NUŽNA ODBRANA JE U SRBIJI ČISTO UBISTVO – KOJA JE ODBRANA ZAKONSKA?

KULTURA: FELJTON.rs
20.10.2023.

Koji je napad protivpravan? Koja je odbrana zakonski dozvoljena i koje su granice takve odbrane? Na koji način zakon definiše nužnu odbranu?

Smatramo da je naš posao, podučavanja samoodbrane, društveno jako odgovoran. Jedan činilac odgovornosti je i poznavanje okvira zakonom dozvoljene odbrane od napada. To je ono što na svakodnevnim treninzima ugrađujemo u naše taktike i ponašanje nakon napada. Smatramo da je obaveza svake osobe koja se bavi sistemom samoodbrane, kakav je Krav Maga ( ali i borilačkim veštinama i sportovima ), bude upoznata sa nužnom odbranom.

Ovim pitanjima smo se pozabavili na našem predavanju u toku oktobra i sada ovim tekstom želimo da vam skrenemo pažnju na pojedina pravna pitanja koja se tiču samodbrane i da vas uputimo i predstavimo vam na koji način su ova pitanja regulisana u pravnom sistemu Republike Srbije.

Institut nužne odbrane regulisan je odredbama člana 19 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Nužna odbrana isključuje element protivpravnosti kao jedan od osnovnih elemenata krivičnog dela i samim tim isključuje postojanje krivičnog dela.

Radi boljeg razumevanja nužne odbrane kao osnova koji isključuje postojanje krivičnog dela, ukratko ćemo se osvrnuti na osnovne elemente pojma krivičnog dela, a kasnije posebno razraditi pitanja koja se odnose na samu nužnu odbranu.

---

Krivično delo

Krivični zakonik na sledeći način definiše pojam krivičnog dela:

Član 14

(1) Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

(2) Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Dakle, iz navedenog proizilazi da pojam krivičnog dela ima četiri elementa: 1) radnju, 2) predviđenost krivičnog dela u zakonu, 3) protivpravnost i 4) krivicu. Da bi postojalo krivično delo, moraju biti ostvareni svi elementi. Isključenje jednog elementa isključuje postojanje krivičnog dela.

• Radnja podrazumeva ljudsko ponašanje, ostvarivanje volje i obuhvata činjenje ili propuštanje (nečinjenje). Nema radnje krivičnog dela koja je preduzeta pod uticajem apsolutne sile, tj. neodoljive sile koja isključuje donošenje odluke. U slučaju sile koja nije neodoljiva ili pretnje, radnja postoji (odluka je iznuđena), ali se u toj situaciji učiniocu može ublažiti kazna.
• Predviđenost krivičnog dela u zakonu. Da bi radnja, odnosno ljudsko ponašanje bilo krivično delo ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. Razlog zbog koga je neko ponašanje (radnja) predviđeno kao krivično delo jeste njegova društvena opasnost
• Protivpravnost kao element, logično, proizilazi iz prethodnog elementa. Međutim, ukoliko postoje osnovi koji isključuju protivpravnost, nema ni krivičnog dela. Ovi osnovi su ponašanja koja ispunjavaju sve elemente krivičnog dela ali koja nisu protivpravna. Osnovi koji isključuju protivpravnost su: delo malog značaja, nužna odbrana* i krajnja nužda. (*Ovaj element ćemo posebno obraditi u daljem delu teksta.)
• Krivica je subjektivni, psihički odnos učinioca prema delu. Da bi radnja bila krivično delo mora se učiniocu pripisati u krivicu. Ovaj element ima tri komponente: uračunljivost, umišljaj ili nehat i svest o protivpravnosti.
• Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje (direktni umišljaj) ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao (eventualni umušljaj).
• Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti (svesni nehat) ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat).

Nehat je dovoljan za postojanje krivičnog dela samo onda kada to zakon izričito propisuje kod pojedinih krivičnih dela. Dakle, umišljaj je pravilo i ne propisuje se posebno za svako krivično delo, dok je nehat izuzetak i mora biti izričito propisan kao oblik krivice da bi postojalo krivično delo učinjeno iz nehata. Logično, za nehat kao niži stepen krivice predviđen propisana je blaža kazna.

Osnovi koji isključuju krivicu kao element jesu: neuračunljivost, stvarna zabluda i pravna zabluda.

• Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti. Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
• Stvarna zabluda je nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim stvarnim okolnostima – činjenicama koje ulaze u zakonski opis nekog krivičnog dela.  Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim.
• Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti da se čini zakonom zabranjeno delo. Učinilac ne zna da je njegovo ponašanje zabranjeno zakonom. Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Sada kada smo upoznati sa osnovnim elementima krivičnog dela, posebno ćemo obraditi institut nužne odbrane.

---

Nužna odbrana

Dakle, kao što smo već napomenuli, nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, odnosno isključuje postojanje elementa protivpravnosti. Krivični zakonik RS na sledeći način definiše nužnu odbranu:

Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

Nužna odbrana postoji i kada neko odbija napad od drugog lica (nužna pomoć).

A: Uslovi napada

Uslovi napada su da napad mora biti ponašanje čoveka koje je uperno protiv nekog zakonom zaštićenog dobra, da je protivpravan, da je istovremen i da je stvaran.

1. Napad preduzima čovek i sastoji se u činjenju, a samo izuzetno u nečinjenju. Napad preduzima čovek i kada koristi bilo koja sredstva za napad (životinju, energiju, tehnička postrojenja i slično).
2. Napad mora biti usmeren protiv nekog dobra koje je zaštićeno zakonom, a to su najčešće dobra koja pripadaju pojedincu (život, sloboda, imovina…), ali to mogu biti i dobra koja pripadaju pravnim licima ili državi.
3. Napad je protivpravan kada je protivan pravnim normama, procenjujući to objektivno, a ne iz perspektive napadača.Napad je protivpravan kada se preduzima bez ikakvog zakonskog ovlašćenja, tj. kada se tim napadom povređuju pravni propisi bilo koje grane prava. Ako se radi o radnjama koje se preduzimaju na osnovu zakonskog ovlašćenja, napadnutom se u takvim slučajevima ne priznaje pravo na odbranu, npr. lišenje slobode na osnovu rešenja o pritvoru. Takve radnje nisu protivpravne samo ako se izvode u granicama ovlašćenja, u slučaju prekoračenja ovlašćenja i one postaju protivpravne. Napad je protivpravan iako ga je napadnuti sam izazvao, odnosno skrivio. Pri tome ne sme da se radi o tzv. isceniranoj nužnoj odbrani koja postoji onda kada je napad namerno isprovociran, da bi se pod vidom nužne odbrane izvršilo krivično delo. U ovoj situaciji kod provokatora postoji umišljaj usmeren na izvršenje krivičnog dela, kod njega nema odbrambene volje.

Iz uslova da napad mora biti protivpravan proizilazi da nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. Međutim, dozvoljena je nužna odbrana na prekoračenje nužne odbrane.

4. Napad mora biti stvaran, u suprotnom, kada neko pogrešno veruje da je napadnut, radi se o putativnoj nužnoj odbrani i tada se može primenjivati institut stvarne zablude, odnosno kako smo već gore naveli “učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim”. Dakle, ako je neko preduzeo akte pogrešno verujući da se brani, neće postojati krivično delo, jer je delovao u stvarnoj zabludi, ali samo pod uslovom da nije mogao i nije bio dužan da izbegne zabludu u pogledu toga da je stvarno napadnut.

5. U praksi se najčešće javljaj problem oko pitanja istovremenosti. Istovremenost postoji sve dok napad traje i kada napad neposredno predstoji. Ukoliko je napad prestao, postoji krivično delo. Na primer, ako napdač prestane sa napadom i odustao je od napada, tj. ne pokazuje dalju nameru da ugrozi neko vase dobro, ili ako napadač beži, udaljava se pa se uloge u napadu zamene, napadnuti postane napadač, ne možete se pozivati na nužnu odbranu ukoliko naknadno preduzmete akte fizičkog nasilja prema njemu. Tada vi već činite krivično delo.

B: Uslovi odbrane

Uslovi odbrane su da je kroz radnju odbrane ostvareno neko obeležje krivičnog dela, da je upravljena prema nekom napadačevom dobru i da je neophodno potrebna.

1. Kroz radnju odbrane se ostvaruje biće nekog krivičnog dela, ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tome ne povredi nikakvo napadačevo dobro, odnosno ne ostvari elemente bića nekog krivičnog dela, onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane.
2. Odbrana je usmerena na neko napadačevo dobro, ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica, moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi, ali ne o nužnoj odbrani.
3. Najviše teškoća u sudskoj praksi izaziva upravo uslov da je odbrana bila neophodno potrebna.

Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s obzirom na okolnosti slučaja mogao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra. 

Potrebno je da se u najvećoj mogućoj meri štede napadačeva dobra, ali da se time ne ugrozi efikasnost odbrane. Takođe, uzima se u obzir i da napadnuti, u situaciji u kojoj se nalazi, vrlo često nije u stanju da izabere način na koji će se braniti, rizik je tada na napadaču.

Napadnuti ne mora samo da preduzima defanzivnu odbranu, već ima pravo i na ofanzivnu odbranu ako se drugačije ne može odbraniti. (npr. lice A sa podignutim nožem ide prema licu B u nameri da ga ubode)

Od značaja je i pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. Nema nužne odbrane ako postoji velika i očigledna nesrazmera između ova dva dobra. Na primer, nema nužne odbrane ako neko ubije napadača samo zato da bi odbio napad od imovine koja nema veliku vrednost.

---

Prekoračenje nužne odbrane

Prekoračenje granica nužne odbrane postoji kada nije ispunjen uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. U situaciji kada napadnuti prekorači granice nužne odbrane ulazi u zonu krivičnog dela, u tom slučaju Krivični zakonik predviđa mogućnost ublažavanja kazne. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

Stav je sudske prakse da napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada: “Okrivljeni nije dužan da bekstvom izbegava napad i na taj način sprečava drugoga da vrši krivično delo” (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1.4906/2011).

Prihvatanje poziva na fizički obračun isključuje postojanje nužne odbrane: “Ako je okrivljeni krenuo u pravcu oštećenog da se sa njim fizički obračuna, bez obzira da li je fizički obračun hteo ili na njega pristao, ne može se u daljem toku tog obračuna pozivati na nužnu odbranu” (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1548/2015). Okrivljeni nije postupao u nužnoj odbrani kada je nakon verbalne rasprave, a zatim i fizičkog obračuna, oštećenom nožem naneo tešku telesnu povredu” (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 1300/2014)”.

U sudskoj praksi preovlađuje i stav da postoji prekoračenje granica nužne odbrane kada je napadnuti nekim ubodnim predmetom ili vatrenim oružjem povredio vitalne organe napadača (npr. pucanje u grudni koš ili ubod nožem u vrat), a u konkretnoj situaciji je mogao efikasno odbiti napad povređivanjem nekog drugog dela tela napadača. Da li je napadnuti mogao ili nije mogao u datoj situaciji drugačije da reaguje ceni se imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

Treba napomenuti da se u sudskoj praksi kao otežavajuća okolnost ceni činjenica da se lice koje napadom vrši krivično delo bavi nekim borilačkim sportom ili borilačkom veštinom. Odnosno, učinilac krivičnog dela koji poseduje ovakve veštine može biti strože sankcionisan. Iz ovoga proizilazi da posebnu odgovornost nose ona lica koja se upuštaju u fizičke obračune u ulozi napadača ukoliko poseduju veštine i znanja iz borilačkih sportova i disciplina.

Ovde smo samo naveli neke od sentenci iz naše sudske prakse. Međutim, uvek treba imati u vidu da svaka sudska odluka zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja, tako da iako dve ili više situacija mogu na prvi pogled delovati slično, sudke odluke u pogledu istih se mogu značajno razlikovati.

Učestvovanje u tuči

Na kraju, posebno skrećemo pažnju i na krivično delo Učestvovanje u tuči iz člana 123 Krivičnog zakonika koje glasi: “Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda,

kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.” Dakle, svaki učesnik tuče u kojoj je nastupila teška telesna povreda ili smrt nekog lica, kazniće se samo zbog toga što je učestvovao u tuči. Radi se o tome da se ne može utvrditi doprinos učesnika u tuči u pogledu nastupanja smrti ili teške povrede. Učesnici za koje se može utvrditi doprinos biće odgovorni za krivično delo ubistva, odnosno teške telesne povrede. Pojam tuče se određuje kao fizički obračun najmanje tri lica, jer ako se radi o obračunu između dva lica nema ovog krivičnog dela jer se zna ko je učinilac ubistva ili teške telesne povrede.

Kao zaključak jedino možemo savetovati da u svakodnevnom životu izbegavate konfliktne situacije, a u slučaju opasnosti od napada koji je uperen prema vama ili prema nekom vama bilskom licu, vodite računa, koliko god je to u vašoj moći, da napad odbijete na onaj način i u meri koliko je to neophodno potrebno, a istovremeno i efikasno. Budite spremni da u takvim uslovima odluke donosite trezveno koliko god je to moguće.

Nadamo se da smo vam na ovaj način ukazali na ovu problematiku i razjasnili neka pitanja u pogledu prava na nužnu odbranu.

2. Intervju

Nužna odbrana je samo jedan od instituta Krivičnog zakonika Republike Srbije koji izaziva veliko interesovanje, kako kod stručne javnosti, tako i kod građana. Svakodnevno smo svedoci nemilih događaja u kojima se nužna odbrana pominje i sa pravom se postavlja pitanja koja je uloga nužne odbrane u pravnom poretku Republike Srbije.

Advokat, Aleksandar Jakšić, koji se bavi krivično-pravnom materijom u razgovoru sa odgovornim urednikom LAWLife portala za pravo i privredu dao je odgovore na pitanja koja se odnose na nužnu odbranu.

Kako zakon definiše nužnu odbranu, odnosno kakav je položaj nužne odbrane Krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije?

Krivični zakonik Republike Srbije definiše institut nužne odbrane kao odbranu koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Takođe, zakonodavac je propisao da delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, a stavom tri člana 19. KZ-a propisano je da se prema učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna može ublažiti. Istim stavom propisano je da ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se čak i osloboditi od kazne. 

Znači, nužna odbrana je odbijanje od svog dobra ili dobra drugoga istovremeni protivpravni napad, na taj način što se prema napadaču učini delo koje ima obležje krivičnog dela. Da bi postojala nužna odbrana moraju biti ispunjeni neki zakonski uslovi i onda je nužna odbrana dozvoljena, odnosno nije protivpravna.

Uslovi koji su potrebni da bi postojala nužna odbrana su:

• Da napad dolazi od nekog lica;
• Napad mora biti protivpravan i stvaran;
• Odbrana mora da bude istovremena sa napadom i mora biti srazmerna napadu

Ukoliko su ispunjeni svi ovi zakonski uslovi onda je nužna odbrana osnov za isključenje krivične odgovornosti. To je što se tiče zakonske definicije i pojma nužne odbrane..

Da li svako ima pravo da brani sebe i/ili drugog i u kojim situacijama je to moguće i na koji način?

Naravno da ima. Svako ima pravo da od sebe ili svog dobra odbije napad, s tim kao što sam naveo mora voditi računa da ne dodje do prekoračenja nužne odbrane, jer u tom slučaju onda ta odbrana postaje protivpravna i predstavlja krivično delo.

Šta sve navedeno znači u praksi? Kakva su Vaša iskustva povodom instituta nužne odbrane?

Nužna odbrana u praksi se ceni prilikom svakog konkretnog slučaja. Zakonska definicija postoji samo kao okvir u čijim se granicama sud kreće, ali se ceni u svakom konkretnom slučaju.

Svaki slučaj je za sebe posebna priča. Stoga, sud mora biti obazriv priliko ocene svakog pojedinačnog slučaja. Najčešća situacija u praksi je da postoji nužna odbrana, ali da je ona prekoračena, pa sud osuđuje onoga ko je postupao u nužnoj odbrani, ali mu ublažava kaznu.

Da li je zakonska definicija nužne odbrane primenjljiva u praksi, odnosno da li se tumači na pravilan i zakonit način?

Na ovom pitanje delimično sam dao odgovor u predhodnom odgovoru. Po meni sud tumači na pravilan način i zakonit način, jer se okolnosti cene u svakom pojedinačnom slučaju, te se ne može generalizovati stav suda. Bitno je da sud kada je to uvek moguće primenjuje institut nužne odbrane, a sada kakva će odluka biti u nekom slučaju to zavisi od  okolnosti samog slučaja.

Da li je odbrana svog dobra od pretećeg istovremenog napada institut nužne odbrane i da li je to krivično delo?

Da, ako je istovremena i ako su ispunjeni ostali zakonski uslovi koje sam naveo.

Da li je realno da osoba/lice koje se nađe takvoj situaciji da usled straha, uznemirenosti, zabrinutosti, panike adekvatno proceni koja bi to srazmerna sila bila dovoljna da se odbije napadač?

To je jako teško proceniti, zato se u praksi i najčešće susrećemo sa prekoračenjem nužne odbrane. Ovde bih želeo da dodatno objasnim pojam pekoračenje nužne odbrane.

Naime, u praksi se često dešava da se od napada lice odbrani na taj način ili što upotrebi odbranu koja je bila neophodna, ali je jačeg inteziteta od napada ili odbrana traje duže od samog napada. U oba slučaja imamo situaciju da je došlo do prekoračenja nužne odbrane. Tada nužna odbrana postaje protivpravna i nedozvoljena i predstavlja krivično delo.

Ipak, u tim situacijama  učinioca dela karakteriše okolnost da je do prekoračenja došlo zbog reakcije na protivpravan napad te sudovi iz tog razloga ublažavaju kaznu kada se prekorači nužna odbrana.

Kako je propisano stavom 3. člana 19. KZ-a učinilac se može i osloboditi od kazne ukoliko je do prekoračenja došlo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. Smatra se da kod osobe koja korisiti nužnu odbranu postoji jedno posebno psihičko stanje u tom trenutku gde ona nije sposobna da shvati značaj dela koje čini usled straha izazvanog napadom, te dolazi do bitno smanjenje uračunjivosti ili neuračunjivosti pa se onaj koji prekorači odbranu može i osloboditi od kazne, jer neuračunjivost je jedan od osnova za oslobađanje od kazne i samog postojanja krivičnog dela, te ako neko postupa u nužnoj odbrani ne čini krivično delo. Nužna odbrana sama po sebi je usko povezana sa uračunjivošću, te se u tom smislu mora i ceniti.

Da li napadnuto lice može da zna koje su namere napadača i da se u skladu sa tim „brani“? Kako sud gleda na ove okolnosti?

Pazite, to zavisi od slučaja do slučaja. Nekada je moguće proceniti nameru napadača, a nekada to nije moguće. Na primer, ukoliko neko uperi vatreno oružje u vas, očigledna je namera napadača da vas povredi i očekivano je da će pucati, te u tom slučaju se ne mora čekati da napadač zapuca već je dozvoljeno upotrebiti odbranu i pre samog napada, jer bi čekanje da napadač zapuca obesmislilo odbranu. U tom slučaju će se smatrati da je odbrana bila istovremena i da je nužna i dozvoljena.

Sa druge strane, ako na primer, neko preti da će vas napasti a vi tom prilikom primenite odbranu i napadnete to lice, onda nemate uslov za nužnu odbranu, jer napad mora biti istovremen i stvaran. Ili ako neko izvrši krađu i ukrade neku pokretnu imovinu, i tom prilikom počne da beži a vi ga dok beži upucate iz vatrenog oružja svakako će doći do prekoračenja nužne odbrane, jer je napadač već bežao i ne postoji u trenutku kada ga vi povredujete njegov istovremeni napad, on je već prošao.

Na primer, šta se dešava u situaciji kada usledi recimo napad pesnicama, a odbrana napadnutog i uplašenog i uznemirenog lica bude pištoljem i/ili nekim drugim oružjem, odnosno oruđem? Da li je to prekoračenje nužne odbrane?

Ovde je u pitanju situacija da je odbrana jača od napada te može doći do prekoračenja nužne odbrane. U pitanju je nesrazmera izmedju napada i odbrane.

Zakon traži da intezitet odbrane bude srazmeran napadu. Međutim, postoje situacije kada je upotreba jače sile opravdana i dozvoljena da bi se odbranio napad.

U tom smislu je dozvoljeno pri odbrani napadaču naneti i veće zlo od onog koje je on hteo da učini, ali samo ako je takva odbrana bila zaista neophodna da bi se napad uspešno odbio. Jedno iz razloga koje smo naveli a to je afektivno stanje u kome se nalazilo lice koje je napadnuto, a drugo je kada je napad takvog inteziteta da ukoliko se ne bi odbranili jačim sredstvom došli u situaciju da ne možete da se odbranite.

Na primer: neki izrazito krupan muškarac napadne devojku koja je znatno sitnije građe i evidentno fizički slabija, tada svakako da ta napadnuta devojka se može odbraniti oružijem ili oruđem koje ima jer odbrana samo fizičkom snagom bi bila besmislena. Ali ako imate situaciju da neko krade kukuruz u polju a vi ga upucate iz vatrenog oružja onda nema ni govora o nužnoj odbrani, jer ste sigurno mogli da uradite mnogo drugih stvari da odvratite napadača od vašeg dobra, a ne da ga na primer ubijete ili mu nanesete teške telesne povrede.

Koji je to intentzitet sile koji je prihvatljiv da se odbije napad?

Kao što sam već odgovorio u prethodnom pitanju. Intenzitet sile koji je prihvatljiv da se odbije napad treba da bude srazmeran napadu.

U javnosti se najavljuju izmene instituta nužne odbrane. Da li, po Vašem mišljenju, važeće zakonsko rešenje koje definiše “nužnu odbranu” treba menjati ili ne?

Po meni ne. I to iz razloga što mislim da je postojeće zakonsko rešenje dobro definisalo nužnu odbranu, te nema potrebe za izmenom samog zakona. Pre je potrebno da se zauzme stav u sudovima prilikom odlučivanju o postojanju nužne odbrane i da se kroz primenu sudske prakse nužna odbrana preciznije definiše.

Svakodnevno smo svedoci da mnogi zakoni ostanu samo “mrtvo” slovo na papiru I ne primenjuju se ili se selektivno primenjuju, a svakako da jedan, odnosno niti jedan zakon ne može urediti i predvideti sve životne situacije, tako da je moje mišljenje da sudovi kroz praksu moraju da preciznije definišu kako nužnu odbranu tako i druge institute u Krivičnom zakonodavstvu.

Bojim se da ukoliko bi se primenio sistem kakav postoji u anglosaksonskom pravu (posebno u Američkom pravu) došlo bi do brojinih zloupotreba instituta nužne odbrane, jer mislim da mi još kao društvo u celini nemamo svest o poštovanju zakona i njegovoj primeni. U svakom slučaju nužna odbrana se ne može generalizovati, jer kao što sam naveo uslovi i primena iste zavise od mnogobrojih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju, te stoga smatram da nema potrebe da se menja postojeća zakonska odredba.

Izvor: ( FELJTON.rs/kravmaga.co.rs) 2. Autor: Redakcija LAWlife

FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.

Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! opljackana STOMATOLOSKA OPREMA U VREDNOSTI OKO 200.000E, IMA OSUMNJICENIH..

NE PROPUSTITE…

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

Tweets by FeljtonRs

(FELJTON.rs)

Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com

Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.

FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs