FELJTON.rs
21.01.2022.
Baš zato što uvažavam ne mali broj stavova koje je Aleksandar Dikić iznosio u svojim kritičkim tekstovima, krajnje sam iznenađen njegovim netolerantnim odnosom prema monoteističkim religijama, pre svega prema hrišćanstvu.
Foto: Medija centar
Iako komunističku revoluciju tretira kao nešto što je od sveta napravilo klanicu, čini se da Dikić prihvata Marksovu tezu o odnosu „baze“ (način proizvodnje) i nadgradnje (pravo, politika, nauka, kultura, religija), pri čemu je nadgradnja, u osnovi, samo pojavni oblik „baze“ kao suštine. Pošto on u svom poslednjem tekstu uglavnom razmatra problem religije, pomenuti Marksov postulat, prema kojem Dikić ispoljava afirmativan stav, implicirao bi da će zahvaljujući razvoju proizvodnih snaga u liku tehnologije, uticaj religije u društvu sve više slabiti i na kraju iščeznuti.
BAHATI BRANKO ZIGIC Trener Proletera! Izazvao saobracajnu nesrecu i pobegao sa lica mesta
….
PAZNJA lanac LIDLOVIH PREVARA SE PROSIRIO PO CELOJ SRBIJI! FELJTON.rs je pokrenuo OZBIZLJNU AKCIJU;STOP LIDL! PREVARA..
Međutim, takav pristup religiji po kojem je ona sekundarna stvar, koja nema svoje autohtone izvore, demantovao je, između ostalog, razvoj situacije u zemlji koja je već dugo u ekonomsko-tehnološkom smislu najrazvijenija, u Americi.
Naime, prema podacima međunarodnih institucija koje se bave istraživanjem rasprostranjenosti religije u savremenim zemljama, proizilazi da Amerika spada u najreligioznije zemlje sveta.
O tome svedoči i činjenica da se nijedan od dosadašnjih američkih predsednika nije izjašnjavao kao ateista i da su svi njeni predsednici polagali zakletvu nad Biblijom; isto tako, prema rezultatima istraživanja američkog javnog mnenja, predsednički kandidat koji bi se u predizbornoj kampanji izjašnjavao kao ateista, mogao bi u najboljem slučaju da dobije 5 odsto glasova od ukupne biračke populacije.
Naš autor svoj radikalno nekritički odnos prema hrišćanstvu ispoljava na različite načine. Kao prvo, on mnogoboštvo (paganizam) tretira kao daleko tolerantnije od monoteističkih religija.
Ali on pri tome gubi iz vida da je politeizam nastao u antičkim polisima, pri čemu je antagonizam između njih postojao i zbog toga što je svaki starogrčki polis imao vlastite bogove koji su bili suprotstavljeni bogovima drugih polisa. Svi građani grčkog grada-države imali su zakonom nametnutu obavezu da ispoljavaju poštovanje svojim bogovima na zakonom propisane načine.
U okolnostima rata između polisa, njihovi bogovi su se tretirali kao bogovi rata, tako da su tadašnji ratnici strogo vodili računa da druga strana ne zarobi njihove bogove.
Hitler i nacisti su odbacivali hrišćanstvo jer su imali afirmativan odnos prema paganstvu, pošto ono u svojoj žudnji za samopotvrđivanjem nije ispoljavalo nikakvu grižu savest ukoliko bi to samopotvrđivanje zahtevalo ispoljavanje krajnje surovosti prema onome što stoji na putu njegove realizacije.
Poznato je da je Hitlerova omladina pevala ovu pesmu: „MI smo radosna Hitlerova mladež, nama ne treba nikakva hrišćanska vrlina, naš vođa je naš spasilac, papa i rabin su iščezli, želimo da ponovo budemo pagani.“
Niče eksplicitno ističe da je pri „odbacivanju Boga, samo moralni (dakle hrišćanski) Bog odbačen“.
U skladu sa tim, on se priklanjao paganizmu kao religiji koju samo jaki i moćni mogu izdržati, tj. oni koji se „vraćaju nevinoj savesti zveri, kao ushićena čudovišta koja iz niza ubistava, spaljivanja, oskrnavljenja i mučenja izranjaju s obesnošću i nepomućenim spokojstvom, kao da je učinjen kakav đački nestašluk…“
Aleksandar Dikić iskazuje slaganje sa sa Frojdovim tezama da je religija puka iluzija koja će iščeznuti sa odrastanjem čovečanstva uz pomoć razvoja nauke koja će dokazati neodrživost religijskih fantazija. S tim u vezi, on odobrava Frojdovu tezu da je religija prisilna neuroza nastala iz Edipovog kompleksa.
No, Frojdov stav da religiozni ljudi, kao i neurotični ljudi, veruju u iracionalne stvari, suočava se sa nepremostvim teškoćama, i po onima koji su njegove pristalice i po onima koji su njegovi kritičari.
Naime, tip opsesivne neuroze koji je otkrila psihoanaliza pojavljuje se uglavnom u individualnoj osobi; dok tip opsesivne neuroze viđen u religiji zahvata čitave kulture.
Ako se ovo ima u vidu, postavlja se pitanje, kakvog osnova imamo da pretpostavimo da je čitava istorija Jevreja saobrazna obrascu jedne poremećene ličnosti?
Ili da li statistički podatak da bi najviše 5 odsto Amerikanaca glasalo za ateistički nastrojenog predsedničkog kandidata svedoči o tome da je 95 odsto američkih birača neurotično ili ne-razumno, iracionalno? Frojd je bio svakako ingeniozna ličnost, ali njegove stavove o poreklu religije danas marginalni broj naučnika, teoretičara i filozofa podržava.
To važi i za sve koncepcije koje nauci pripisuju potencijalno neograničenu saznajnu moć – moć da razreši sva moguća pitanja u vezi sa enigmom sveta.
Jer, naprosto postoje pitanja, na koja se, u principu, ne može dati definitivan odgovor. Recimo, zašto uopšte nešto, a ne naprosto ništa; tzv. problem prvog pokretača i slično.
Do sada, sasvim sigurno još niko nije na racionalan način dokazao niti opovrgao postojanje Boga; štaviše, daleko jače argumente imaju oni koji tvrde da će ta dilema ostati zauvek otvorena.
Zato odnos prema Bogu nije niti može biti naučno pitanje. Pitanje da li Bog postoji ili ne naprosto je stvar vere.
Drugim rečima, ateisti veruju da Bog ne postoji, dok teisti veruju da postoji, pri čemu obe strane imaju na to legitimno pravo.
Dakle i jedni i drugi su vernici samo različitog tipa. Samo na osnovu takvog postavljanja stvari, može se stvoriti odnos tolerancije između obe ove strane. I ateistički i teistički fanatizam nisu primereni liberalizovanim, civilizovanim kulturama.
Dikić u svom tekstu navodi samo negativne strane koje je hrišćanstvo tokom istorije ispoljilo, ali on previđa da je hrišćanstvo vera koja je prva u ljudskoj istoriji izjednačila sve ljude na zemlji pred Bogom, bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu, kulturološku, ideološku pripadnost.
Od jednakosti pred Bogom samo je jedan korak do principa kojim se uspostavlja jednakost svih ljudi pred zakonom.
To je veliko istorijsko dostignuće na koje je ukazivao veliki broj liberalno nastrojenih mislilaca, bilo onih koji su teistički bilo onih koji su neteistički orijentisani.
U ove poslednje spada i moja malenkost. Pre hrišćanstva pojam čovečanstva nije uopšte postojao.
Ima despota različitog tipa.
Komunistički despoti su nastojali da uspostave ateističku državu, te su bar u početnom periodu rušili crkve i vršili egzekucije nad sveštenicima.
Naši ovdašnji despoti – mislim na Vučića i Đukanovića, svesni da Crkva ima veliki uticaj na glasače, teže da je potčine, služeći se raznovrsnim manipulativnim sredstvima i represivnim pretnjama.
U svojoj nezasitoj volji za moć, oni su faktički glavna prepreka ostvarivanju principa odvojenosti države od crkve.
U takvim režimima je nemoguća simfonija između svetovnih i crkvenih vlasti.
Pri svemu tome, ne zagovaram nekritički odnos prema svemu što se dešava u verskoj sferi; ali jedno je kritika, a sasvim drugo generalna demonizacija pravoslavlja kao pravoslavlja.
To je, makar samo nesvesni, povratak u komunistička vremena u kojima su ateisti religiju tumačili kao emanaciju primitivne zatucanosti i mračnog vilajeta neprosvećenosti.
Pravoslavaca u Srbiji ima više od šest miliona (84,6 odsto stanivništva). S druge strane, sve više građana tvrde da su ateisti, pokazuju statistike.
Pravoslavaca u Srbiji ima više od šest miliona: S druge strane, sve više građana tvrde da su ateisti (Foto: Ilustracija)
Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku objavio u knjizi „Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost“, u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika, a od tog broja je 6.079.396 pravoslavaca.
Drugi po brojnosti su katolici, kojih ima 356.957 (pet odsto), a treća po zastupljenosti je islamska veroispovest sa 222.828 pripadnika (tri odsto), pokazali su rezultati popisa sprovedenog 2011. godine.
Podaci RZS pokazali su da je porastao broj ateista, odnosno da ih je 40.000 više nego na popisu obavljenom 2002. godine. Broj ateista je, naime, dupliran. Na popisu iz 2002. bilo ih je 40.068, a na poslednjem popisu 80.053.
Na popisu se 220.735 građana nije izjasnilo o veroispovesti, dok je za 99.714 ostalo nepoznato koje su veroispovesti.
Popis je pokazao da protestanata ima 71.284, pobornika ostalih hrišćanskih religija 3.211, istočnjačkih religija 1.237, a judaističke 578. U Srbiji ima 4.010 agnostika, a još 1.776 građana koji su se izjašnjavali na popisu je u kategoriju veroispovesti svrstano u „ostalo“.
RZO je naveo da je u periodu nakon Drugog svetskog rata pitanje o veroispovesti postavljano je u popisima 1953, 1991, 2002. i 2011. godine.
NE PROPUSTITE……
….
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA
SLEDECA VEST….
Izvršiteljka iz Novog Sada Jasna Brčkalović uzela 19 hiljada dinara na dug od 26 dinara! DRZAVO REAGUJ IZVUKLA SE!
SLEDECA VEST…
….
Suđenje za ubistvo u kući na Salajci: Kombijem došao do optuženog, pa „overen“ sa pet hitaca
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(FELJTON.rs/danas/ahivavesti)