FELJTON.rs
12.09.2021.
Kada za neki predlog suprostavljene strane ne misle da je dobar, obično se kaže da je baš rešenje koje predlaže pogodak u metu. Upravo to se dešava sa dokumentom o promeni izbornih uslova Evropskog parlamenta, vlast kaže da „apsolutno ne dolazi u obzir“, a opozicija ga odlučno odbija i najavljuje bojkot ako ne bude poboljšanja.
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) poslali su, kako je Blic juče objavio, predlog izmene izbornih uslova u okviru dijaloga vlasti i dela opozicije koja je tražila posredovanje stranaca.
U tom dokumentu se, između ostalog, predlaže promena sastava RIK-a kako bi se vratilo poverenje u izborni proces, smanjivanje limita za donacije, uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje i formiranje privremenog nadzornog tela, sastavljenog od dela REM-a i predstavnika opozicije, deo je predloga četverca Evropskog parlamenta.
Privremeno izborno telo bi, kako se dalje navodi, nadgledalo pokrivenost izborne kampanje, izradio pravilnik o tome šta je dozvoljeno u toku kampanje, i vodio računa o tonu izveštavanja.
„Šta ćete onda? Na ulicu“
Takođe, predlaže se i da se javnim servisima izradi “distributivni ključ” koji bi trebalo da omogući svim političkim strankama i platformama koje učestvuju u kampanji odgovarajući prostor za političko oglašavanje.
Na spisku je i ideja da se, kako je napisano, „nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekfvnciji“.
Ništa od ovoga, međutim, nije po volji ni vlasti ni opoziciji. Prvi poručuju da je to spisak nerealnih lepih želja, drugi da ne nudi rešenja za najveće probleme i ne sadrži jasne mehanizme za poštovanje zakona.
Najoštriji je bio Dragan Đilas koji je odmah poručio da ga njegova stranka, Stranka slobode i pravde, takvog neće potpisati. Isto to je juče rekao i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
– Ne možemo da se ne složimo, ali ne možemo ni da stavimo potpis, ne nudi se nijedno rešenje, očekivao sam konkretniji dokument, mora da ima jasne mehanizme – smatra Grbović.
Ništa blaži nije bio ni pregovarač Srpske napredne stranke Vladimir Orlić izjavom da „ovakav papir apsolutno ne dolazi u obzir“.
Sve to je dovelo da se u opoziciji javi i ideja o bojkotu, ako se dokument ne izrodi u nešto prihvatljivo. Tako je lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović na Orlićevo da neće prihvatiti predlog odgovorio „odlično, onda neka dođe Orlić i neka kaže da neće“.
A na pitanje „šta ćete onda?“ uvratio:
– Onda ćemo na ulicu – rekao je za FELJTON.rs Zelenović.
Uzavrele strasti pokušali su da smire tvorci dokumenta, konstatacijom da je svrha ovakvog dokumenta da pokuša da fokusira debatu na dve ključne oblasti: medije i izborne uslove i ukaže na moguće opcije za rešenja.
I vlast i opozicija tvrde pazar
– Kao što smo jasno rekli ranije, radni dokument nije isto što i politički sporazum. Ovaj dokument pruža moguće orijentacije učesnicima Međustranačkog dijaloga. Ni više ni manje. Međutim, na samim učesnicima dijaloga je da pronađu međusobni dogovor – istakli su poslanici EP.
Šta ako do tog dogovora ne dođe? Kolike su šanse da se deo opozicije, koja je i prošle izbore bojkotovala, ponovo odluči na isti korak? I šta o dokumentu govori to što su njime svi nezadovoljni?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je nezadovoljstvo očekivana reakcija.
– Jer sve stranke, i one iz vlasti i iz opozicije vode računa da je dijalog važan deo kampanje i o tome šta o njemu misle njihovi birači. Pod broj dva, izražavanje nezadovoljstva znači podizanje šansi da se dođe do rešenja koje je njima prihvatjivo. Ako bi rekli da su zadovoljni, i za jedne i za druge bi značilo da ne može da se izbore za ništa bolje – napominje Klačar.
Treće, dokument izgleda onako kako mora da izgleda dokument koji pripremaju ljud koji rade u Evropskom parlamentu.
– Nije bilo za očekivati da se napravi oktroisan dokument, sa ponuđenim rešenjima, jer bi to značilo da postoje male šanse za kompromis. Ovo je polazna osnova a ključnu reč imaju strane u dijalogu i na njims je da sa se dogovore. Sad se tvrdi politički pazar, da se dođe do dokumenta koji u još veće meri zadovoljava interese – ocenjuje Klačar.
Bojkot nije izvestan scenario, smatra on.
– Skloniji sam da verujem da je opozicija spremna na izlazak na izbore. Ne isključujem bojkot, ali ako ga bude, biće aktivan. A to znače da će odluku o bojkotu pratiti protesti, izlazak na terenu, mobilizacija nezadovoljnih birača – zaključuje Klačar.
U ime EU u dijalogu učestvuju sadašnji i bivši evropski poslanici Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, Eduard Kukan i Knut Falkenštajn, deo opozicije i predsednik Skupšine Ivica Dačić.
Druga runda dijaloga, na kojoj će biti reči o poslatom predlogu, biće nastavljena 17. i 18. septembra, kada predstavnici EU dolaze u Beograd.
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(FELJTON.rs/kurir)