FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
23.06.2021.
Foto: EPA-EFE/PETER DEJONG / POOL, Arhiva
U karijeri svakog advokata postoje slučajevi za koje su im bliski saradnici rekli „ovo nema šanse da dobiješ“, ali su ih ipak dobili – presuda je donesena u njihovu i korist njihovih klijenata. Razgovarali smo sa najistaknutijim braniocima u Srbiji, o tome koji slučajevi su im obeležili dugogodišnje karijere i za koje slobodno mogu reći „odbranio sam neodbranjivo“.
Jedan od njih je i ugledni advokat Toma Fila, sin čuvenog Filote File. Uža specijalnost su mu krvni delikti, a javnost ga pamti kao advokata osuđenika na smrtnu kaznu, čiji je inače, protivnik. Tokom karijere branio je mnoge poznate ličnosti – Jovanku Broz, Žarka Lauševića, generala Đorđa Đukića, Nikolu Šainovića, a u Srbiji ga javnost pamti i kao advokata Slobodana Miloševića.
U razgovoru za portal Nova.rs, advokat Fila ističe da, ipak, kada oslobodite krivog čoveka, ostaje neka gorčina.
„Ne bih izdvajao nikog, imate kad ste dobijali procese, a znali ste da su optuženi krivi, ali ste ih, ipak, izvukli na slobodu. To se dešava zbog policije koja je zabrljala dokaz ili istragu tužioca. Tada postoji izvesna gorčina, jer se izvukao čovek koji je kriv. Bilo je i gde su ljudi osuđeni, a znao sam da nemam nikakve šanse, jer je to suđenje namensko. To vam je bio slučaj Slobodana Miloševića, Žarka Lauševića i tu šanse ne vrede, možete da dokazujete šta hoćete. Ipak, možda slučaj za koji je čovek unapred osuđen na dugogodišnju kaznu, bilo je ubistvo u Paraćinu. Čovek je ubio pet ljudi, ja sam uspeo da ga izvučem zato što je tužilac pogrešio. Na kraju je odležao 12 godina“, kaže Fila.
Šef pravnog tima Ratka Mladića
Istaknuti advokat Branko Lukić, glavni branilac Ratka Mladića pred sudom u Hagu, iza koga je dugogodišnja karijera u srpskim sudnicama među mnogobrojnim predmetima izdvaja oslobađajuću presudu za izvesnog Šimiću Josića, koji je zbog ubistva žene bio osuđen na smrtnu kaznu.
„Reč je o slučaju iz 1985., a samo suđenje je trajalo dugo, neke tri, četiri godine. Teretio se za pljačku, silovanje i ubistvo žene i bio je osuđen na smrtnu kaznu. Ipak, nakon žalbi, izdejstvovali smo 20 godina zatvora, a potom i oslobađajuću presudu“, kaže on i dodaje:
„Najzanimljive u svemu jeste to što je taj Josić Šimića bio čovek nižeg intelektualnog nivoa i nije trepnuo ni kada je dobio smrtnu kaznu, ni kada je dobio 20 godina, a ni potom oslobađajuću“, kaže ugledni branilac.
Zastupa vlasnika imanja „Jovanjica“
Najpoznatiju advokaticu krivičara u Srbiji, Zoru Dobričanin Nikodinović, gotovo nijedan veliki sudski predmet u poslednjih dvadesetak godina nije zaobišao. Zastupa okrivljene, Milana Radonjića i Ratka Romića, u postupku ubistva novinara Slavka Ćuruvije, bila je jedan od advokata u slučaju ubistva Francuza Brisa Tatona, a sada brani i prvookrivljenog Predraga Koluviju, vlasnika imanja „Jovanjica“, na kome je krajem prošle godine zaplenjena veća količina indijske konoplje, za koju se sumnja da je opojna droga.
Za Nova.rs ističe da je u karijeri samo i imala teške slučajeve, a kako navodi, najteži i najkompleksniji je predmet odavanje državne tajne iz 2001. godine, gde su bili okrivljeni Nikola Ćurčić, Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić, šefovi nekadašnjeg Resora Državne bezbednosti (DB).
„U pomenutom predmetu posebno kompleksno i teško bilo je to što smo, s jedne strane, imali anahrone propise Državne bezbednosti, a, sa druge, imali smo primenu vrhunskih dostignuća informacione tehnologije u tom trenutku kakva se primenjuje u službama bezbednosti, jer se na teret okrivljenima stavljalo to da su učinili dostupnim državne tajne nepozvanim licima, a koje su navodno bile na nekim CD-ovima, koji su bili posebno kriptovani i zaštićeni. Međutim, oni su bili toliko zaštićeni da mi na suđenju, odnosno najbolji stručnjaci koje smo imali u zemlji, nisu mogli da ih otvore. U ovom postupku prvo je bila osuđujuća presuda, i na kraju je bila oslobađajuća“, kaže advokatica i dodaje:
„Čak i da su odane te tajne, a koje su navodno bile na diskovima, one ne bi predstavljale nikakvu opasnost po bezbednost zemlje. To je bio teški, iscrpljujući postupak, gde je bila isključena javnost i nisam mogla ni sa kim da se konsultujem i nismo imali tada mogućnost stručnog savetnika kao danas. Dodatno, moram da kažem jednu zanimljivu stvar. Ja u to vreme nisam znala da radim s kompjuterima, praktično sam ga iz struje isključivala, i zbog tog predmeta sam išla na sve moguće kurseve i savladala sve nivoe, kako bih što bolje ušla u materiju. Koliko je težak postupak bio govori i činjenica da je odmah nakon hapšenja okrivljenih za to krivično delo, došlo do izmene zakona i to je objavljeno u Službenom glasniku. Međutim, čim je tadašnja vlast shvatila da će taj propis ići u korist okrivljenima i da je to oslobađajuća okolnost, izmenili su propis pre stupanja na snagu“, kaže Nikodinović Dobričanin i dodaje da završna reč koju je dala u tom postupku verovatna najbolja u njenoj karijeri, a što je potom rezultiralo oslobađajućom presudom za okrivljene.
Oslobodio Makinu grupu
Borivoje Borović, jedan je od najpoznatijih advokata u Srbiji, a njegovo ime je gotovo svakodnevno u medijima. Tokom karijere zastupao je Miladina Kovačevića, koji je zajedno sa dva Bošnjaka, Sanelom Softićem i Edinom Džubarom pretukao Amerikanca Brajana Štajnhauera, navijača Uroša Mišića, Luku Bojovića, ali i političara Vojislava Šešelja.
Zastupao je opasne ljude, zbog čega mu je čak i glava bila „ucenjena“. U razgovoru za Nova.rs izdvaja dva predmeta koja su ostavila pečat u njegovoj karijeri.
„Najznačajniji predmet mi je pred Haškim sudom, takozvana vukovarska trojka, u kome sam nakon pet godina suđenja izdejstvovao oslobađajuću presudu za kapetana Miroslava Radića, gde je tužilac tražio za nekoliko tačaka optužnice od 10 do 20 godina zatvora, a za tri tačke – doživotne robije. I na kraju, on je bio oslobođen“, kaže ugledni branilac i dodaje:
„Drugi je bio postupk protiv takozvane Makine grupe. To je bio prvi predmet pred Specijalnim sudom u Beogradu, kada je osnovan taj sud. Ta grupa je odgovarala za terorizam gde je zaprećena kazna do 40 godina, a konkretno mom klijentu se stavljao na teret i ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Veliki pritisak je bio, svaki dan je tadašnji ministar policije davao izjave za novine, svedočilo je preko 50 svedoka, 20 policajaca, ceo zemunski kriminalni klan koji je bio u pritvoru i na kraju je bila oslobađajuća presuda“, ističe Borović.
Branio kuma u postupku za ubistvo
Veljko Delibašić, ugledni advokat krivičar, u svojoj dugogodišnjoj karijeri imao je neke od najznačajnijih slučajeva u srpskom pravosuđu, koji su bili medijski ispraćeni. U profesionalnoj karijeri postupao je pred stranim i domaćim krivičnim sudovima. Zastupao je Andriju Draškovića, Ćazima Osmanija, Zorana Šijana i Novicu Eleka, koga je oslobodio za učešće u slučaju poznatijem kao „pljačka veka“. Takođe, trenutno brani Zorana Marjanovića, optuženog za ubistvo pevačice Jelene Marjanović, a o ovom slučaju, koji je šokirao srpsku javnost, mediji izveštavaju kao o suđenju decenije.
Delibašić se u razgovoru za naš portal osvrnuo na slučaj koji mu je bio izrazito važan, jer je branio, ni manje ni više, nego svog kuma Predraga Ergića.
„Možda najspecifičniji slučaj koji bih izdvojio u karijeri jeste suđenje Predragu Ergiću za ubistvo Aleksandra Jevremovića, a suđenje je trajalo 10 godina, nakon čega je moj klijent pravosnažno oslobođen. To mi je najvažniji predmet u karijeri, uz sve to, Predrag mi je i kum, tada da sam, na neki način, i emotivno bio vezan za postupak“, kaže Delibašić i dodaje:
„Pravno je bilo jako interesantno. Ubicu je videla majka pokojnog koja je tvrdila da je to bio Predrag Ergić i da ga je prepoznala. Ispostavilo se da je on, u vreme događaja, bio u Crnoj Gori, zatim da je majka žrtve dala opis da je čovek bio visok 175 centimetara, a da je Predrag 195. Zatim, ubicu je opisivala kao mršavog, a Ergić je izrazito krupan čovek. Takođe, rekla je da je ubica levoruk, a Predrag je desnoruk, tvrdila je da je plav čovek, a Ergić je crn. Iako je ona u policiji i tokom postupka tvrdila da je Predrag ubica, mi smo uspeli da dokažemo da nije on“, kaže Delibašić.
(feljton.rs/nova)
