stvaraju snažan imunološki odgovor i time blokiraju i širenje virusa među stanovništvom, ali još nemamo dovoljno informacija hoće li vakcinisani biti prenositelji virusa nakon što virusu budu izloženi posle kontakta sa zaraženom osobom.

Primera radi, još nije poznato hoće li se kod vakcinisane osobe virus nalaziti lokalno u nosu i gornjim disajnim putevima (bez simptoma bolesti) i tako širiti.

7. Da li se Kovid-19 može dobiti vakcinom?

Ivan Đikić: Nikako. U vakcini postoji samo jedan mali deo virusa koji nije patogen.

To znači da ni u kom slučaju ne može prouzrokovati Kovid-19.

Imunološki odgovor pri vakcinaciji traje barem šest meseci, ali smatra se da može trajati i do nekoliko godina, a možda i doživotno kod dela stanovništva.

Posle prve doze vakcine i prve dve nedelje posle druge doze može doći do razvoja bolesti jer se u tom razdoblju još stvara imunološki odgovor na virusni antigen.

Pogledajte video: Nekoliko dana pre ulaska u 2021. godinu, u Srbiju su stigle prve doze vakcinahttps://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p092dbnp/sr-latnPotpis ispod videa,

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

8. Da li treba birati neku posebnu vakcinu?

Ivan Đikić: Ja ću se vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna u tom momentu.

Delotvornost vakcina je najvažnija u prekidu širenja bolesti i tome koliko će drugo trajati imunitet od nje. To još ne možemo potpuno da znamo.

Radmilo Petrović: U Srbiji postoji više vakcina i ljudi imaju mogućnost da izaberu kojom će se vakcinisati.

Oni koji su zdravi mogu da izaberu po svog nahođenju, ali oni koji su alergični na neke od sastojaka ili imaju druge bolesti – najbolje da pitaju svog lekara o tome koja je vakcina najpodesnija za njih.

9. Kada je najbolje vakcinisati se?

Ivan Đikić: Najbolje je vakcinisati se što pre je moguće, a to danas zavisi od broja vakcina u svakoj zemlji i prioritentnim listama.

Oni koji su već imali Kovid-19 nisu prioritet pri vakcinisanju, ali bi svakako trebalo da prime vakcinu jer se još ne zna koliko traje otpornost i imunitet.

Najverovatnije nećemo morati da se vakcinišemo svake godine, jer prema dosadašnjim podacima virus nije mutirao da izbegne učinak vakcina.

Poznato je da korona virus ne mutira tako brzo kao virus gripa.

Radmilo Petrović: U Srbiji su napravljene određene grupe koje dobijaju ranije vakcinu.

Mislim da se treba vakcinisati čim ljudi dobiju mogućnost.

Ne treba čekati, što se pre i više ljudi vakciniše, svi ćemo biti sigurniji.

10. Da li ima potrebe da se vakcinišem ako sam mlad i zdrav?

Ivan Đikić: Postoji izvesna nezainteresiranost za vakcinisanje kod zdravih ljudi između 18 i 40 godina.

Reč je o bolesti koja nije toliko ugrožavala mlađe osobe, a i ako bi se i razboleli, bolest je prolazila bez težih simptoma.

Stoga su zaključili da za njih vakcinisanje nije važno.

Međutim, istina je sasvim drugačija.

Ako se vakcinisanjem stanovništva ne dostigne kolektivni imunitet tokom 2021. godine, to može da rezultira promenama virusa i prouzrokuje značajno produženje perioda pandemije.

Tako, ako se i mladi i zdravi ne vakcinišu, to može da dovede do mutacije unutar virusa, pa da dođe i do pojave virusa koji uzrokuje ozbiljne simptome i povećanu smrtnost i kod mlađih ljudi.

Mladi treba da budu solidarni i da se vakcinišu.

Važno je da oni pozitivno prihvate vakcinu, kao i da se ne šire dezinformacije o vakcini, što često možemo da uočimo.

Kako se je bolest pojavila pre godinu dana, vrlo malo znamo o hroničnim posledicama koje ostavlja na plućima, ali i drugim organima poput mozga, bubrega, srca.

Već sada postoje podaci koji pokazuju da i kod mladih ljudi, čak i ako su imali vrlo blagi oblik bolesti ili uopšte nisu pokazivali znakove zaraze postoje indicije da virus ostavlja posledice na njihovo zdravlje.

Rita Passey receives an injection of a Covid-19 vaccine in Birmingham

Trajni umor i ozbiljno smanjena funkcionalna sposobnost, problemi sa zglobovima i plućima, neke su od niza posledica opisanih među mladima.

Na primer, klinička studija kod mladih sportista, koji su u proseku bili stari 19 godina, pokazala je znakove upale srčane ovojnice (perikardija).

Takve hronične posledice mogu biti još teže kod novih sojeva virusa koji mogu uzrokovati i teža oboljenja.

Radmilo Petrović: Mladi i zdravi u Srbiji će se verovatno poslednji vakcinisati, ali je vrlo bitno da zbog kolektivnog imuniteta i oni to urade.

Postoji i drugi razlog.

To su upravo oni ljudi koji se najviše kreću i prenose virus.

Tako da, ako se oni ne budu vakcinisali, nastaviće za šire virus međusobno, kao i među starijima i bolesnima koji možda izgube antitela umeđuvremenu.

To je onda začarani krug.

Iskustvo sa gripom nam je pokazalo da mladi ne žele da se vakcinišu od gripa jer su zdravi i nemaju problema, ali to je zabluda.

Treba svi da se vakcinišu.

VAKCINI SI SE RADI SVOJE SIGURNOSTI I SIGURNOSTI SVOJIH NAJBLIZIH…

NE PROPUSTITE……

NOVI DOKAZI ISPLIVALI-DRAGAN DJURIC „ZA 4 GODINA NA SLOBODI“! NA PONOVNOM SUDJENJU KAZNA CE BITI 10 GODINA!

….

Izvršiteljka iz Novog Sada Jasna Brčkalović uzela 19 hiljada dinara na dug od 26 dinara! DRZAVO REAGUJ IZVUKLA SE!

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com