FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Posao i obaveza Srbije jeste da oprosti, ali je naša obaveza i da nikada ne zaboravimo. Zato ćemo gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ćemo se ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče povodom 22-godišnjice početka NATO bombardovanja naše zemlje
Na današnji dan 1999. godine, u 19.45 počela je agresija 19 zemalja NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), tokom koje je poginulo 1.008 pripadnika vojske i policije. NATO u svom zločinačkom pohodu nije štedeo ni civile: RTS je bombardovan 23. aprila, stradalo je 16 radnika državne televizije, tri kineska novinara poginula su 7. maja kada je granatirana kineska ambasada u Beogradu, 11 osoba je stradalo na mostu u Varvarinu gde je najmlađa žrtva Sanja Milenković imala samo 15 godina… Simbol stradanja u bombardovanju postala je mala Milica Rakić, koja je imala samo tri godine kada je poginula 17. aprila tokom bombardovanja Batajnice.
Niko nije verovao
– Niko nije verovao da će se bombardovanje dogoditi, jer smo suverena, nezavisna država, jer nikome ništa nažao nismo učinili, jer smo branili svoju zemlju od terorista, sve smo zakonski radili, jer su Kosovo i Metohija deo teritorije Srbije. Meni ta agresija ni dan-danas nije jasna – ističe Danica Marinković istražni sudija u Prištini.
Ne plašimo se!
– Srbija će danas obeležiti još jednu godišnjicu NATO agresije na našu zemlju. To što su nam radili ne nazivam kampanjama, operacijama, intervencijom, kao prethodne vlasti u Srbiji koje su se plašile da izgovore prave reči, već izgovaram pravu reč – agresija. Za nas su životi male Milice i Sanje i drugih važniji od onoga što će reći neki iz zapadnih ambasada. I danas ćemo, kao i proteklih sedam godina, obeležiti ovaj dan i govoriću zbog pandemije pred samo nekoliko ljudi. Imaćemo prigodan program gde ćemo se sećati naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo što su čuvali zemlju i branili njene granice – poručio je Vučić, i dodao da Srbija želi da ima prijateljske odnose sa svima koji su u agresiji učestvovali, ali će se zauvek sećati svojih nevinih žrtava.
– Mislim da u istorijskom smislu postoji vrlo malo nedoumica oko napada na tadašnju SRJ. Mislim da su sve ocene koje dajemo srazmerne, odnosno izbor naših reči i tekstova upravo je srazmeran zločinu koji se nad našim narodnom i zemljom provodio – poručio je Vučić.
Bombardovanje Srbije i Crne Gore trajalo je 78 dana, a počelo je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Okončano je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je predviđeno da se srpske snage bezbednosti povuku sa Kosova i Metohije.
Narednog vikenda u Informeru:
Specijalno izdanje ‘Nekažnjeni NATO zločini’
U vikend-izdanju Informera u subotu i nedelju 27. i 28. marta objavljujemo specijalni dodatak o NATO bombardovanju!
Specijal „Nekažnjeni NATO zločini“ donosi poslednje neispričane priče o ratnim zločinima počinjenim tokom agresije na Srbiju 1999. godine, tajni izveštaj UN o bombardovanju osiromašenim uranijumom, odgovor na pitanje zašto je zaista bombardovana zgrada kineske ambasade, kako je misteriozno umro američki oficir koji je naredio napad na Kineze, kao i potresne ispovesti žrtava od Niša i Varvarina do Beograda i Novog Sada!
Ministar Nenad Popović kaže da je najveća zabluda onih koji su pre 22 godine pokrenuli bombardovanje Srbije bila da će se Srbi pod bombama odreći slobodne države i Kosova.
– Taj glavni cilj bombardovanja, da Srbija odustane od svoje nezavisne politike i da se odrekne Kosova, i pored sveg vojnog, političkog i pravnog nasilja do danas nije ostvaren. Niti će ikada biti. Nikada im nećemo zaboraviti, nikada, tih 78 dana bombardovanja, ubijenu decu i porušenu zemlju. To se ne zaboravlja. I zato nikada u NATO! – poručio je juče ministar Popović.
Srbi neće u NATO
Slično mišljenje imaju i građani Srbije: 79 odsto državljana Srbije se protivi članstvu u NATO, podršku zapadnoj alijansi daje manje od 10 odsto, a neodlučno je oko 11 odsto građana, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove „Od bombardovanja do saradnje: Srbija i NATO 22 godine kasnije“. Kada je u pitanju podrška saradnji Srbije i NATO, 59 odsto ispitanika joj se protivi, dok je 28 za saradnju (četiri odsto manje nego ranije), a neodlučnih je 13 odsto.
Petina ispitanih prihvatila bi izvinjenje zbog bombardovanja (dva odsto manje nego u prethodnom istraživanju), 68 odsto ne bi, a istraživanje je pokazalo da većina ispitanika smatra i da od članstva u NATO nema koristi.
Bilans „Milosrdnog anđela“
– više od 2.000 ubijenih
– 79 dece stradalo
– 50.000 projektila ispaljeno
– 25.000 tona eksploziva bačeno
– 60 srušenih mostova
– 300 uništenih fabrika
– 190 uništenih škola
– 20 uništenih bolnica
– 100 milijardi dolara materijalne štete
– 15 tona osiromašenog uranijuma čije je vreme potpunog raspada 45 milijardi godina
(feljton.rs/informer)
