Вежбе из предмета Кривично право

Posted by: feljton 14/04/2021 in NUZNA ODBRANA, ZAKON Leave a comment

FELJTON.rs

Нужна одбрана (члан 19. КЗ)

Мајка је, док су припадници полиције у складу са законом савлађивали њеног сина
који је пружао отпор приликом интервенције, пришла и ударила мотком полицајца и нанела
му телесну повреду. Да ли мајка поступа у нужној одбрани?
Оптужени се не може позивати на нужну одбрану или њено прекорачење када је
изазвао сукоб и инсценирао напад оштећених које је усмртио. Оптужени је оглашен кривим за
извршење кривичног дела убиства и осуђен је на казну затвора у трајању од 10 година. Неосновано се жалбом
оптуженог истиче да је кривично дело извршио у нужној одбрани или прекорачењу нужне одбране. Правилно
је првостепени суд утврдио да оптужени није деловао у нужној одбрани јер је сукоб и тучу испред ресторана
он изазвао. Критичне вечери у ресторану је дошло до вербалне расправе између оптуженог и сведока који га је
ударио руком по глави, као и сада једног од убијених који га је два до три пута ударио по глави. После тога
оптужени напушта ресторан и одлази својој кући и после десет до петнаест минута враћа се у ресторан и
позива сведока и обојицу сада убијених да изађу испред ресторана. Оптужени је први изашао из ресторана и
ударио песницом сведока који је изашао за њим у лице, а потом је извадио нож и истим ударио једног од
убијених, а тада је изашао и други убијени који је са леђа ударио рукама по глави оптуженог, који га је тада
ударио ножем. Сва тројица – оба убијена и сведок су након што им је оптужени задао ударце, пала. Имајући у
виду ове околности закључак је да оптужени није деловао у нужној одбрани, јер је сукоб испред ресторана он
изазвао, а напад оштећених на оптуженог је био инсцениран од стране оптуженог који их је изазвао да изађу из
ресторана, па се с тога оптужени не може позивати на нужну одбрану или на њено прекорачење. (Пресуда
Врховног суда Србије Кж. 1278/03 од 7. октобра 2003. и пресуда Окружног суда у Београду К. 45/03 од 5.
марта 2003. године).
У заглављеном лифту М нападне девојку В, хотећи да изврши силовање. Одбијајући
напад девојка, знатно физички слабија од нападача, извади нож из ташне и усмрти га. У
поступку је утврђено да није могла успешно одбити напад блажом повредом нападача. Да ли
девојка В поступа у нужној одбрани?
Искључено је постојање нужне одбране када је сваки напад од стране оштећеног, сада
покојног, престао у тренутку када му је пиштољ испао из руке и када га је учинилац подигао и
од више могућности како да поступи у конкретној ситуацији изабрао да у правцу виталних
органа испали хитац из пиштоља из непосредне близине, дакле, свестан да на тај начин може
лишити живота оштећеног, па је и хтео наступање такве последице. (Пресуда Врховног суда Србије,
Кж. 248/01 од 25.12.2001 год. и Пресуда Окружног суда у Београду, К. 504/00 од 20.12.200 год).
Лице А након свађе са лицем Б удари овога неколико пута а затим се удаљи. Лице Б
побесни због овог напада и потрчи за лицем А, али не могавши да га стигне, баци камен и
повреди га. Који услов нужне одбране није испуњен у конкретном случају?
Лице А сусретне једне вечери свога познаника Б са којим је био у свађи и који је претио
да ће да га убије, па видевши да овај држи пиштољ, уплаши се и испали хитац из револвера
који је био понео и тешко га повреди. Међутим, Б није држао уперен пиштољ већ један део неке
машине који је носио на поправку. Може ли се лице А успешно позвати на нужну одбрану?
Прекорачење граница нужне одбране постоји ако се за време трајања противправног
напада тај напад одбија на начин који, с обзиром на околности под којима се напад врши и
средство којим се врши није неопходан. Правилно је првостепени суд утврдио да је оптужени критичног
дана, када је изашао из стана, био физички нападнут од стране покојног ударцима рукама по глави и телу. Оптужени се без узвраћања удараца вратио у стан, узео пиштољ и поново изашао у двориште. Покојни који је и
даље био у дворишту опет је почео да удара оптуженог рукама по глави и телу и поред упозорења оптуженог да
има пиштољ. Покојни није престао да га удара, па је оптужени одбијајући од себе истовремени противправни напад пуцао у покојног погодивши га у главу и наневши му повреде од којих је наступила смрт. С обзиром на све
ово Врховни суд налази да је правилан закључак првостепеног суда да је оптужени критичном приликом по-
ступао у прекорачењу нужне одбране. Оптужени је био противправно нападнут, тај напад није скривио и исти је
одбијао истовремено док је трајао противправни напад. Међутим, оптужени је, одбијајући истовремени противправни напад употребио несразмерно средство – пиштољ за одбијање истог. Уважавајући жалбу браниоца с обзиром да првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима Врховни суд је преиначио
првостепену пресуду и оптуженог осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци. (Пресуда
Врховног суда Србије Кж. 1931/03 од 23. новембра 2004. и пресуда Окружног суда у Београду К. 35/03 од
јула 2003. године).
Пошто оштећени критичном приликом није имао никакво оружје нити оруђе,
првостепени суд је правилно закључио да је окривљени, користећи нож у тучи, прекорачио
границе нужне одбране, јер таква одбрана није била неопходно потребна да би одбио напад. Ово
тим пре када се има у виду да је оштећеном нанео шест удараца ножем и то у пределу грудног
коша и стомака, а бројност и озбиљност повреда које је нанео оштећеном указују да је био
свестан свога дела и да на овај начин може нанети телесне повреде опасне по живот, што је и
хтео, тј. поступао је са директним умишљајем. (Решење Врховног суда Србије, Кжм. 41/07 од 15. маја
године).
Лице А затекне у свом стану крадљивца који га неколико пута удари и носећи украдене
ствари побегне. А разјарен због овог напада потрчи за њим а крадљивац баци одузете ствари и
настави да бежи. А настави да јури крадљивца и кад се овај саплео и пао А га у великој
раздражености у којој се налазио неколико пута јако удари једном металном шипком услед чега
дође до његове смрти. Објаснити наведену ситуацију у контексту института нужне одбране.
Лице А, заменик шефа полиције, припрети окривљеном лицу Б, које је отело дете
једног познатог банкара, да ће према њему применити силу (стављени су му у изглед „болови
какве још никад није доживео“) ако не каже где се налази отето дете. Претња је уродила плодом
и Б је одао локацију детета. Може ли се у конкретном случају применити институт нужне одбране?
Разбојник је опљачкао мењачницу и бежећи склонио се у споредну улицу. Ту наилази
на члана супарничке банде, који и не зна шта се догодило. Бандит вади оружје, пуца и тешко
телесно повређује разбојника. Испоставило се да је разбојник био наоружан, бежао је са пленом
у рукама и пуцањ је био неопходно потребан за заустављање разбојника. Да ли бандит поступа у
нужној одбрани?
Нужна одбрана је у знатној мери ограничена од противправног напада душевно
болесне особе, детета или лица које је у алкохолисаном стању; у таквим случајевима се
офанзивна одбрана не би могла усвојити ако је нападнути могао измакнути нападу, спасити се
бекством или се могао дефанзивном одбраном заштитити од напада. (Пресуда Окружног суда у
Београду, Кж. 3520/06 од 16. јануара 2007. године).
Лице А непажљивом вожњом својим аутомобилом удари у моторно возило лица Б и
оштети га. Изнервиран догађајем Б нападне А. Има ли А право на нужну одбрану?
Крајња нужда (члан 20. КЗ)
Лице Г пуцњем из пиштоља усмрти опасног пса који га је напао. Може ли се у конкретној
ситуацији применити крајња нужда ако је постојала могућност да Г избегне опасност уласком у
зграду?
У стану лица А, у време када је то лице отпутовало на годишњи одмор, дошло је до пуцања
водоводне цеви. Комшија Б обије улазна врата стана лица А да би затворио вентил за воду и тако
спречио поплаву у свом стану. Биће ког кривичног дела остварује лице А? Поступа ли А у крајњој
нужди?
Учинилац који је као достављач робе за приватног послодавца присвојио наплаћени новац, не може се позивати да се налазио у стању крајње нужде јер му послодавац није исплатио
зараду за претходни месец, а он није имао средстава за живот. Окривљени је оглашен кривим што је
присвојио новац и чекове у укупном износу од 33.000 динара који су му били поверени на раду као достављачу
робе за приватног послодавца после чега се удаљио у непознатом правцу. Неосновано се жалбом браниоца
окривљеног побија првостепена пресуда због погрешне примене кривичног закона и наводи да је требало применити институт крајње нужде из разлога јер је окривљени новац узео зато што није имао средстава за живот,
јер му није била исплаћена зарада. Ово из разлога што се не може сматрати да се окривљени налазио у стању
крајње нужде, односно да је поступање окривљеног у конкретном случају представљало отклањање од себе истовремене и нескривљене опасности, како то бранилац у жалби наводи. Околност да окривљени није имао средстава за живот може да буде цењена као разлог или мотив за његово поступање, али не као оправдање за противправно присвајање новца и чекова који су му поверени на раду као достављачу. Стога нису испуњени услови за примену института крајње нужде. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. 300/06 од 16. фебруара
и пресуда Другог општинског суда у Београду К. 1708/04 од 17. новембра 2005. године).
Окривљена се не може позивати на институт крајње нужде када је издала чекове без
покрића јер јој је новац био потребан за лечење. Болест окривљене не представља нескривљену
опасност па кривично дело издавање чека без покрића не може бити искључено применом установе крајње
нужде. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. 3009/06 од 27. новембра 2006. и пресуда Првог општинског суда у Београду К. 1859/05 од 20. јануара 2006. године).
Лице А је возило свој аутомобил када је изненада испред њега истрчало једно дете.
Видевши да не може да заустави возило А нагло скрене у десно и тако спаси живот детета али
при том налети на излог цвећаре и разбије га. Поступа ли А у крајњој нужди?
А је возио свој аутомобил свестан неисправности кочионог механизма. Не успевши да на
време заустави своје возило, како би избегао да удари дете које је на пешачком прелазу
претрчавало улицу, нагло скрене у десно и разбије излог продавнице. Може ли се у конкретном
случају применити институт крајње нужде?
Двојица бродоломника провела су дуго времена у чамцу за спасавање док их један брод
није спасао. За то време, пошто су били изгладнели и истрошили све намирнице, убили су
трећег бродоломника који се са њима налазио у чамцу и хранили се његовим месом.
Г је из аутоматске пушке пуцао на аутомобил у покрету хотећи да убије возача Б. Поред
лица Г стајао је М који га је покушао одвратити од пуцња. Видевши да му је живот у опасности
Б усмери возило на нападача те обори њега и лице М и нанесе им тешке телесне повреде.
Објаснити наведену ситуацију у контексту института нужне одбране и крајње нужде?
Лице А, хотећи да науди свом комшији Б, који му је у више наврата позивао полицију
због музике коју је А слушао нешто гласније, баци камен и разбије прозор лица Б, чиме оствари
обележја кривичног дела уништења и оштећења туђе ствари (чл. 212. КЗ). Међутим, лице А је
не знајући спасило свог уснулог комшију готово сигурне смрти гушењем од пуштеног плина.
Поступа ли А у крајњој нужди?