G-E0EWZBLP0V
среда , 26 јануара 2022
Home / KORONA SRBIJA / ZASTO TREBA IZBECI VAKCINISANJE! ko nece preziveti vakcinu, i ko je treba izbeci!

ZASTO TREBA IZBECI VAKCINISANJE! ko nece preziveti vakcinu, i ko je treba izbeci!

korona virus FELJTON.rs
09.11.2021.

У томе је само разлика.
Сви ћемо ми умрети на неки начин и не треба се око тога пуно цимати, већ преостало време потрошити на праве ствари.
Не знам кад ћу и од чега мрети алi од вакцине сигурно нећу!

PROČITAJTE JOŠ:

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

….

Slučaj „MANIJAK ZA VOLANOM“ još uvek u fioci Tužilaštva! MAMA POKUSAVA DA ZASTITI SINOVE DIVLJAKE!

….

PAZNJA lanac LIDLOVIH PREVARA SE PROSIRIO PO CELOJ SRBIJI! FELJTON.rs je pokrenuo OZBIZLJNU AKCIJU;STOP LIDL! PREVARA..

Korona virus i vakcine: Ko ne bi trebalo da primi vakcinu i zašto – 10 pitanja i odgovora

Vials of vaccine against the coronavirus

Da li ste dijabetičar? Ili ste možda trudni? Da li ste alergični na penicilin? Ili ste zdravi i mladi i mislite da vam ne preti virus?

Dok se u Srbiji više od 2,9 miliona ljudi prijavilo da primi neku od pet ponuđenih vakcina, pojedine grupe ljudi mogu biti u većem riziku od drugih.

„Dileme koje ljudi imaju o vakcinaciji nekad nisu rezultat nepoverenja ljudi u vakcinu već jednostavno straha, nesigurnosti i manjka znanja o detaljima svake vakcine protiv Kovida-19″, kaže za BBC na srpskom doktor Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu.

„Ipak, najveći broj ljudi sme da primi vakcinu, a jako je bitno objasniti ljudima koji su na primer, alergični na penicilin, leče se od tumora, imaju dijabetes – šta da rade, kao i u kom trenutku je najbolje da prime vakcinu“.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do sada revakcinisano 2.800.338 ljudi, jednu dozu dobilo je 2.917.843, a treću 132.977

Na glavne nedoumice odgovaraju doktor Ivan Đikić, član Nemačke akademije nauka, koji je učestvovao u pripremama stručnih mera u borbi protiv epidemije u Nemačkoj, i epidemiolog Radmilo Petrović, koji je radni vek proveo na institutu Torlak, a pravio je vakcine protiv gripa u Srbiji.

Korona virusVakcinacija u svetu

Interaktivna mapaVratiti na početak

Ukupan broj doza na 100 ljudiNema podataka01020304050+Niz tabeluFilter:                                     Svet                                     Afrika                                     Azija                                     Evropa                                     Bliski istok                                     Južna Amerika i Karibi                                     Severna Amerika                                     Okeanija                                 

Država/regionBroj doza na 100 ljudiUkupan broj doza
Svet92.47278363622
Kina161.22340644486
Indija77.71083142285
SAD128.1430927624
Brazil131.3281066476
Indonezija73.9204100126
Japan152.4192078918
Meksiko98.4128241025
Turska138.0117378532
Nemačka134.9113164222
Pakistan49.7111967455
Rusija74.6108839638
Ujedinjeno Kraljevstvo155.6106133911
Francuska147.699700380
Iran109.092677737
Italija150.690897991
Vijetnam91.389620701
Južna Koreja155.479718850
Tajland112.478656124
Bangladeš45.475557364
Španija155.372594573
Filipini57.864195936
Argentina135.261652681
Kanada155.259088388
Malezija153.250213960
Kolumbija94.448398765
Maroko128.247867990
Saudijska Arabija131.046288357
Poljska104.439459792
Čile196.137678211
Australija142.636763501
Peru108.436146674
Šri Lanka136.629374502
Egipat27.828934095
Kambodža165.528041552
Uzbekistan82.127845532
Tajvan110.226281921
Kuba232.126262308
Holandija140.524134425
Venecuela80.723156914
Južnoafrička Republika38.623151823
Ekvador126.922692858
Ujedinjeni Arapski Emirati213.521326489
Mijanmar37.020299011
Ukrajina44.519344335
Belgija145.316905856
Portugal159.816246592
Kazahstan84.616070232
Izrael181.915984230
Nepal53.615918578
Švedska144.714697481
Dominikanska Republika122.513418338
Rumunija68.813165832
Grčka124.412902215
Mađarska132.312744317
Češka Republika116.712517362
Austrija129.811741238
Alžir25.211224643
Švajcarska127.711128966
Singapur171.210094499
Azerbejdžan95.09708264
Irak23.49632835
Tunis80.19560149
Danska152.48859053
Gvatemala48.38810088
Nigerija4.28794180
Salvador133.18674987
Finska147.48176813
Norveška145.77963651
Bolivija64.17585883
Turkmenistan123.97580976
Jordan73.87574613
Irska147.37341341
Honduras72.57300131
Srbija105.17259706
Novi Zeland145.27056440
Urugvaj191.06655809
Angola19.66647925
Mozambik20.56585750
Kostarika127.86567309
Zimbabve39.96021461
Ruanda45.26000758
Oman108.75679984
Kenija10.25624230
Panama124.85469390
Paragvaj73.65316775
Etiopija4.35037091
Katar165.74856503
Slovačka88.34823639
Tadžikistan49.44819257
Belorusija50.54766181
Laos59.74402770
Mongolija132.14397342
Hrvatska90.43690148
Uganda7.63604659
Litvanija127.63433568
Avganistan8.53398410
Liban49.83371123
Obala Slonovače12.03232947
Gana9.83102396
Bugarska43.02965571
Bahrein160.22800525
Palestinske teritorije52.52742004
Kuvajt61.62668082
Nikaragva38.52582167
Slovenija111.62319847
Gvineja16.92276474
Libija29.02020518
Letonija108.12018289
Gruzija50.42005229
Senegal11.41961144
Albanija67.71944676
Kirgistan27.21802325
Mauricijus138.21760061
Sudan3.71659666
Mauritanija34.01625803
Severna Makedonija78.01624729
Kosovo89.11581266
Moldavija38.41546036
Bosna i Hercegovina45.31479596
Estonija109.31448321
Togo16.21375481
Malavi6.41262588
Trinidad i Tobago88.61242909
Kipar136.51223157
Fidži131.71189238
Butan147.21148146
Sirija6.21125146
Bocvana42.91028674
Tanzanija1.61001610
Jamajka33.5994691
Istočni Timor66.7896975
Niger3.6896106
Malta172.6888337
Zambija4.6871881
Luksemburg132.6841807
Maldivi138.7754195
Jermenija23.9709345
Somalija4.2681532
Burkina Faso3.1661796
Gvajana80.3634491
Brunej143.5633464
Sijera Leone7.6617851
Namibija23.2600216
Mali2.9596435
Island167.4574658
Madagaskar2.0566265
Jemen1.8547019
Zelenortska Ostrva91.1511628
Kongo9.0509251
Crna Gora80.7506599
Kamerun1.9503850
Surinam77.4457981
Komorska Ostrva50.9452612
Liberija8.5438563
Ekvatorijalna Gvineja29.9433182
Centralnoafrička Republika8.6422182
Belize94.9384446
Lesoto17.8383341
Benin2.5310321
Papua Nova Gvineja3.2290513
Svazilend23.8279406
Barbados97.1279295
Gambija10.7265620
Bahami66.5263795
Gabon10.2232538
Čad1.3226843
Samoa101.7203522
Gvineja Bisao9.0181713
Džersi170.9172720
Sejšeli171.8169886
Solomonska ostrva21.7152832
Demokratska Republika Kongo0.2148684
Južni Sudan1.2140418
Haiti1.2135748
Ostrvo Man155.6132858
Kajmanska Ostrva170.6113448
Sao Tome i Principe48.7108838
Antigva i Barbuda107.8106387
Vanuatu33.4105012
Gernzi154.4103524
Andora132.8102692
Bermudska Ostrva163.2101341
Sveta Lucija51.294486
Džibuti9.292097
Gibraltar272.991931
Tonga85.991707
Farska Ostrva159.778347
Grenland136.177383
Grenada61.669622
Kiribati53.865279
Ostrva Terks i Kajkos138.754417
Dominika73.953307
Sveti Kits i Nevis94.550607
Monako126.549980
Lihtenštajn128.349075
San Marino139.747502
Sveti Vinsent i Grenadini40.645147
Britanska Devičanska Ostrva111.333872
Kukova Ostrva133.723489
Angvila123.718706
Nauru136.714863
Tuvalu101.612114
Sveta Jelena129.57892
Folklandska Ostrva124.94407
Monserat58.42911
Niue145.72352
Tokelau141.51936
Burundi0.007914
Pitkern200.094
Britanska Teritorija Indijskog Okeana00
Eritreja00
Južna Džordžija i Južna Sendvič ostrva00
Severna Koreja00
Vatikan00

Prikaži više

Pažnja: Ovi podaci se redovno ažuriraju, ali je moguće da ne odražavaju trenutno stanje u svakoj državi. Ukupni broj vakcinacija odnosi se na broj datih doza, a ne na broj vakcinisanih ljudi, stoga je moguće da broj bude više od 100 doza na 100 stanovnika.

Izvor: Our World in Data

Poslednji put ažurirano: 8. novembar 2021. 12:20 CET

Presentational grey line

Pogledajte video o lekarima u Srbiji koji su se vakcinisali protiv Kovida-19https://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p093rxvg/sr-latnPotpis ispod videa,

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.

Presentational grey line

1. Alergičan sam na penicilin. Da li to znači da ne smem da primim vakcinu?

Ivan Đikić: Vakcinu mogu da prime ljudi alergični na penicilin, ambroziju, prašinu, jaja, školjke.

Ipak, veoma je bitno da oni koji imaju bilo koji vid alergije, a posebno na lekove, o tome obaveste svog lekara i posavetuju se sa njim pre nego što odu da prime vakcinu.

Najugroženija za primanje bilo koje od vakcina je grupa ljudi koji su ranije imali anafilaktički šok.

Ljudi koji su imali anafilaktički šok za sada ne treba da prime vakcinu, barem dok ne bude prikupljeno više podataka.

Ljudi koji su alergične na poznate sastojke u određenoj vakcini ne smeju da prime tu vakcinu.

Sreća je da postoji nekoliko vakcina koja imaju različite sastojke pa se može pronaći adekvatna za svakoga.

Radmilo Petrović: Kada je u pitanju alergija na lekove, vakcine međusobno imaju različite sastojke, a lekar će vas dobro uputiti da, ako ste alergični na neki od sastojaka vakcine, ne dobijete nju, a upravo je to slučaj sa alergijom na penicilin.

Jako je važno i da vakcinu ne idete da primate kada imate akutno ispoljenu alergiju. Kada alergija prođe, vakcinacija je mnogo bezbednija.

2. Da li mogu da se vakcinišem ako se lečim od kancera ili ako imam dijabetes?

Radmilo Petrović: Oni koji su na imunosupresivnoj terapiji, a to je terapija kortikostereoidima ili citostaticima, moraju da se konsultuju sa svojim lekarom.

Nije dovoljno samo reći u ambulanti gde se vakcina prima, potrebno je da pacijenti odu kod svog lekara za primarnu bolest i on će im reći kada je najbolji trenutak da prime vakcinu.

Ivan Đikić: Ima mnogo ljudi koji su pod hemoterapijom i na nekoj su od terapija za lečenje kancera.

Vakcinu ne bi trebalo da prime pacijenti koji su u teškoj akutnoj fazi bolesti. Ukoliko nisu – ne postoje kontraindikacije za primanje vakcine.

Slično je i za druge teške bolesti.

Ako imaju temperaturu, vitalno su ugroženi, imaju akutnu fazu srčane bolesti ili raznih infekcija – potrebno je da sačekaju dok se ne oporave.

Bitno je znati da pacijenti koji su preživeli transplataciju, na primer srca ili bubrega, i na imunosupresivima su – mogu da dobiju vakcinu, ali pod kontrolisanim uslovima.

To znači da je ne mogu dobiti u maloj ordinaciji u malom mestu već je potrebno da se ovo davanje vakcine nadgleda u bolničkim uslovima.

Slično je i za one koji imaju dijabetes – mogu da se vakcinišu, ali kada je njihova bolest u mirovanju i kada su na terapiji lekovima.

3. Trudna sam. Da li da se prijavim za dobijanje vakcine?

Radmilo Petrović: Za sada se trudnicama ne preporučuje da primaju vakcinu jer nisu učestvovale u kontrolnim grupama kada je vakcina davana malom broju ljudi.

Ipak, sigurno će biti slučajeva da trudnice ne znaju da su trudne u trenutku kada primaju vakcinu, .

Tako će biti prikupljene i informacije o tome kako je vakcina uticala na njih i eventualno i na plod.

Zato očekujemo da će se za dve ili tri godine mnogo više znati o bezbednosti vakcinisanja trudnica.

Preporučuje se da žene koje sumnjaju da su trudne ipak odu kod lekara i urade test na trudnoću pre nego što prime vakcinu.

Presentational grey line

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitethttps://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p090rpmt/sr-latnPotpis ispod videa,

Kako nastaje kolektivni imunitet

Presentational grey line

Ivan Đikić: Sve vakcine koje postoje za Kovid-19 nisu radile ispitivanja na trudnicama, pa se ne može dati preporuka da je trudnice prime.

One to mogu da urade na sopstvenu odgovornost.

Slično je i za decu.

Nisu rađena istraživanja, pa se u ovom trenutku vakcina ne daje deci mlađoj od 18 godina.

4. Koje nuspojave može da izazove vakcina?

Ivan Đikić: Neželjene reakcije su kao i kod drugih vakcina: crvenilo, osip, lokalna bol, jednodnevna temperatura, glavobolja.

Takve reakcije su češće posle druge doze.

Uz to, svaka vakcina može da ima i retke posledice kod pojedinaca s obzirom na njihove specifičnosti, što podrazumeva i različite alergijske reakcije koje se najčešće pojavljuju unutar prvih nekoliko sati, najviše 24 sata posle vakcinisanja.

Njihova učestalost, prema do sada poznatim podacima, izrazito je niska.

Primera radi – u Americi je za sedam dana vakcinisano 1,1 milion ljudi i samo je deset njih imalo alergijsku reakciju, a ni ona nije bila životno opasna.

Radmilo Petrović: Postoje i teške, sistemske reakcije, koje se javljaju unutar 30 dana posle prve doze, a to su neurološke reakcije poput zapaljenja mozga, meningitisa, neuritisa.

Mogućnost za to je jako mala.

Broj doza

5. Šta je opasnije – nuspojave od vakcine ili komplikacije od korona virusa?

Ivan Đikić: Jako je bitno znati – u virusu ima na desetine proteina, a vakcina sadrži samo jedan.

To znači da su komplikacije od virusa nebrojeno puta veće nego komplikacije od dobijanja vakcine.

Radmilo Petrović: Neuporedivo je opasnije ne vakcinisati se.

Presentational grey line

SZO o vakcinama za Kovid-19

  • Naučnici širom sveta razvijaju mnoge potencijalne vakcine za Kovid-19. Sve ove vakcine su stvorene da nauče imunološki sistem tela da bezbedno prepoznaje i blokira virus koji uzrokuje bolest. Trenutno je u razvoju ili se nudi nekoliko različitih vrsta potencijalnih vakcina protiv Kovida-19.
  • Prerano je da bi se znalo da li će vakcine protiv Kovida-19 pružiti dugoročnu zaštitu. Za odgovor na ovo pitanje potrebna su dodatna istraživanja. Međutim, ohrabrujuće je što dostupni podaci sugerišu da većina ljudi koji se oporave od Kovida-19 razvije imunološki odgovor koji pruža barem određeni period zaštite od ponovne infekcije – iako još učimo koliko je ta zaštita jaka i koliko dugo traje. Većina postojećih vakcina daje se u dve doze.
  • Uticaj Kovid-19 vakcina na pandemiju zavisiće od nekoliko faktora. Tu spadaju faktori kao što su efikasnost vakcina, koliko brzo se odobravaju, proizvode i isporučuju i koliko se ljudi vakciniše. Većina naučnika predviđa da, kao i većina drugih vakcina, vakcine protiv Kovida-19 neće biti 100 odsto efikasne. SZO radi na tome da pomogne da sve odobrene vakcine budu što efikasnije, tako da mogu imati najveći uticaj na pandemiju.
Presentational grey line

6. Da li mogu da prestanem da nosim masku kada sam se vakcinisao?

Radmilo Petrović: Nikako, jer i onaj ko se vakcinisao može da dobije Kovid-19 dok ne razvije antitela.

Ivan Đikić: U prvoj fazi posle vakcinacije, što je pet do šest nedelja posle prve vakcinacije, oni koji su vakcinisani nemaju imunitet, zato je neophodno da se i dalje pridržavaju svih mera zaštite – da drže distancu i nose maske.

Sigurno je da odobrene vakcine stvaraju snažan imunološki odgovor i time blokiraju i širenje virusa među stanovništvom, ali još nemamo dovoljno informacija hoće li vakcinisani biti prenositelji virusa nakon što virusu budu izloženi posle kontakta sa zaraženom osobom.

Primera radi, još nije poznato hoće li se kod vakcinisane osobe virus nalaziti lokalno u nosu i gornjim disajnim putevima (bez simptoma bolesti) i tako širiti.

7. Da li se Kovid-19 može dobiti vakcinom?

Ivan Đikić: Nikako. U vakcini postoji samo jedan mali deo virusa koji nije patogen.

To znači da ni u kom slučaju ne može prouzrokovati Kovid-19.

Imunološki odgovor pri vakcinaciji traje barem šest meseci, ali smatra se da može trajati i do nekoliko godina, a možda i doživotno kod dela stanovništva.

Posle prve doze vakcine i prve dve nedelje posle druge doze može doći do razvoja bolesti jer se u tom razdoblju još stvara imunološki odgovor na virusni antigen.

Presentational grey line

Pogledajte video: Nekoliko dana pre ulaska u 2021. godinu, u Srbiju su stigle prve doze vakcinahttps://www.bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/srbija-55661151/p092dbnp/sr-latnPotpis ispod videa,

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

Presentational grey line

8. Da li treba birati neku posebnu vakcinu?

Ivan Đikić: Ja ću se vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna u tom momentu.

Delotvornost vakcina je najvažnija u prekidu širenja bolesti i tome koliko će drugo trajati imunitet od nje. To još ne možemo potpuno da znamo.

Radmilo Petrović: U Srbiji postoji više vakcina i ljudi imaju mogućnost da izaberu kojom će se vakcinisati.

Oni koji su zdravi mogu da izaberu po svog nahođenju, ali oni koji su alergični na neke od sastojaka ili imaju druge bolesti – najbolje da pitaju svog lekara o tome koja je vakcina najpodesnija za njih.

Mapa vakcinacije

9. Kada je najbolje vakcinisati se?

Ivan Đikić: Najbolje je vakcinisati se što pre je moguće, a to danas zavisi od broja vakcina u svakoj zemlji i prioritentnim listama.

Oni koji su već imali Kovid-19 nisu prioritet pri vakcinisanju, ali bi svakako trebalo da prime vakcinu jer se još ne zna koliko traje otpornost i imunitet.

Najverovatnije nećemo morati da se vakcinišemo svake godine, jer prema dosadašnjim podacima virus nije mutirao da izbegne učinak vakcina.

Poznato je da korona virus ne mutira tako brzo kao virus gripa.

Radmilo Petrović: U Srbiji su napravljene određene grupe koje dobijaju ranije vakcinu.

Mislim da se treba vakcinisati čim ljudi dobiju mogućnost.

Ne treba čekati, što se pre i više ljudi vakciniše, svi ćemo biti sigurniji.

vakcine

10. Da li ima potrebe da se vakcinišem ako sam mlad i zdrav?

Ivan Đikić: Postoji izvesna nezainteresiranost za vakcinisanje kod zdravih ljudi između 18 i 40 godina.

Reč je o bolesti koja nije toliko ugrožavala mlađe osobe, a i ako bi se i razboleli, bolest je prolazila bez težih simptoma.

Stoga su zaključili da za njih vakcinisanje nije važno.

Međutim, istina je sasvim drugačija.

Ako se vakcinisanjem stanovništva ne dostigne kolektivni imunitet tokom 2021. godine, to može da rezultira promenama virusa i prouzrokuje značajno produženje perioda pandemije.

Tako, ako se i mladi i zdravi ne vakcinišu, to može da dovede do mutacije unutar virusa, pa da dođe i do pojave virusa koji uzrokuje ozbiljne simptome i povećanu smrtnost i kod mlađih ljudi.

Mladi treba da budu solidarni i da se vakcinišu.

Važno je da oni pozitivno prihvate vakcinu, kao i da se ne šire dezinformacije o vakcini, što često možemo da uočimo.

Kako se je bolest pojavila pre godinu dana, vrlo malo znamo o hroničnim posledicama koje ostavlja na plućima, ali i drugim organima poput mozga, bubrega, srca.

Već sada postoje podaci koji pokazuju da i kod mladih ljudi, čak i ako su imali vrlo blagi oblik bolesti ili uopšte nisu pokazivali znakove zaraze postoje indicije da virus ostavlja posledice na njihovo zdravlje.

Rita Passey receives an injection of a Covid-19 vaccine in Birmingham

Trajni umor i ozbiljno smanjena funkcionalna sposobnost, problemi sa zglobovima i plućima, neke su od niza posledica opisanih među mladima.

Na primer, klinička studija kod mladih sportista, koji su u proseku bili stari 19 godina, pokazala je znakove upale srčane ovojnice (perikardija).

Takve hronične posledice mogu biti još teže kod novih sojeva virusa koji mogu uzrokovati i teža oboljenja.

Radmilo Petrović: Mladi i zdravi u Srbiji će se verovatno poslednji vakcinisati, ali je vrlo bitno da zbog kolektivnog imuniteta i oni to urade.

Postoji i drugi razlog.

To su upravo oni ljudi koji se najviše kreću i prenose virus.

Tako da, ako se oni ne budu vakcinisali, nastaviće za šire virus međusobno, kao i među starijima i bolesnima koji možda izgube antitela umeđuvremenu.

To je onda začarani krug.

Iskustvo sa gripom nam je pokazalo da mladi ne žele da se vakcinišu od gripa jer su zdravi i nemaju problema, ali to je zabluda.

Treba svi da se vakcinišu.

VAKCINI SI SE RADI SVOJE SIGURNOSTI I SIGURNOSTI SVOJIH NAJBLIZIH…

NE PROPUSTITE……

NOVI DOKAZI ISPLIVALI-DRAGAN DJURIC „ZA 4 GODINA NA SLOBODI“! NA PONOVNOM SUDJENJU KAZNA CE BITI 10 GODINA!

….

Izvršiteljka iz Novog Sada Jasna Brčkalović uzela 19 hiljada dinara na dug od 26 dinara! DRZAVO REAGUJ IZVUKLA SE!

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

(FELJTON.rs/bbc)

About admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

96 − 92 =

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

FELJTON.rs

12.11 2021

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

U Novom Sadu je ponovo opljačkana jedna stomatološka ordinacija!

Naime, pljačka se dogodila u ulici Đorđa Zličića broj 44, i to već drugi put u kratkom vremenskom periodu.

 1 / 4 FOTO: PRIVATNA ARHIVA

NE PROPUSTITE…

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju,Ovo su detalji

Prvi put se pljačka dogodila 1. 12. 2017. godine kada je iz ordinacije ukradeno 120 turbina, a pre toga je stomatologu Aleksandru Radoviću nestao automobil iz dvorišta, i potom mu je kuća u kojoj stanuje obijena. 

Stomatolog Aleksandar Radović je za Espreso objasnio kako se sve to izdešavalo i na koga sumnja.

Kada se dogodila prva pljačka priveden je Predrag Kostic, za kim je im bila raspisana potera za tesku kradju, i on mi je 13. januara prošle godine upao u kuću sa nožem. Tada mi je naneo osam uboda, tako da sam jedva ostao živ, i bio sam smrtno ranjen. U tim trenucima, uzeo sam pištolj i u samoodbarni sam ga upucao, objasnio je Radović”. 

foto: Privatna arhiva

Kako kaže, druga pljačka se dogodila 6. juna prošle godine, a za oba puta podneo je i krivične prijave.

Drugog puta mi je nestalo 220 turbina, aparat za espreso kafu, zatim stomatološki kolenjaci u vrednosti od 200 000 evra. Što se tiče ove pljačke, policija još nije ništa otkrila ko je počinilac (izvrsilac), ali se zna tiper, organizato M.A. i njegov sin M.A. USKORO CE BITI OBJAVLJENE NJIHOVE FOTOGRAFIJE SA MESTOM BORAVKA..

Sve nase informacije su dobijene od izvora informacija MUPA Novi Sad

Za informaciju gde je roba prodata i koje ucesnik u pljacki nudim nagradu od 50.000e KOJA CE BITI ISPLACENA ODMAH.

foto: Privatna arhiva

Dodaje da je ponudio nagradu za informaciju, GDE SE DOSTA ZAINTERESOVANIH JAVILO SA RAZNIM INFORMACIJAMA. Jos nije dobijena tacna informacija tako da je nagrada jos aktivna

Juče sam objavio da sam raspisao nagradu za informaciju u vrednosti od 50. 000 evra, pa očekujem da će se neko javiti u narednom vremenskom periodu”, zaključuje Radović

U opisu je naveo da će građani biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju u vezi sa ovim slučajem oko otkrivanja izvršioca pljačke i poslovnog prostora u kome je ukradena stomatološka oprema. 

Informacije javiti

Novi Sad policijska ispostava klisa

ili pozivom 192

ili DIREKTNO Aleksandru Radovicu

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

https://twitter.com/FeljtonRs

(feljton.rs/espreso)