FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
04.05.2023.
Veza između najvišeg rukovodstva zemlje i njegovih nasilnih narko-bandi.
U subotu uveče početkom marta 2021. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojavio se na televiziji uživo, sedeći za dugačkim drvenim stolom, a uz njega su bili premijer i ministar unutrašnjih poslova zemlje. Vučić je rekao da ima važno saopštenje o hapšenju bande podzemlja odgovorne za višestruka ubistva.
Ministar unutrašnjih poslova upozorio je gledaoce da udalje svoju decu od televizora. Na ekranu iza njega bljesne niz slika: odsečena glava, telo bez glave, torzo. Vučić je govorio polako, često zastajkivajući i ozbiljno zureći u sto ispred sebe, blago pogrbljenog okvira od 6 stopa i 6 inča. On je pohvalio policiju i obaveštajne agente koji su istraživali bandu; za dlaku su izbegli da i sami budu ubijeni, rekao je.
Bila je to šokantna prezentacija, čak i u zemlji poput Srbije, gde mnogi odrasli imaju bolna sećanja na jugoslovenske ratove 1990-ih i njihova zverstva. Ali konferencija za novinare bila je samo početak kampanje jezivih otkrića. U nedeljama nakon hapšenja u februaru, novi detalji su počeli da cure u štampu. Grupa je navodno namamila svoje žrtve u „kuću strave“ u predgrađu Beograda, gde su ih mučili, raskomadali, hranili kroz industrijsku mlin za meso i ponekad bacali u Dunav.
Priča je očarala Srbe, i to ne samo zbog krvavih slika. Vođa bande bio je krupni fudbalski huligan i trgovac kokainom po imenu Veljko Belivuk, zvani Nevolja, već poznata ličnost u Beogradu. Ranije je bio optužen za ubistvo i niz drugih teških zločina, ali nikada nije proveo mnogo vremena u zatvoru. Pričalo se da je u prijatnim odnosima sa srpskom policijom i obaveštajnim službama. On i njegovi ljudi su slikani u društvu moćnih ljudi, među kojima je i predsednikov sin Danilo Vučić.
Nakon konferencije za novinare, Belivuk je na sudskom ročištu iza zatvorenih vrata iznio svoju stranu priče. On je rekao da je njegova banda organizovana „za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića“, navodi se u sudskim transkriptima. On je opisao neke od zakulisnih poslova za koje je banda tvrdila da ih je uradila za vladu, poput zastrašivanja političkih rivala i sprečavanja navijača da skandiraju protiv Vučića na fudbalskim utakmicama — što je vredna usluga u zemlji u kojoj stadion može da napravi ili slomi predsednika. Belivuk je upozorio da će, ukoliko Vučić „nastavi postupak protiv mene“, imati još mnogo toga da kaže.
Vučić je ljutito osporio bilo kakvu povezanost sa ubicama. Ali činilo se da je slučaj Belivuk shvatao lično, ponekad sugerišući da je to zavera protiv njega. U jednom bizarnom televizijskom intervjuu nekoliko meseci nakon hapšenja, on je tvrdio da su Belivukovi ljudi od svojih žrtava pravili „ljudske ćevape“ i slali ih Belivukovom šefu Radoju Zviceru. Gledajući u kameru i obraćajući se Zviceru, koji je još na slobodi, Vučić je postavio izazov. „Pozivam ga da me ubije“, rekao je. „Nemam problem sa tim, jer bolje je biti pretvoren u mleveno meso nego pustiti da ova kopilad vlada Srbijom.
SlikaNoću gužva na tribinama sportske arene. Vatra gori i mnogi u masi mašu zastavama.
Fudbalska utakmica na stadionu Partizana. Uticaj huligana se proteže i izvan srpskih arena, u kriminalne bande, pa čak i u politiku.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Kako se suđenje približavalo, počele su da cure činjenice o dugogodišnjim vezama između bande i raznih članova Vučićeve administracije, za koje se čini da su je pratili, pomagali i štitili. Belivuk je s vremena na vreme izgledao kao predsednikov mračni blizanac, čovek koji otelotvoruje zločinačku stranu države koja je postajala sve više autokratska tokom protekle decenije. Vučić, koji je na mestu predsednika od 2017. i koji je vezan za vladajuću stranku u zemlji, dugo je rekao da želi da svoju zemlju — i dalje među najsiromašnijim u Evropi — vodi ka većem prosperitetu i članstvu u Evropskoj uniji. Istovremeno, on je uništio mnoge srpske demokratske institucije, a čini se da bande u mafijaškom stilu često deluju nekažnjeno.
Afera Belivuk, drugim rečima, nije samo noirska priča o odsecanju glava i kokainu. Gangsterizam koji je cvetao pod Vučićem, zajedno sa periodičnim pretnjama Srbije da „zaštiti” etničke Srbe u drugim delovima regiona, mogao bi na kraju da razotkrije rešenje kojim je uspostavljen mir na Balkanu 1995. Evropljani su toga veoma svesni, kao i Vladimir Putin, koji ima sveže razloge da ih podeli i odvrati. Kremlj ima dugu istoriju podrške srpskim nacionalistima kao opkoljenim sunarodnicima Slovenima i više nego ikad – zahvaljujući ratu u Ukrajini – da izazove nevolje na Balkanu.
Ali rizici za Evropu su dublji od toga: Vučićev brend etničkog šovinizma i demagogije odražava onu njegovog saveznika Putina, a širenje neliberalne demokratije — koja već jača u delovima kontinenta — predstavlja jednaku, možda zlokobniju pretnju. Slučaj Belivuk otvorio je prozor u sumornu moguću budućnost, u kojoj Vučić iznutra podriva evropski projekat, gradeći državu u kojoj je demokratija fasada, a kriminalne bande se koriste za širenje straha. To bi bilo dovoljno uznemirujuće samo po sebi. Takođe se dešava da je to ista taktika koju koriste ljudi koji su pre tri decenije uveli Balkan u katastrofalan rat.
U vreme kada se Belivuk prvi put pojavio u sudnici prošlog oktobra, već je stekao jezivu vrstu slavne ličnosti, a njegov uspon i pad zabeležen je u beskrajnoj seriji tabloidnih izveštaja. Uveden je u prostoriju sa lisicama na rukama, u beloj polo majici i farmerkama. Lice mu je bilo meko i zaobljeno, gotovo heruvimsko, sa velikim praznim očima. Uprkos svojoj veličini – on je krupan čovek sa masivnim gornjim delom torza – izgledao je čudno kao prevelika beba, kao da čitav život nasilja nije ostavio nikakav utisak na njega. On i još oko 30 optuženih, uglavnom krupnih muškaraca sa tetovažama i obrijanih glava, izgledali su neobično opušteno, cerekajući se i ćaskajući i dobacivajući nekoliko usputnih uvreda jedni drugima. Možda su očekivali da će se ovo suđenje završiti onako kako je završila većina njihovih prethodnih, proceduralnim greškama, pogrešnim dokazima i prevremenim puštanjem na slobodu.
Nakon nekoliko formalnosti, tužilac je stao da pročita optužnicu. Kada je opisao kako su Belivuk i njegov poručnik udarili žrtvu „sekirom u vrat i odsekli mu glavu“, dotični je zevnuo i pogledao u plafon. Neki od njegovih kolega optuženih su zadremali.
Slika
Grupa ljudi u crnim taktičkim uniformama i balaklavama drži Veljka Belivuka za ruke i prati ga prema kameri. Belivuk nosi uličnu odeću.
Hapšenje Veljka Belivuka, vođe navijačke grupe Partizana. Vlasti kažu da su Belivuk i njegova grupa koristili bunker na stadionu tima da bi sakrili novac i drogu i mučili neprijatelje.Kredit…Stefan Stojanović
Kada je Belivuk stao, objema je rukama uhvatio govornicu i prešao pravo na stvar. NJegova banda je, kako je rekao, od početka bila državni projekat. Izrecitovao je neke od usluga koje je pružao, pa čak i opisao sastanak za koji je tvrdio da je imao sa Vučićem u jednoj privatnoj kući u Beogradu, navodeći adresu i broj stana i ime vlasnika. Tamo su se sreli samo jednom, dodao je, „jer, kako je šef rekao, da nas neko vidi ili snimi, ne bi bilo dobro za njega“.
Vučić je odmah demantovao optužbe i čak ponudio da o njima razgovara sa istražiteljima i da se podvrgne testu na detektoru laži. Pravno gledano, nije verovatno da će patiti od suđenja. Nijedan visoki zvaničnik nije optužen, a vrlo malo njih je čak i saslušano. Važnost slučaja Belivuk leži na drugom mestu. To je nateralo celu Srbiju da se suoči sa obiljem posrednih dokaza da je Vučić dozvolio da gangsteri postanu virtuelna ruka države. Podrška koju su Belivuk i njegovi prijatelji dobili od policije i ministarstva unutrašnjih poslova u protekloj deceniji uveliko je dokumentovana u sudskim svedočenjima, presretnutim telefonskim razgovorima i fotografijama. Sugestija da se sve ovo moglo dogoditi bez Vučićevog znanja izaziva smeh u Beogradu. Pre nego što je Vučić bio predsednik, bio je premijer, a pre deceniju je reorganizovao službe bezbednosti Srbije. On sada ima skoro potpunu kontrolu nad gotovo svim aspektima javnog života. Od parlamenta preko sudova, policije i biznisa, Vučić se tretira sa laskavim poštovanjem; Srbi ga prelaze na svoju opasnost. Zapravo, hapšenje Belivuka i njegove bande možda je jedna od retkih ključnih odluka poslednjih godina koju Vučić nije kontrolisao.
Većina dokaza u slučaju dolazi od tima evropskih policijskih zvaničnika koji su slučajno naleteli na njih. Proveli su dve godine pokušavajući da dešifruju aplikaciju za razmenu telefonskih poruka pod nazivom Ski-ECC, koja je bila omiljeno sredstvo trgovaca kokainom u kontejnerskim lukama Severne Evrope . Kada su konačno provalili šifru, otkrili su mnogo više od lokalnog lanca kokaina. Sa najmanje 70.000 korisnika, Ski se pokazao kao virtuelni kamen Rozete za globalizovani svet organizovanog kriminala, sa grafičkim porukama i fotografijama koje trepere eterom u vrtoglavom nizu jezika i dijalekata. „Kao da stojite ispred kuće u mraku, a sada ste ušli unutra i upalili svetla“, rekao mi je jedan zvaničnik iz Evropola, organa za sprovođenje zakona Evropske unije.
Ski nije bila prva aplikacija koju su organi za sprovođenje zakona optužili da služi narkobosovima. Ali to je bilo najpopularnije i najdrskije. Kompanija, koju je osnovao tehnološki preduzetnik iz Vankuvera 2010. godine, hvalila se da je njena četvoroslojna enkripcija neraskidiva; na kraju je zaradio stotine miliona dolara pre nego što su njegovi rukovodioci optuženi 2021.
Ispostavilo se da je veliki deo dokaza sa neba sa Balkana, a posebno iz Srbije. Prenošenje tih podataka bilo je „veoma osetljivo“, rekao mi je zvaničnik francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, zbog zabrinutosti da bi mogli da procure. Iako je srpska policija na kraju uhapsila Belivuka i njegovu bandu, čini se da su to učinili nevoljno. Nekoliko dana pre hapšenja, njemu i njegovom potporučniku je dozvoljeno da napuste zemlju i odu u susednu Crnu Goru, još jedno čvorište za trgovinu drogom. Crnogorske vlasti su saopštile da su osujetile pokušaj njihovog ubistva; Crnogorski tužilac je lokalnim medijima rekao da iza zavere stoje „određene bezbednosne strukture“ u Srbiji, koja je možda bila zamišljena da se izbegne neurednost suđenja.
Slika
Mara Halabrin Melikova sedi na krevetu ispod slike Aleksandra Halabrina u slabo osvetljenoj prostoriji.
U Srbiji su rasprostranjena ubistva bandi. Mara Halabrin Melikova izgubila je sina, čiji portret visi u njenom beogradskom stanu, u ubistvu koje je ostalo nerešeno.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Tokom Vučićevih devet godina na vlasti, srpski fudbalski huligani — i kriminalne grupe koje se s njima preklapaju — bili su upleteni u nestabilnu etničku politiku u regionu i pomogli u podsticanju srpskih pobuna u drugim balkanskim zemljama. Neki od njih ispovedaju lojalnost Rusiji. Neki Srbi su se pridružili paravojnoj Vagner grupi, koja ima svoju istoriju angažovanja kriminalaca i postavlja video-snimke regrutovanja na srpskom jeziku za rat u Ukrajini. Iako je Vučić zamerio toj grupi, Srbija ostaje neka vrsta linije raseda između Rusije i Zapada. Sve to Vučića stavlja u poziciju izuzetne moći. U krizi, on bi mogao da odluči da li će se region Balkana smiriti ili će ponovo upasti u nasilje.
Najvidljiviji rizici danas su usredsređeni na Kosovo, zemlju na jugu Srbije koja je etnički albanska, ali ima džepove koji su većinski srpski, posebno na severu. Lideri Srbije su i dalje duboko nezadovoljni otcepljenjem Kosova od Srbije nakon jugoslovenskih ratova 1990-ih i odbijaju da priznaju njegovu nezavisnost, koja je međunarodno uspostavljena 2008. Scenario koji drži zapadnoevropske lidere budnima ide otprilike ovako: Vučić, pozivajući se na pretnju srpske manjine, šalje trupe preko granice i aneksira sever Kosova. Srbi u drugim delovima regiona potom beže iz svojih domova ili zahtevaju dodatne promene granica. Ovo bi moglo značiti kraj Dejtonskog sporazuma, pakta koji je posredovao američki diplomata Ričard Holbruk, koji je okončao najgore borbe 1995. godine i ponovo iscrtao mapu bivše Jugoslavije. To bi moglo da izazove novi rat. Čak i bez nasilja, kolaps dejtonskog poretka ojačao bi politiku etničke solidarnosti i autokratije širom Balkana.
Drugi scenario uključuje Vučićevo prikrivanje svojih iredentističkih namera sve dok Srbija ne bude primljena u EU. Ovaj scenario trojanskog konja je stekao poverenje delom i zbog neliberalnog premijera Mađarske Viktora Orbana, bliskog Vučićevog saveznika koji je revnosno lobirao za prijem Srbije. Čini se da se nada da bi Vučić mogao da pomogne Mađarskoj, članici od 2004, da usmeri evropski klub u više populističkom i manje demokratskom pravcu.
Iz svih ovih razloga, slučaj Belivuk je bio osetljiv za novinare. Rečeno mi je pre nego što sam došao u Srbiju da će se moji pozivi pratiti, da ću biti praćen, možda čak i zaustavljen i saslušan. Srpski novinari koji su mi dali ova upozorenja i sami su bili rutinski maltretirani i pretili im kako kriminalci, tako i BIA, srpska domaća obaveštajna agencija.
Siva zona između države i mafije u Srbiji je realna. Takođe je okružena spoljnim zidovima glasina i paranoje koji otežavaju posao reporteru. Mora da sam razgovarao sa desetak Srba čiji su sinovi ili muževi ili deca ubijeni pod mutnim okolnostima. Većina njih nije imala pojma ko su ubice, ali su imali razrađene priče o korumpiranim zvaničnicima, narko-baronima, poslovima sa oružjem i inkriminišućim fotografijama. Neki su angažovali privatne detektive. Svi su izgledali uvereni da se istina namerno krije od njih. Ipak, neki od ljudi sa kojima sam razgovarao su očigledno skrivali stvari od mene. Proveo sam sat vremena u razgovoru sa jednom udovicom čiji je muž bio među iskasapljenim telima na fotografijama koje su pratile optužnicu protiv Belivuka. Bila je visoka i strogog izgleda, sa dugom crnom kosom. NJena priča je bila potresna, ali kada sam počeo da se raspitujem o kriminalnom poreklu njenog muža — on je bio u zatvoru zbog svoje uloge u ozloglašenoj bandi balkanskih kradljivaca dragulja — njeni odgovori su postali hladni i jednosložni. Imao sam osećaj da bi mogla da mi ispriča mnogo zanimljiviju priču da nije bila zabrinuta za posledice saučesništva svog muža, a možda i za svoje.
Vučić nije odgovoran za ovu gomilu straha i endemskog kriminala. To je skoro deo scene na Balkanu, toliko da su samo ime regiona vekovima koristili autsajderi kao neku vrstu stenografije za etničku mržnju i nasilje — „scena za egzotične trilere o korupciji, brzom ubijanju i lak zločin“, kako je napisao istoričar Mark Mazover. Ali Vučić ima demagoški dar da udahne novi život ponižavajućim stereotipima. On je briljantno iskoristio problem srpske mafije, stvarajući okruženje u kojem mu zamagljena linija između organizovanog kriminala i države ide u prilog.
Slika
Ulaz u sportsku arenu noću, okupan crvenim svetlom sa dubokim senkama. Kapije su pokrivene metalnim rešetkama, a struktura je ukrašena grafitima i muralima.
Južna tribina na stadionu Partizana u Beogradu gotovo je isključivo naseljena fudbalskim huliganima i poznata je po nasilju koje često izbija.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Nije slučajnoda su i Vučić i Belivuk krenuli u fudbalske navijačke grupe. Možda više nego bilo gde drugde, fudbalski stadioni u Srbiji su mesta za moć u njenom najsirovitom obliku, regrutovanje za milicije i kriminalce. Stadioni su bili lopatica etničkog nacionalizma koji je uništio Jugoslaviju, a te burne emocije oblikovale su Vučića i njegove savremenike. Čak i danas, približavanje areni tokom noći utakmice može se osećati kao ulazak u oluju sa grmljavinom. Policajci su pored bulevara, a kako se približavate, tu su timovi militarizovane policije sa pancirima i štitovima. Obožavaoci ponekad pevaju uvrede koje podsećaju na one koje su korišćene tokom kampanja etničkog čišćenja 1990-ih. Timska lojalnost poprima gotovo religiozni intenzitet. Izvršni direktor Crvene zvezde, najpopularnijeg tima u Srbiji, Poznato je rekao da Crvena zvezda „nije samo fudbalski tim, to je ideologija, filozofija i nacionalni simbol. Crvena zvezda je čuvar srpskog identiteta i pravoslavne vere.
Mrtvi fudbalski navijači gledaju sa oslikanih murala širom Beograda, pored ploča, statua i drugih spomenika koji svedoče o njihovom statusu svojevrsnog vok populia. Huligani su bili među prvima koji su krenuli u rat početkom 1990-ih, a huligani su bili ti koji su dali mišić u pokretu da se deceniju kasnije sruši nacionalistički moćnik Slobodan Milošević. Od tada srpski političari strahuju od stadiona i pokušavaju da zadrže huligane na svojoj strani.
Razgovarati sa srpskim huliganima nije lako. Neki su opasni. Većina onih koje sam sreo bili su prećutni i oprezni, bez sumnje delimično zbog slučaja Belivuk. Posle dve nedelje potrage, srpski kolega mi je pomogao da pronađem ono što sam tražio: čoveka koji je odrastao uz Vučića na stadionu i koji je hteo i mogao da priča o zajedničkom poreklu. On je bio 46-godišnjak koji sebe još uvek naziva huliganom, iako ima ženu i decu i retko ulazi u tuče. Upoznali smo se u baru daleko od njegovog komšiluka, da ga ne bi prepoznali. Govorio je pod uslovom da ga ne identifikujem, pa ću ga zvati B., njegov prvi inicijal. Ima kompaktno telo i obrijanu glavu, a dok je išao preko šanka pogled mu je bio toliko direktan i neustrašiv da sam imala osećaj da me napada. Seli smo i naručili pivo.
B. mi je rekao da je stadion bio retka zona slobode i anonimnosti u strogo kontrolisanoj jugoslovenskoj komunističkoj državi. To je takođe bilo mesto gde ste, do kasnih 1980-ih, mogli da vidite kako se zemlja raspada iz dana u dan. Mladići su počeli da formiraju bande i donose bejzbol palice na utakmice, majmujući članove uličnih bandi u američkom filmu „Ratnici“ iz 1979. Stariji huligani su rekli B. i njegovim prijateljima da pronađu sličnu grupu mladića koji podržavaju drugi glavni beogradski tim, Partizan, i izazovu ih na tuče „da vide ko je hrabar, a ko nije“. Ovaj cevovod je još uvek na mestu, rekli su mi drugi beogradski huligani, a ponekad inicirani moraju da „iskrvare“ drugog člana da bi se uzdigli u redove pre nego što im se daju „misije“. To može uključivati činjenje zločina ili samo prebijanje određenog rivala.
Slika
B., obučen u farmerke i tamnu duksericu, sa delimično zaklonjenim licem iu dubokoj senci, stoji napolju noću pored trošne cigle.
B. je navijač Crvene zvezde koji je decenijama duboko uključen u beogradsku fudbalsku scenu.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Svi mladi huligani na severnoj tribini bili su mladi nacionalisti, rekao je B., uključujući i Vučića. Među povicima je bilo „Srbija, a ne Jugoslavija“. Posle utakmice 1988. godine, rekao je B., on i njegova grupa su čuli za sukob između Srba i Albanaca. Oni su posle utakmice otišli „u lov” na Albance u Beograd, nadajući se da će razbiti neke prodavnice i naučiti Albance lekciju. Završili su u uličnoj tuči. U tome je bio i predsednik Vučić“, rekao je B. „I moram da vam kažem da mi se sada ne sviđa, ali je bio hrabar, hrabar u borbi. (Vučićevi portparoli nisu odgovarali na ponovljene zahteve za komentar.)
Vučić je rekao da je bio na tribinama tokom legendarne fudbalske tuče 1990. koja se ponekad opisuje kao pravi početak balkanskih ratova. Dogodilo se to na utakmici Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama, a ubrzo je preraslo u mete koji je zahvatio ceo stadion. Navijači sa obe strane su očigledno bili spremni za bitku: kamenje je bilo nagomilano na stadionu, spremno za bacanje. Decenijama kasnije, srpski mediji objavili su mutne fotografije utakmice na kojoj se u masi vidi mršav mladić, identifikovan kao Vučić.
Do 1990. godine nasilje je izmaklo kontroli. Bilo je hiljade mladih vandala koji su tražili nevolje, a, rekao je B., neko je morao „da smiri tu grupu, jer ih se Slobodan Milošević plašio“.
Tako je Milošević, koji je u to vreme bio predsednik Jugoslavije, izabrao vođu za huligane. Ovo je bio prvi put da je politički lider ušao u takav odnos i to je bio presedan koji će Vučić kasnije slediti. Miloševićev čovek se zvao Arkan. Imao je dečačko lice sa krhkim osmehom koji je prikrivao sklonost ka nasilnom besu. Nešto u njemu izazivalo je poštovanje. Arkan je bio slavna ličnost srpskog podzemlja, koji je stekao ime nizom smelih pljački banaka i bekstva iz zatvora širom Evrope 1970-ih i 80-ih. Postao je jedan od najbrutalnijih ratnih zločinaca naredne decenije. Fotografije njegove paravojne grupe, Tigrovi, pomogle su da se zapadno mišljenje odlučno okrene protiv Srbije. Na jednoj od njih vidi se kako srpski milicionar udara nogom u glavu umiruće Bosanke.
„Pa Arkan skuplja naše vođe, dao im je dobru platu da svi ćute“, rekao je B. „A on je rekao: ‘Nemoj se svađati s njim. Moramo se sada boriti za Srbiju. To će biti rat’”
Ako je fudbalski stadion oblikovao Vučićev karakter, rat je bio mesto gde se on učio politici. Tek što je završio pravni fakultet 1991. godine, školovao se kod krajnje desničarskog srpskog političara po imenu Vojislav Šešelj. Te iste godine su Slovenija i Hrvatska proglasile svoju nezavisnost, što je izazvalo povremene i brutalne sukobe koji su razbili Jugoslaviju u državu. Šešelj, zagovornik etničkog čišćenja, bio je korisna folija za Miloševića, koji je mogao da ga ukaže kao dokaz da su neki Srbi čak ekstremniji od njega. Šešeljeva Radikalna stranka je regrutovala miliciju koja je postala ozloglašena po divljanju u Srbiji, Bosni i istočnoj Hrvatskoj, gde su pljačkali, mučili, ubijali i proterivali nesrpske civile. Šešelj je jednom rekao da će njegovi ljudi koristiti zarđale kašike da vade oči svojim neprijateljima, iako je kasnije tvrdio da je to crni humor.
Vučić je bio entuzijastičan pobornik Šešeljeve stranke, a ubrzo je postao i najmlađi poslanik u Skupštini Srbije. 1995. godine, nekoliko dana nakon masakra oko 8.000 bosanskih Muslimana oko Srebrenice, Vučić je održao govor u kojem je izjavio: „Ako nas bombardujete, ako ubijete jednog Srbina, mi ćemo ubiti stotinu muslimana“. U decenijama od tada, Vučić se nikada nije u potpunosti izvinio za zločine počinjene u ime Srbije ili za svoju retoriku. On je neke osuđene ratne zločince tretirao kao heroje po izlasku iz zatvora u inostranstvu.
- godine, Vučić je postao ministar informisanja pod Miloševićem, što je bila njegova prva pozicija stvarne moći. On je predsedavao značajnom gušenjem štampe, nametajući ogromne novčane kazne organizacijama koje su kritikovale vladu. Bio je to početak preokupacije medijima koji će pomoći da se definiše Vučićeva politička karijera.
Ali ako su Milošević i njegov zamenik uspeli da ukrote štampu, oni su gubili kontrolu nad stadionom. Mnogi fudbalski huligani su se borili u ratovima, a kada su se vratili kući, „osećali su da mogu biti arbitri nacionalnog identiteta“, rekao mi je Ivan Đorđević, antropolog sa Etnografskog instituta u Beogradu, koji je napisao svoju disertaciju o fudbalu i nacionalizam na Balkanu. B., moj huliganski kontakt, malo drugačije rečeno. Na stadionu je „došla nova generacija, a oni nisu dali [psovke]” za Arkanovo bogatstvo ili njegovu glamuroznu suprugu pop zvezdu Cecu, rekao je on. Odlučili su da im je dosta i Miloševića, koji je Srbiju doveo do ekonomske propasti i statusa parija u Evropi. Na stadionima su navijači skandirali „Ubij se, Slobodane!
Veliki trenutak nastupio je 5. oktobra 2000. godine, kada su jednonedeljni ulični protesti kulminirali upadom u Skupštinu Srbije, a prednjačili su huligani. Milošević je podneo ostavku sledeće noći, a Srbi su nakratko bili oduševljeni. U znak priznanja uloge koju su odigrali u njegovom svrgavanju, nekim huliganima je pobednička koalicija Demokratske opozicije očistila krivične dosijee. „Ništa u policiji, ništa na sudovima“, rekao je B. „Slobodni smo. Mi smo kao anđeli. Čist list.” Euforija je ubrzo izbledela. Ekonomija Srbije je bila olupina, a Evropska unija nije nameravala da spase zemlju na koju se gleda kao na jazbinu nepokajanih ratnih zločinaca.
Za Vučića je pad Miloševića značio trenutak duboke neizvesnosti oko sopstvene političke budućnosti. Godinama kasnije, dao je čudan intervju koji nagoveštava njegovo osećanje besa i osujećene ambicije. „Sedeo sam kod kuće i video to kao tragediju za srpski narod“, rekao je on. „Onda sam izašao napolje, neki narkomani su me napali, pa sam morao da ih pobedim.“ Obojicu ih je pretukao i nokautirao, rekao je. Ali nekako su ovi misteriozni napadači ustali i ponovo navalili na njega, a on ih je pretukao po drugi put. „Vratio sam se kući“, rekao je Vučić, „i znao sam, naravno, da je Srbija u godinama kolapsa i razaranja.
Vekovima je nacionalni identitet Srbije oblikovan osećanjem izgubljenosti i povređenog ponosa. Srbija je došla pod otomansku vlast nedugo posle legendarne bitke 1389. godine, datuma koji vidite sprejom oslikanog na zidovima širom zemlje. Nije u potpunosti povratila svoju nezavisnost skoro 500 godina. Ta osećanja su se ponovo probudila tokom 1990-ih, kada su mnogi Srbi verovali da su nepravedno prikazani kao zlikovci složenog građanskog rata. Oni su takođe duboko negodovali zbog kampanje NATO bombardovanja koju je predvodila Amerika 1999. godine koja je primorala srpsku vojsku sa Kosova nakon što je optužena za etničko čišćenje i ubistvo. To proterivanje je omogućilo da Kosovo, koje se nekada smatralo srbijanskim srcem, postane nezavisno, što je još jedan udarac za Srbe.
Slika
Oblaci dima iznad gradskog pejzaža zgrada u srednjem delu i crkvenih tornjeva.
Dim se diže iznad Novog Sada, u Srbiji, posle vazdušnih udara NATO-a 1999. godine.Kredit…Jaroslav Pap, Associated Press
Vučić i njegova Radikalna stranka postali su nosioci nagomilane netrpeljivosti svoje zemlje. Vučić je 2007. predvodio grupu demonstranata u znak podrške Ratku Mladiću, vojnom komandantu koji su ponekad nazivali i Kasapinom Balkana. Godinu dana kasnije, kada je ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen, Vučić je ponovo bio na ulicama, a policija ga je opčinila.
Ali vetar se menjao. Istraživanja javnog mnjenja su 2008. pokazala da većina članova Vučićeve stranke želi da Srbija uđe u Evropsku uniju. Vučić je pomogao osnivanje novog bloka, Srpske napredne stranke. Kritičari su je ismevali kao istu staru zabavu sa drugačijim izgledom. Ipak, četiri godine nakon osnivanja, Vučićeva koalicija je osvojila veći broj mesta u parlamentu. NJegova stranka je spretno igrala usred srpske politike, obećavajući prosperitet, čistiju vladu i članstvo u EU, čak i dok je izlazila na kraj s gnevom desnice zbog Kosova i drugih uočenih grešaka. Vučić je bio suviše mlađi da bi postao premijer, ali je stekao kontrolu nad strankom. Takođe je dobio nadležnost nad svim delovima službi bezbednosti. Zamenio je glavne šefove odeljenja lojalistima.
Prijavite se za bilten The Nev Iork Times Magazine- a Najbolje od The Nev Iork Times Magazina se dostavlja u vaše sanduče svake sedmice, uključujući ekskluzivne priče, fotografije, kolumne i još mnogo toga. Pošaljite ga u prijemno sanduče.
Vučić je ubrzo počeo da se stilizuje kao borac protiv korupcije. Naredio je niz brutalnih hapšenja, a mediji su ga prozvali „srpskim Eliotom Nesom“. Iako su neki bili legitimne mete, više od 100 uhapšenih bili su funkcioneri Demokratske stranke koja je upravo svrgnuta na izborima. Kritičari su osudili ovaj potez kao politički obračun. Ali kampanja protiv korupcije bila je popularna u javnosti, a posebno u članstvu Napredne stranke, koja je bila usmerena na starije i manje obrazovane Srbe. Rejting stranke je skočio. LJudi su hteli nešto da okrive, a Vučić im je to dao.
Među kriminalcima kojima se Vučić ponosno hvalio da ih je strpao iza rešetaka bio je i Darko Šarić, najmoćniji narko bos na Balkanu. Šarić, „kralj kokaina“, vodio je globalnu mrežu šverca i optužen je u odsustvu nakon višegodišnje istrage koja je uključivala američku Upravu za borbu protiv droga. Vučić, koji je upravo pobedio na parlamentarnim izborima 2014. i koji je trebalo da postane novi premijer zemlje, nazvao je hapšenje trijumfom srpskih organa za sprovođenje zakona. Šarić, koji se dobrovoljno vratio u Srbiju i predao policiji, imao je drugačiju perspektivu. Glavni sudija u predmetu mi je rekao da je Šarića na sudu pitao zašto je odlučio da se preda. Šarić je, podsetio je sudija, odgovorio da se oseća sigurnije u Srbiji pod novom vladom koju vodi Vučić.
Kao i Vučića, Belivuka je oblikovao rat u Bosni, iako je bio previše mlad da bi igrao bilo kakvu ulogu u njemu. Jednog jutra u kasnu zimu 1995. godine, kada je rat bio na vrhuncu, u porodičnom domu Belivuk u Beogradu odjeknula je eksplozija, troje poginulo. Forenzički inspektor koji je tog dana bio na licu mesta bio je čovek po imenu Časlav Ristić, već veteran na svom poslu. Kada sam ga sreo u Beogradu, bio je penzioner od 63 godine, rumenog lica, proređene sede kose i grubog ponašanja. Doneo je požutele isečke iz novina o eksploziji, zajedno sa svojim polaroidnim fotografijama sa mesta zločina.
Belivukov otac, pričao mi je Ristić, bio je veteran koji je kući nosio oružje iz rata; držao je dve granate u kuhinjskoj fioci. Bio je depresivan, i nakon svađe sa suprugom, otišao je i aktivirao obe granate, očigledno nameravajući samo da se ubije. Supruga i svekrva su mu bile kolateralna šteta. Nakon toga, devetogodišnji Belivuk je „morao da prođe kroz hodnik, pored leševa, do komšiničke kuće“, rekao je Ristić. (Jedine vidljive povrede koje je imao su posekotine.) Ristić mi je rekao da je to neobičan slučaj, ali samo zato što se otac ubio sa dve granate. „Obično su koristili samo jednu“, rekao je.
Belivuk je odrastao i postao izbacivač po beogradskim noćnim klubovima, stekavši rap list pun sitnih zločina. Početkom 2000-ih, Srbija se borila sa toksičnim nasleđem Miloševića, koji je osnažio kriminalnu klasu kao sredstvo za izbegavanje ratnih sankcija koje su izrečene srpskoj privredi. Na vrhu, mafijaši su u dosluhu sa šefovima obaveštajnih službi zemlje da bi zaštitili svoj novčani tok. Bili su toliko moćni da su 2003. godine ubili reformskog premijera zemlje Zorana Đinđića, koji je pretio obračunom. Na dnu su bili nasilnici poput Belivuka, pešaci u rastućoj trgovini kokainom.
Belivuk bi možda ostao mali nasilnik da se njegov život nije presekao sa usponom Aleksandra Vučića. Otprilike 2012. godine, dok je Vučić preuzimao kontrolu nad državnim bezbednosnim agencijama, nova grupa huligana pojavila se na beogradskom stadionu Partizana, a Belivuk je zamoljen da se pridruži. Većina fudbalskih lojalnosti u Srbiji je doživotna, ali vođe nove grupe uglavnom su činili ljudi koji ranije nisu bili povezani sa Partizanom. Naziv grupe, janjičari, bio je lukavo priznanje ove činjenice: janjičari su bili elitna otomanska vojna sila sastavljena uglavnom od dečaka odvedenih iz njihovih hrišćanskih porodica i oblikovanih u nemilosrdne ubice za osmansku državu. Tamo gde su raniji huligani imali neformalnu i slučajnu podršku policije, uglavnom za prodaju droge, veze ove nove grupe sa državom bile su direktne i političke.
Belivuk i njegov novi šef — kolega huligan po imenu Aleksandar Stanković, poznat kao Nemi — ubrzo su počeli blisko da sarađuju sa svojim pokroviteljima u ministarstvu unutrašnjih poslova. Veza je razotkrivena u seriji fotografija i razmena teksta koji su se pojavili u tužbi godinama kasnije. U jednoj od razmena, Belivuk je naglasio svoju vernost, a zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova mu je uzvratio poruku: „Ona zna. Gazda zna. Veliki šef zna.” U tekstovima nema detalja o kome je reč, ali ministru je neposredno pretpostavljena bila žena. Vučić je tada bio premijer i šef bezbednosti.
Belivuk će kasnije na sudu tvrditi da su janjičari pomogli da se izvede drsko rušenje u centru Beograda koje je otvorilo mesto za projekat na obali koji je jedan od Vučićevih saveznika posredovao sa liderom Ujedinjenih Arapskih Emirata. Taj slučaj, u kojem su desetine maskiranih ljudi buldožerima uništili ulicu punu zgrada koje su bile na putu realizaciji projekta, ostaje nerešen.
Zanimljivo je da su janjičari takođe pomogli da se obezbedi bezbednost parada ponosa za Vučića. To je bilo malo neuobičajeno za huligane, blistavo homofobičnu gomilu koja je ovu priliku pretvorila u krvavi mete u prošlim godinama. Ali Vučić je očigledno osetio da nasilje postaje prepreka za podnošenje zahteva Srbije za članstvo u EU. Prema rečima B., koji nije bio prisutan, Vučić je organizovao sastanak iza zatvorenih vrata sa grupom huliganskih vođa, držeći pod debelim paketom slučajeva. dosijea i obećavajući im da će sve prethodne krivične prijave protiv njih biti suspendovane ako održavaju mir tokom događaja gej ponosa. Parade su posle toga tekle glatko.
Nisam mogao da potvrdim da je Vučić ikada održao takav sastanak. (Vučić retko daje intervjue stranim medijima, a njegovi portparoli nisu odgovorili na moje zahteve za intervjue.) Ali Stankoviću — Belivukovom šefu — izgleda da su njegovi slučajevi suspendovani. Kada je postao vođa bande, već je bio osuđen na pet godina zatvora zbog trgovine drogom i ilegalnog posedovanja oružja. U narednim godinama, kazna je odlagana desetak puta na lažnim medicinskim tvrdnjama, koristeći lekarske formulare za koje se kasnije ispostavilo da su falsifikovani, prema dokumentima koje je pronašao beogradski nedeljnik Vreme.
Ubrzo potom, Vučić je u intervjuu upitan da li planira nešto da preduzme u vezi sa porastom huliganskog nasilja. On je odgovorio da nema ovlašćenja da to učini, jer ne postoji „opšti društveni konsenzus“ o tom pitanju. Bio je to suštinski Vučić: delom zvižduk, delom provokacija i ubrzo zaboravljen usred stalnog vrtloga pravih i izmišljenih kriza u Srbiji.
Slika
Predsednik Vučić sedi za velikim stolom ispred srpskog grba i tri zastave. Levo je video ekran koji prikazuje sliku velike kolekcije vatrenog oružja.
Predsednik Vučić na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Pokušao je da pridobije ulazak Srbije u Evropsku uniju, istovremeno zadržavajući tvrdolinijaške nacionalističke pozicije.Kredit…Srđan Ilić
Kako je konsolidovao vlast, Vučić je postepeno preoblikovao Srbiju u autokratiju. Neprofitna organizacija Freedom House je 2019. godine snizila ocenu Srbije u svojoj godišnjoj proceni demokratija sa slobodnih na delimično slobodne, navodeći kao razlog politizaciju pravosuđa i drugih institucija i izbore prepune maltretiranja i mita. Ipak, molba Srbije za ulazak u EU tekla je bezbrižno, kao da birokrate u Briselu nisu primetile da se Vučić kreće u pogrešnom pravcu.
Jedna važna poluga moći za Vučića su mediji. On je iskoristio državnu telekomunikacionu kompaniju da kupi lokalne TV stanice, a njegovi saveznici vode trijadu medijskih organizacija koje besramno prate liniju Napredne stranke i daju dovoljno vremena i samom Vučiću. To uključuje TV mrežu pod nazivom Pink koja je specijalizovana za blistave tok emisije i rijaliti TV. Ali najbesramniji je Informer, skandalozni list koji prikazuje poslove sekire i slike krupnih žena.
Početkom 2017. Vučić je najavio da će se kandidovati za predsednika. Kampanja koja je usledila bila je puna optužbi za zastrašivanje birača, a neki javni službenici su rekli da su bili pod pritiskom da podrže vladajuću stranku, navodi se u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. U medijskom izveštavanju dominirali su organi stranke, koji su blatili Vučićeve rivale. Dobio je 120 puta veću pokrivenost od dva vodeća opoziciona kandidata zajedno, prema Birodi, nezavisnoj istraživačkoj grupi.
Vučić je dobio predsedničku funkciju sa značajnom razlikom. Pošto je njegova partija dominirala parlamentom, sada je kontrolisao svaku granu vlasti i mogao je da izabere svog naslednika za premijera, što je donelo poređenja sa Putinom, koji je 2008. postavio Dmitrija Medvedeva u predsedničku fotelju kako bi obezbedio fatamorganu demokratskog poretka u Rusija. Tokom Vučićeve inauguracije, huligani, među kojima i pripadnik janjičara, pomagali su da se demonstranti razbiju i uklone. Vučićev stil vladanja postajao je sve otvorenije autoritarniji, sa uliznim javnim ispoljavanjem lojalnosti od strane njegovih saveznika.
Istovremeno, Vučić je postao otvoreniji u udvaranju autoritarnim liderima Rusije, Mađarske i Kine. Uprkos svim ovim znacima klizanja, evropski lideri su nastavili da ga srdačno pozdravljaju, ulažući investicije i ne dajući nikakve naznake da je aplikacija Srbije u EU u opasnosti. (EU je 2020. donirala Srbiji oko 300 miliona evra i činila je 62 odsto robne razmene Srbije.) Razlog nije bio tajna: status Kosova je još uvek nerešen. Evropljani su polagali nade u Vučića da će nadgledati nagodbu. „On je veoma moćan, neko ko može da ispuni stvari ako želi“, rekao mi je jedan nemački diplomata. „On bi mogao biti taj koji će ostvariti značajan napredak na Kosovu.
Vučić je slao umirujuće signale Evropljanima, ali je imao i druge poruke za svoju konzervativnu bazu i za srpske nacionaliste koje podržava u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori. (Ovaj prkosan jezik deli sa Putinom, koji je više puta potvrdio svoje protivljenje nezavisnosti Kosova.) Ove poruke često prenosi Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, koji se redovno žali da su etnički Srbi u drugim balkanskim zemljama maltretirani. Vulin i drugi nacionalisti odbacuju nagoveštaje da je njihov pravi cilj Velika Srbija — isti san koji je pomogao da se Balkan uvede u rat 1991. godine.
Bande imaju svoju ulogu u ovim političkim šaradama. Severno Kosovo, sa pretežno srpskim stanovništvom, nominalno je pod kontrolom nacionalne vlade u Prištini. U stvarnosti, njome dominiraju organizovane kriminalne grupe koje se široko smatraju saveznicima Vučićeve stranke i koje je Ministarstvo finansija SAD optužilo za zaveru sa srpskim bezbednosnim zvaničnicima u švercu reketa. To Vučiću daje važnu polugu da podigne ili smanji regionalne tenzije. Ali kao državno oruđe, mafijaši mogu biti nepouzdani.
Prvi znak prave nevolje u odnosima Vučićeve administracije sa huliganima pojavio se u noći 13. oktobra 2016. Belivuk je upravo izašao iz beogradske teretane zajedno sa svojim šefom Stankovićem, kada je tim atentatora projurio u crnom audiju i otvorio vatru iz kalašnjikova. Dok se Belivuk savijao iza automobila, naoružani su pojurili, ostavljajući Stankovića mrtvog. Ubrzo je na mestu zločina prepuna policija, navodi se u detaljno dokumentovanoj priči objavljenoj prošle jeseni u Vremenu. Jedan od policajaca je telefonom sa šefom viknuo: „Ko je Belivuk?“ Kada je Belivuk odgovorio, oficir je rekao, očigledno misleći na svog pretpostavljenog: „Rekla vam je da se vratite u skrovište. Banda je imala novog vođu.
Slika
Kamena ploča sa zlatnim slovima i malim umetnutim fotografijama Aleksandra Stankovića i tigra.
Mesto na kome je ubijen Aleksandar Stanković 2016.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Ubistvo je možda bilo povezano sa Stankovićevom ulogom kao „državnog projekta“. Prema pisanju Vremena, Stanković, koji se vozio u blindiranom audiju opremljenom policijskim radiom, dobijao je pošiljke kokaina po nižim cenama od ostalih gangstera, a oni su bili ljuti. Ali šira lekcija ubistva Stankovića bila je da se banda Belivuk uplela u sve nasilniji rat među narko-klanovima u regionu. Trgovina kokainom bila je profitabilnija nego ikad, sa latinoameričkim kartelima koji su okrenuli oči ka rastućem evropskom tržištu. Iako veliki deo evropskog kokaina stiže preko kontejnerskih luka u severnoj Evropi, balkanska ruta je postajala sve važnija, a veliki deo je bio fokusiran na Crnu Goru, južnog suseda Srbije. Crna Gora je mala — ima nešto više od 600 stanovnika, 000 — ali ima određene karakteristike koje ga čine pogodnim za trgovinu, uključujući dugu jadransku obalu. Kao i Sicilija, ona je siromašna i u njoj dominiraju klanovi sa reputacijom bezakonja. I ima istoriju krijumčarenja, prakse koju je podsticala vlada tokom građanskih ratova 1990-ih.
Rat bandi je počeo nakon pada Darka Šarića, narko-bosa čije je hapšenje Vučić najavio ovakvom ceremonijom 2014. Šarić je izgradio bazu za narkotike u Kotoru, prelijepom srednjovjekovnom lučkom gradu na crnogorskom primorju koji je pod zaštitom UNESCO-a. Grupa kotorskih trgovaca naslijedila je njegov plašt, a zatim se podijelila u rivalske klanove zbog pošiljke od 200 kilograma kokaina. Rat se brzo pretvorio u smrtonosan, a u Srbiji i Crnoj Gori su se desili atentati od glave do pete. Zaraćeni klanovi, Kavac i Škaljar, izgradili su veze sa policijskim i obaveštajnim agencijama širom Balkana, koje su bile uvučene u nasilje.
Stankovićevo ubistvo je u Beogradu viđeno kao znak da rat klanova izmiče kontroli. Ujutro nakon Stankovićeve smrti, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović održao je konferenciju za novinare na kojoj je saopštio da je dosta: vreme je za obračun sa mafijom. Kako se to desilo, stvari su postale mnogo gore.
Jedno od prvih Belivukovih akcija kao šefa bilo je da promeni ime svoje bande u Principi. U intervjuu jednom beogradskom nedeljniku — jedinom za koji se zna da je dao — rekao je da je to zato što je delovao „iz principa“. Nije rekao koji su to principi. Ime je nosilo još jednu prećutnu asocijaciju: Gavrilo Princip, nacionalista bosanskih Srba koji je započeo Prvi svetski rat ubivši nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine i koji se još uvek smatra herojem među Srbima zbog svog hrabrog stava protiv Austrougarske imperije. .
Belivuk je dospeo do većih naslova nekoliko meseci kasnije, kada su on i njegov potporučnik Marko Milikjović, poznatiji kao Kasapin, optuženi da su ubili čoveka u centru Beograda. Žrtva je bio stručnjak za borilačke veštine koji je radio na obezbeđenju u beogradskom noćnom klubu na jednom od splavova na obali reke. Predsednik Vučić je na svojoj omiljenoj televiziji Pink objasnio da je ovaj čovek bio na meti „zato što je sprečio neke od Belivukovih i Milikjovićevih ljudi da preuzmu splavove. Kada dođete u bunker na stadionu, dobijete gram droge za 50 evra, pa se to prospe po Srbiji, prodaju na splavu za 70. Ta cena samo raste. I zato je ovaj čovek ubijen.” Čuvši to, Belivuk je lako mogao da zamisli da mu je presušila državna podrška. Umesto toga, ponovo se potvrdio poznati obrazac.
Još jedan znak Belivukove nedodirljivosti bilo je pojavljivanje gosta na tribinama: Danila Vučića, najstarijeg predsednika predsednika. Fotografije Danila sa rukama oko pripadnika bande Belivuk pojavile su se u beogradskim nezavisnim medijima, što je predsednika navelo da se bijesno obruši i optuži novinare da su nepravedno gađali njegovu porodicu. Vučić je više puta rekao da je njegov sin, koji radi u vinoteci, privatnik bez službene funkcije. Ali čini se da Danilo igra dvosmislenu političku ulogu. On je pre dve godine javno dočekao srpskog ratnog zločinca nakon što je odležao u Hrvatskoj i, prema pisanju srpskih medija, predao mu 30.000 dolara u gotovini, zajedno sa ključevima beogradskog stana i automobila. Poreklo ove velikodušnosti nije objašnjeno. (Vučićevi portparoli nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Slika
Izlozi u sportskoj areni noću, okupani crvenim svetlom sa dubokim senkama.
U Srbiji stadion može da napravi ili da slomi predsednika.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Belivuk i njegova banda su do 2019. godine na stadionu Partizana osnovali bunker gde su mučili žrtve i skladištili drogu i oružje. Imali su na umu veće stvari od fudbala: Rat između dve crnogorske kokainske frakcije je poremetio organizovani kriminal širom regiona. „Najznačajnije organizovane kriminalne grupe odlučile su da se pridruže jednoj od ove dve rivalske kriminalne grupe“, zaključak je srpskog obaveštajnog dokumenta, citirano u istrazi Međunarodnog konzorcijuma o organizovanom kriminalu i korupciji, u maju 2020.
Nisu samo kriminalci vodili rat klanova. Pojedine srpske i crnogorske policijske i obaveštajne službe stali su na stranu Kavačevog klana, prema informacijama iz izveštajnog projekta. (Policija u obe zemlje negira bilo kakvu povezanost sa bandama.) Atentati su počeli na ulicama Beograda i Podgorice, ali su se ubrzo proširili na Španiju, Austriju, Nemačku, Holandiju i Grčku. Nekoliko balkanskih reportera koji su pratili rat klanova rekli su mi da je trenutni broj leševa više od 70.
Banda Belivuka postajala je sve vidljivija i van granica Srbije. Španska obalska straža je 2019. godine zaplenila 800 kilograma kokaina na brodu koji je dolazio iz Južne Amerike. Droga je vredela 50 miliona evra. Iako nema dokaza da su trojica srpskih mornara na brodu bila direktno povezana sa bandom Belivuk, na mnogim paketima kokaina nalazio se lik Gavrila Principa, potpis te bande.
Nema sumnje da su Belivuk i njegova banda u zatvoru jer je Evropol razbio kod na Ski-ECC-u, razotkrivši inkriminišuće tekstove i fotografije grupe. Ostaje nejasno šta su srpske vlasti znale i šta su nameravale da urade povodom toga. Zvaničnici Evropola sa kojima sam se sreo u Hagu bili su oprezni u pogledu toga kako i kada su komunicirali sa Srbijom u vezi sa podacima Skaj-a. Zvanično, presretnuti razgovori su predati nakon Belivukovog hapšenja i ti presretnuti razgovori su bili osnova optužnice. Ali izgleda da je Evropol (ili jedan od njegovih partnera) dojavio Srbe nekoliko meseci ranije. To je rekao i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, koji je naveo da je hapšenje omogućeno presretnutim putem Skaj-a. A u oktobru 2020. Vučić je, tokom razmetljive izjave o nasilju bandi,
Taj komentar je privukao pažnju Stevana Dojčinovića, jednog od najistaknutijih srpskih istraživačkih izveštača. Dojčinović je osnivač Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji i od 2016. piše o bandi Belivuk i njenim vezama sa državom. Bio je meta mnogih pretnji i napada u Vučićevim medijima koji su ga etiketirali kao između ostalog, terorista, špijun, mafijaš, narkoman, izdajnik i sado-mazohista. Dojčinović je mali čovek osetljivog, lisičjeg lica i prstena na nosu. On i njegovo osoblje rade u beogradskoj kancelariji koja je toliko mala i puna dokumenata da je ulazak u nju kao da uđete u prepun ormar. Dojčinović mi je rekao da veruje da je Vučićev komentar o odsecanju glava (očigledno je pobrkao Skaj sa Skajpom) možda poslednja opomena bandi. „Banda Belivuka je bila korisna državi, ali je izmakla kontroli, postajala suviše nasilna“, rekao je Dojčinović. „Takođe su bili posmatrani spolja, Evropljani su obavestili srpsku policiju o presretanjama Ski-a.
Ako je Dojčinović u pravu, srpske vlasti još u oktobru 2020. godine nisu odlučile šta da rade sa Belivukom i njegovom bandom. Definitivno su bili zabrinuti, jer sudski dokumenti pokazuju da je srpska policija počela da prati bandu početkom avgusta, šest meseci pre hapšenja. Ali izgleda da nisu bili dovoljno zabrinuti da spreče bandu da muči i ubija ljude.
Zahvaljujući Ski-ECC porukama koje je otkrio Europol, sada imamo zastrašujuće precizan zapis o tome šta se dogodilo nekim od muškaraca koji su počeli da nestaju u Beogradu 2019. Banda Belivuk razvila je rutinu ubistava i usavršila je, sa desetinama pratilaca koji se igraju različite uloge. Ponekad su iskušavali žrtvu poslovima sa drogom ili oružjem; u jednom slučaju su prevarili rivala da poveruje da je saradnik zarobio Belivuka i da bi sada mogao da ga ubije. Skaj tekstualne poruke često pružaju trag zločina iz minuta u minut.
Jedan od muškaraca na koje su ciljali bio je 33-godišnji rivalski vođa huligana po imenu Goran Veličković. Bio je istaknuta, omiljena ličnost na stadionu Partizana. Bio je oženjen svojom ljubavnicom iz detinjstva i imao je dvoje male dece i posao kod svog rođaka koji je popravljao prozore. Na fotografijama ima rumene obraze, vesele smeđe oči i masivne grudi, a na njegovoj desnoj podlaktici je vidljiva tetovaža na kojoj piše „The Ioung Bois“, naziv njegove grupe navijača.
Veličković je znao sve o stadionu i njegovim rivalstvima. Ono što ga je mučilo, rekla mi je njegova udovica Jelena, bila je uloga policije. „Ono što nas je jako zabrinulo je to što je policija bila tu da pruži pomoć suparničkim grupama“, rekla je Jelena. „Ako ste deo takve grupe, to vam daje nezamislivu moć. A ako ste protiv te grupe, ne možete se zaštititi.”
Početkom avgusta 2020. Goran je izašao da se sastane sa prijateljem i više se nije vratio. Proći će meseci pre nego što Jelena sa sigurnošću sazna šta se dogodilo. Tek kada je videla Skaj dokaze iz optužnice, shvatila je: Gorana je iz Beograda namamio čovek kome je verovao na zemljani put pored napuštenog žitnog polja. Grupa Belivuka mu je upala u zasedu, vezala ga i odvezla u svoju klanicu, dok je Jelena hranila bebe i spremala večeru za svog muža.
Slika
Jelena Veličković sedi na ljubavnom sedištu i gleda direktno u kameru.
Suprug Jelene Veličković, Goran, bio je jedna od navodnih žrtava bande kojoj se trenutno sudi u Beogradu.Kredit…DŽehad Nga za The Nev Iork Times
Banda je pripremila komoru za mučenje u skrivenoj prostoriji u koju se ulazilo preko garaže. Tu su bile lisice i kaiševi, zajedno sa sečivima, vrućim peglama i radnom odećom za jednokratnu upotrebu. Mašina za mlevenje mesa stajala je na jednom kraju. Pre svakog ubistva, članovi bande su postavljali sveže plastične folije na pod i zidove.
Kako se navodi u optužnici, Gorana su uveli u sobu i ispitivali, primoravajući ga da otključa telefon i pregleda svoje kontakte. Kliještima su mu čupali nokte, tukli ga i dokrajčili tako što su mu sekirom odrubili glavu. Goranu su nožem urezali uvredu na leđa, snimili nekoliko fotografija i poslali ih kontaktima na njegov telefon. Jedna fotografija je išla sa tekstom: „Vidiš dušo? Meksiko usred Beograda.”
Vođe bande, otkrivaju presretnutih skajnika, često su uživali u mučenju. Prilikom još jednog ubistva nekoliko nedelja kasnije, Belivuk i njegova desna ruka su se javili na svoje Skaj telefone iz Crne Gore (gde su vršili još tri ubistva) da ohrabre svoje sledbenike u Beogradu da daju „102 odsto sebe“ mučenju. najnovije žrtve. Transkripti Skaj-a pokazuju da su tražili da se telefon stavi blizu žrtve kako bi ga mogli prokleti i reći mu da planiraju da ubiju njegovog oca i brata i „sve što ste ikada poznavali i voleli“. Kasnije je Belivuk ponovo poslao poruku, tražeći od jednog od svojih podređenih da opširno opiše torturu i „ne preskače te sočne detalje za mene“.
Nakon što je svaka žrtva bila mrtva, muškarci su sledili isti ritual. Sekirama i noževima su telo sekli na komade, pa ih hranili kroz mašinu za mlevenje mesa, skupljajući ostatke u vreće koje su prevrtali u Dunav. Zapalili su torbe, zajedno sa svom odećom i stvarima žrtve. Uništili su i okrvavljenu plastičnu foliju i očistili mašinu za mlevenje mesa kiselinom i izbeljivačem. Ali to nije bio kraj. U skoro svakom slučaju, kažu tužioci, slali su poruke članovima porodice žrtve, često se pretvarajući da su on, i nalazili načine da izvuku novac, drogu i automobile.
Jelena Veličković mi je rekla da joj je sve do dana kada nije saznala šta se desilo njenom suprugu — kada je u jednoj srpskoj TV emisiji videla fotografije njegovog narušenog tela — bilo teško da poveruje da je Belivuk odgovoran.
„Bio je skoro prijatelj“, rekla je. „Sreo sam ga mnogo puta na stadionu. Moj muž takođe.” Godinama ranije, kada je svoje prvo dete vodila na stadion na utakmicu, Belivuk joj je čestitao. I, po srpskom običaju, čak joj je dao novac za bebu, poklon od 50 evra. „Bio je fin u to vreme“, rekla je. „Nikad nisam mogla da zamislim da bi čovek koji nam je dao poklone za naše dete, da bi taj momak mogao da ubije mog muža.
Jelena je mala žena velikih, tamnih očiju, okruglih crta lica i rezignirane melanholije. Tetovaže joj prekrivaju ruke, uključujući i nedavnu na kojoj na srpskom piše: „Bol koji osećam danas biće moja moć sutra.
Jelenin advokat, koji je sedeo sa nama, rekao mi je da veruje da Belivuk i njegovi ljudi nisu rođena čudovišta. Vlada je bila potrebna da se to dogodi. „Belivuk je bio žrtva nerealnih očekivanja“, rekla je ona. „Imao je iluzije veličine. On i njegovi prijatelji i sami su postali žrtve. Neko ih je hranio zabludama.”
Slika
Uglavnom prazna soba sa izgrebanim belim zidovima i podom od pločica. Veliki predmet je umotan plastičnom folijom, papirom i trakom za pakovanje.
Mlin za meso u skrovištu koje su članovi bande koristili za odlaganje tela žrtava ubistva.Kredit…Fotografija MUP-a Srbije
U dve godine od kada je uhapšena grupa Belivuk, Vučić je više puta rekao da je slučaj označio odlučujući raskid sa prošlošću. „Očistićemo državne institucije od svih njihovih saradnika“, izjavio je on na prvoj konferenciji za novinare nakon hapšenja. Kasnije je grupi novinara rekao: „Ovo je važno za nas, ali i za obične građane. Vlasnici restorana i barova neće morati da brinu da će neko doći i želeti da ih reketira, a onda se plaše da to prijave policiji jer ne znaju da li je neko u policiji dobro povezan sa ovim ubicama. Bila je to poruka sračunata da se dopadne Srbima koji su uznemireni onim što su čuli o slučaju Belivuk. Možda je bio usmeren i na Evropsku uniju, koja Srbiju neće primiti u klub dok se ozbiljnije ne pozabavi vladavinom prava.
Bilo je više razloga da se sumnja u predsednikovo obećanje. Slične stvari je govorio i u prošlosti, a Belivuk je u Srbiji viđen kao poslednji u dugoj seriji korisnih nasilnika, zamenljivih kao i Aleksandar Stanković pre njega. Veći razlog je to što se srpske vlasti i dalje druže sa dilerima droge i bandama. Jedan od senzacionalnijih nedavnih primera bilo je otkriće velike farme marihuane 30 milja izvan Beograda koju su, prema rečima tužilaca, štitili policajci i vojni službenici. Čini se da je farma, dizajnirana za proizvodnju visoko koncentrisanih oblika kanabisa, najveća u Evropi.
A Vučićev odnos prema odmetnicima prevazilazi Srbiju. Godine 2018, kosovski biznismen kojeg Ministarstvo finansija SAD optužuje za veliku trgovinu drogom i oružjem optužen je za ubistvo tamošnjeg političara. Vučić ga je stao u odbranu nazivajući ga „čovekom koji brani srpski narod i ognjišta severnog Kosova“. Paradoksalno, Vučićev uticaj na severu Kosova je deo razloga zašto ga Evropska unija vidi kao vrednog partnera. Tu moć je demonstrirao krajem prošle godine tokom granične krize koja je nakratko pretila da preraste u otvoreni sukob.
Konfrontacija se zahuktala, možda ne slučajno, tokom samita Evropske unije u decembru na kojem je Vučić ponovo potvrdio svoje odbijanje da učestvuje u sankcijama EU Rusiji. Etnički Srbi na severu Kosova zabarikadirali su puteve, blokirajući kretanje kosovskih vlasti. Demonstranti su se okupili na srpskoj strani granice, uključujući pripadnike Narodne patrole, srpske nacionalističke organizacije koja je dokumentovala veze sa ruskom paravojnom grupom Vagner. Beograd je poslao svoje trupe na granicu, preteći da će upasti i braniti Srbe na Kosovu. Vučić je tada održao sastanak sa grupom kosovskih Srba i kriza je prestala. Nepotrebno je reći da su granični sukobi privukli pažnju Evropske unije. Sredinom marta, lideri Srbije i Kosova provizorno su se dogovorili o EU
Slika
Fotografija iz vazduha autobusa i kamiona koji blokiraju put sa dve trake oivičen poljima i kućama sa narandžastim krovovima.
Blokada puta u blizini severnog dela etnički podeljenog grada na Kosovu 2022. Lideri Srbije su i dalje duboko nezadovoljni otcepljenjem Kosova od Srbije.Kredit…Florion Goga, Rojters
Pre skoro deceniju, američki naučnik i analitičar po imenu Danijel Server pomogao je da se organizuje Vučićevo prvo javno pojavljivanje u Vašingtonu, DC Server je radio na Balkanu 1990-ih i znao je sve o Vučićevim nacionalističkim korenima. Ali bio je razočaran rezultatima drugih srpskih političkih lidera. Rekao mi je da Vučić nije obećavao o Kosovu, ali je rekao da će se približiti Evropskoj uniji. Server je Vučića smatrao inteligentnim i ozbiljnim. Postojala je nada, rekao mi je, da bi Vučić mogao da bude lik „Nikona u Kini“, sposoban da dovede konzervativnu bazu svoje stranke do potpunijeg pomirenja sa susedima Srbije.
Server mi je rekao da se njegov odnos prema Vučiću iz korena promenio. „Vučić je sada smrtno ozbiljan po pitanju ‘srpskog sveta’“, rekao je on. Te reči, na koje se često pozivaju srpski nacionalisti, prenose ideju da Srbija ima pravo da dominira zemljama na kojima žive etnički Srbi, uključujući i nekoliko susednih zemalja. „Imao je priliku da krene u proevropskom pravcu i odlučio je da to ne učini. Server je spekulisao da je Vučić zaključio da bi reforme potrebne za pridruživanje EU oslabile njegovu vlast ili bi ga možda čak dovele u zatvor. To se dogodilo i bivšem premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu, koji je vodio većinu priprema svoje zemlje za pridruživanje, da bi bio uhapšen i zatvoren zbog optužbi za korupciju (i danas je u zatvoru). Sanaderova sudbina postala je opomena za balkanske buduće reformatore.
Sjedinjene Države i EU su nastavile da se zalažu za Vučića, fokusirajući svoju politiku na ekonomski rast i uglavnom ignorišući njegov neliberalizam. Trampova administracija je delovala posebno naklonjeno Vučiću, otvoreno stala na njegovu stranu u regionalnom tarifnom sporu i iznudivši kolaps popularne vlade na Kosovu. Tramp je poslao abrazivnog specijalnog izaslanika u region, Ričarda Grenela, koji je, čini se, bio naklonjen posredstvu u „sporazumu veka“ između Srbije i Kosova kako bi poboljšao Trampove izglede na predsedničkim izborima 2020. (To se nije dogodilo.)
Server i brojni drugi balkanski eksperti kažu da SAD i Evropska unija propuštaju priliku da Vučića poguraju u demokratskijem pravcu. „Imamo više uticaja na zapadnom Balkanu nego bilo gde na zemlji“, rekao mi je Kurt Basuener, naučnik koji je opširno pisao o Balkanu. „A mi svoju politiku gradimo na Vučiću i ljudima poput njega. Ako bi Vučić znao da rizikuje da izgubi veliki deo svoje zapadne finansijske i diplomatske podrške, rekao je Basuener, njegova računica bi se mogla promeniti u vezi sa svim vrstama stvari, uključujući i naviku da mazi kriminalce i huligane. Ideja da Srbija može da „uravnoteži” Zapad i Rusiju je u velikoj meri fatamorgana, rekao je Basuener. Rusija je možda tradicionalni saveznik Srbije, ali Putin, koji se bori da obnovi sopstvenu razbijenu vojsku, ima malo toga da ponudi običnim Srbima.
Jednog popodneva u Beogradu proveo sam sat vremena u razgovoru sa Borisom Tadićem, koji je bio predsednik Srbije od 2004. do 2012. godine, kada je izgubio od Vučićeve stranke. Rekao mi je da je organizovani kriminal postao toliko moćan u Srbiji da je teško znati ko je glavni. Dok je bio na vlasti, rekao je, bio je začuđen kada je otkrio da kriminalne bande „imaju bolju opremu i tehnologiju od naše policije“. Kokainski karteli su postali toliko unosni da su mogli korumpirati svakoga. Tadić je rekao da se uspešno borio protiv mafije. Vučić je, kako je rekao, „pomogao da se kriminalci dovedu na vlast” verujući da može da ih kontroliše. Bila je to opasna kocka.
„Kakav je konačni ishod vaše moći ako huliganima i kriminalcima rušite temelje društva?“ upitao. Tadić je s nelagodom bacio pogled oko nas na dvorište hotela. „Ko vodi ovu državu?“ upitao. „Možda pored nas sede neki Belivukovi saputnici.
Robert F. Vort je pisac koji doprinosi časopisu i bivši šef biroa Tajmsa u Bejrutu čija je knjiga o arapskim ustancima iz 2011. godine „Bes za redom“ osvojila nagradu Lajonel Gelber 2017.
Verzija ovog članka se pojavljuje u štampi 7. maja 2023. godine , na strani 34 Sundai Magazina sa naslovom: Predsednik i gangsteri . Order Reprints | Današnji list |
Izvor: ( FELJTON.rs/nytimes.com) Od straneRobert F. Vorth
Raspisana poternica za ubistvo lopova u Novom Sadu! Nema veštačenja automatske puške – ideš u pritvor da ćutiš malo
ZBOG BAHATOG VOZAČA SAM POSTALA INVALID, A ON NI DAN NEĆE BITI U ZATVORU: Ipak neće biti tako, ponavlja se sudjenje za gaženje pešaka na pešačkom
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! opljackana STOMATOLOSKA OPREMA U VREDNOSTI OKO 200.000E, IMA OSUMNJICENIH..
FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com
HIT VESTI……
Nastavak suđenja Novosađaninu jer je ubio provalnika u kući na Salajci! Tuzioc napravio kobnu gresku..
NE PROPUSTITE…
SLEDECA VEST…
….
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(FELJTON.rs)
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
