FELJTON.rs NEWS PORTAL
HRONIKA: FELJTON.rs
18.2. 2024.
Bojan Kostreš ocenio je da najavljeni proces dekoncentracije organa vlasti na republičkom i na pokrajinskom nivou predstavlja „bacanje prašine u oči i zamagljivanje suštine, kako bi se skrajnula tema decentralizaciji Srbije“.
Kostreš je u intervjuu za portal autonomija.info istakao da dekoncentracija institucija vlasti nema nikakve veze sa decentralizacijom, niti taj proces može biti tumačen kao uvod u jačanje srednjeg i lokalnog nivoa vlasti.
– Dekoncentracija znači samo to da se sedište određenih organa izmešta sa adrese u Beogradu ili u Novom Sadu na adresu u nekom drugom gradu ili opštini. A decentralizacija znači mogućnost da se neke političke odluke donose na nižim nivoima vlasti, odnosno izvan Beograda. Potreba za decentralizacijom vlasti u Srbiji je očigledna, ali ne postoji volja da se pristupi tom procesu, pa se izmišljaju neka polurešenja kao što je dekoncentracija vlasti, koja se sad najavljuje na sva zvona kako bi se stekao utisak da se nešto radi u pravcu snaženja lokalne vlasti.
A kako vidite pokušaje izjednačavanje Beograda i Novog Sada kao uporišta centralizovane vlasti, republičke i pokrajinske?
– Svaki region mora imati svoj administrativni centar, što ne znači da beogradizaciju u Vojvodini treba zameniti novosadizacijom. Zato je LSV insistirala na tome da se formiraju vojvođanski upravni okruzi, što je i predviđeno novim Statutom Vojvodine. A takođe, insistiramo i na jačanju lokalnih samouprava na teritoriji cele Srbije, jer će se jedino u tom slučaju moći govoriti o suštinskoj decentralizaciji vlasti. I ukoliko se nadležnosti sa Republike Srbije spuste samo na AP Vojvodinu, ili sutra na još neki drugi region u Srbiji, posao će biti urađen samo do pola.
Zbog čega je nakon usvajanja Statuta usledilo ćutanje Vojvodine, iako je njegova primena praktično onemogućena s obziorm da uz nadležnosti nije usledio i finansijski paket? Znači li to da su svi, pa i Liga soicjaldemokrata Vojvodine, zadovoljni samom činjenicom da ja Statut usvojen?
– Naprotiv. Mi samo ne želimo da se ponovi priča koja je pratila usvajanje Statuta i zato sad upravo pokušavamo da se dogovorimo „ispod radara“ oko zakona o imovini i finansiranju Pokrajine. Liga je preuzela obavezu da sačini te zakonske koncepte i trenutno intenzivno razgovaramo s našim koalicionim partnerima o ta dva zakonska predloga. A kad se postigne konsenzus oko najvećeg broja pitanja, pod uslovom da to ne bude neki neprimereni rok, onda ćemo s tim izaći u javnost. Nismo želeli da dođemo u situaciju u kojoj se našao Statut – da se godinu dana nakon njegovog utvrđivanja u Skupštini Vojvodine vodi rasprava o tom aktu.
Možete li da pojasnite na kom nivou se vodi ta komunikacija, između pokrajinskih i republičkih organa vlasti ili između stranaka?
– Mogu samo da kažem da imamo vrlo intenzivnu komunikaciju o tim pitanjima i da se ona odvija na više nivoa. Na nivou dve vlade i na nivou unutarpartijske komunikacije. Mislimo da je taj put mnogo delotvorniji i želimo da najpre sve uskladimo, pa da onda izađemo u javnost.
Postoji jedna nadležnost oko koje je barem zvanično postignuta saglasnost između dva nivoa vlasti – otvaranje predstavništva Vojvodine u Briselu. Zbog čega do danas oko realizacije tog pitanja u pokrajinskoj koaliciji nije postignut konsenzus?
– Mislim da je pogrešna procena da bi otvaranje kancelarije APV u Briselu bilo bacanje para ukoliko bi se to učinilo pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ja sam čak uveren da bi to predstavništvo već sutra počelo da daje rezultate, ali je to odluka koju mora da donese Vlada Vojvodine, odnosno njen premijer Bojan Pajtić, odnosno DS kao najjača stranka u koaliciji. Istina je da jedino LSV i Savez vojvođanskih Mađara zagovaraju da se to predstavništvo otvori što pre. Uostalom, mogu da kažem da su rezulatati vojvođanskog kluba u Parizu koji je funkcionisao od 2004. do 2008. godine bili veoma značajni bez obzira što nismo imali status kandidata. Međutim, Liga i SVM ne mogu da izvrše pritisak koji bi ubrzao odluku o briselskom predstavništvu Pokrajine, pošto je poznato da demokrate i sami imaju većinu u Vladi i Skupštini Vojvodine i ta odluka potpuno zavisi od njih.
A zašto je tu odluku toliko teško doneti?
– Ne znam, nisam iz DS-a, a nisam ni premijer Vojvodine. Dok sam bio u prilici da budem pokrajinski funkcioner, na mestu predsednika pokrajinskog parlamenta, otvorio sam biznis klub u Parizu, što samo govori da se to može i treba, kad se hoće. A zašto trenutno postoji zadrška oko te kancelarije, zaista ne znam.
Za desetak dana održavaju se prvi izbori za članove saveta manjinskih nacionalnih zajednica za koje postoji i veliki interes gotovo svih političkih stranaka. Zbog čega je za LSV važno da ima kandidate na tim izborima?
– Liga ne učestvuje direktno na tim izbroima, ali članovi naše stranke koji pripadaju manjinskim zajednicama su se kandidovali. Mislimo da je važno da postoji pluralizam političkih ideja i u Savetima nacionalnih zajednica o tome kako određena pitanja kojima se ti saveti bave mogu da se rešavaju. Jer, ako neko kaže da samo političke stranke manjiskih zajednica, odnosno stranke s nacionalnim predznakom, mogu da učestvuju na tim izborima, da li onda misli da bi i na izborima za Skupštinu Srbije trebalo da učestvuju samo stranke sa srpskim predznakom. To bi, naravno, bilo nedopustivo. Pripadnici manjinskih zajednica imaju pravo na različite političke stavove, kao i da budu članovi drugih starnaka, pa i stranaka građanske orijentacije. Jako je opasna teza da u tim savetima mogu da sede samo predstavnici manjnskih stranaka, jer to jako podseća na teze i 90-ih među kojima je bila ona da „ko nije Srbin, ne može da živi u Srbiji“. Da li neko sad pokušava da kaže da ko nije član manjinske stranke, ne može da se kandiduje za nacionalni savet, jer možda nije dovoljno dobar pripadnik svoje zajednice ako nije izrazito nacionalno opredeljen?
Svetlana Ratkov
Bojan Kostreš
Stranka: Liga socijaldemokrata Vojvodine | Svi akteri
Funkcija u stranci: preds
Rođen 25. avgusta 1974. godine, u Zrenjaninu.
Osnovnu školu je završio u Ečki, a Srednju ekonomsku školu u Zrenjaninu. Po zvanju je diplomirani ekonomista.
Član je Lige socijaldemokrata Vojvodine od svog punoletstva. Jedan je od inicijatora osnivanja Opštinskog odbora LSV Zrenjanin, prvi sekretar MO LSV Ečka, koji je i danas njegov matični mesni odbor.
Predsednik Opštinskog odbora LSV Zrenjanin bio je u periodu 1995 -1996. godina. Jedan je od osnivača Lige vojvođanske omladine (LVO). Bio je osnivač, glavni i odgovorni urednik ligaških novina „Slobodna Vojvodina“. i jedan je od inicijatora formiranja Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Od 2000. do 2003. godine, bio je poslanik u Skupštini Srbije i šef poslaničke grupe LSV. Organizator je antirežimskih demonstracija i protesta 1999. i 2000. godine. U tom periodu je privođen 15 puta.
U sklopu gotovo svih predizbornih kampanja šef je Izbornog štaba LSV.
Pre nego što je, 2001. godine, postao generalni sekretar LSV i predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV (na ovoj funkciji je do Kongresa LSV koji je održan decembra 2005. godine), bio je potpredsednik (od 1997. do 2001).
Na Petom redovnom kongresu LSV izabran je za zamenika predsednika LSV.
Kada je postao predsednik Skupštine AP Vojvodine, najmlađi u istoriji ovog parlamenta, 30. oktobra 2004. godine, najavio je da će njegov „najvažniji zadatak biti vraćanje ustavnog položaja Vojvodine“.
Posle izbora 2008. izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Bio je i član Odbora za ustavna pitanja, kao i predsednik Komisije za izradu Predloga zakona o javnoj svojini. Na izborima održanim 6. maja 2012. ponovo je izabran za poslanika u republičkom parlamentu i bio je predsednik poslaničke grupe LSV-a. Ponovo je izabran za poslanika i na izborima 2014.
Sakuplja olovne vojnike i poseduje veliku kolekciju, voli istoriju, a omiljena ličnost mu je Napoleon. Međunarodni je sudija u banatskim šorama.
U novembru 2022. izabran je za predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Dosadašnji predsednik LSV Nenad Čanak nije se kandidovao na izborima za novog predsednika.
Izvor: ( FELJTON.rs/autonomija.info/istinomer.rs)
FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! opljackana STOMATOLOSKA OPREMA U VREDNOSTI OKO 200.000E, IMA OSUMNJICENIH..
NE PROPUSTITE…
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
