RAĐA SE PARTIJA POGUBNIJA OD ŠEŠELJA Igraju kolo usred pandemije, a računaju na VAŠ STRAH: Evo šta mogu ako izađu na izbore.

FELJTON.rs

•  22.03.2021.

Da li nam je suđeno da uskoro dobijemo politički pokret pogubniji čak i od Srpske radikalne stranke i Vojislava Šešelja?

Odgovor je kratko i jednostavno DA, ako je sudeći po masovnim skupovima antivakcinaša, ravnozemljaša i ostalih teoretičara zavere kojima smo ovih dana svedočili. Ovi opskurni pokreti i desničarske grupe igraju na rezervu koju je u delu građana stvorena prema vakcinaciji i nauci tokom pandemije koronavirusa i nastoje da preko tih glasača steknu snagu za neki budući prelazak cenzusa i ulazak u parlament.

Mogu da okupe više ljudi nego rascepkana građanska opozicija koja nema ni ideju, ni definisanu ideologiju, već vodi politiku po principu „levo-desno, nigde moga stana“. Pojedina istraživanja ovim donedavno marginalnim grupama daju i oko 15 odsto podrške u javnosti, a i sam predsednik Aleksandar Vučić je svojevremeno otkrio da u vreme kovida-19 ekstremistički pokreti rastu u prognozama.

Zato je realna pretnja da u poslaničkim klupama dobijemo šarlatane koji su tu dospeli obmanama, neistinama ili akcijama rizičnim po zdravlje.

Nude plitke, ali atraktivne priče

Analitičar Bojan Klačar iz Cesida kaže da razlog nije samo rascepkana opozicija, već i što je pandemija izazvala strah kod ljudi koji je prirodan.https://7cc920c6df11aa4f183df4a5efc8c574.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-37/html/container.html

– Ideje koje plasiraju zvuče primamljivo, dalju prečice, pružaju „objašnjenja“ izvan suvih racionalnih i naučnih činjenica. Omogućavaju ljudima da se malo jednostavnije „snađu“ u svetu, bez obzira na to što su njihovi navodi netačni. Jednostavno, zaigrali su na strah kod ljudi, a njihova interpretacija je pitka i atraktivna – kaže Klačar.

Činjenica je da jačaju grupacije na krajnjem desnom rubu političke scene Srbije. Umesto programa, teme su „po potrebi“ ili trenutnoj zastupljenosti u javnosti. Migranti, na kojima su pre korone desničarske i fašističke organizacije skupljale pristalice šireći strah, trenutno je „zapostavljena“. I srpstvo je u drugom planu, jer se prešlo na skepsu u poreklo virusa i vakcinu protiv kovida.

Između 16 i 20 odsto glasova

To je prostor u kojem, prema procenama, gravitira oko 20 odsto biračkog tela. I minulog vikenda okupili su više građana u centru grada i oko spomenika Stefanu Nemanji nego što je građanska opozicija okupila u poslednjih nekoliko akcija.

Trenutno u opasnosti po zdravlje nacije i promociji lažnog narativa o štetnosti vakcina prednjače Saša Radulović, nekadašnji ministar i lider pokreta “Dosta je bilo”, Jovana Stojković, antivakcinašica i doktorka iz pokreta „Živim za Srbiju“, pokreti Zavetnici, Levijatan, Noćne patrole…

Iako, za razliku od većine, zasad javno ne pokazuje sklonost ka političkom angažmanu, najveću popularnost ima lekar Branimir Nestorović, takozvani Doktor Haos, čiji se stavovi do sada nisu potvrdili nijednom, a pokazuju da ne veruje u medicinu, odnosno ono čime bi trebalo da se bavi. Najnovije istraživanje je pokazalo da bi za dr Nestorovića u ovom trenutku glasalo čak 16 odsto birača kad bi izašao na izbore.

Dobri komunikatori, jaki manipulatori

Nameće se logično pitanje: zašto su biračima toliko prijemčivi stečajni upravnik koji govori o medicini ili medicinar koji govori o šopingu u Milanu?

– Igrati na antivaksersku opciju spada u aktivnosti koje mogu da ugrožavaju druge. To je politika koja pokazuje vrstu neodgovornosti, ali s druge strane, to jeste pokušaj da se na pragmatičan način uklope u kontekst u kojem živimo. Svi ti ljudi koji su politički artikulisali te ideje su dobri komunikatori i manipulatori. Preko mreža dele svoje ideje koje se u krugu istomišljenika brzo šire – kaže Klačar.

Za sada se ne može govoriti da bi antivakcinaške i desničarske opcije mogle da postanu ključni politički igrači, ali imaju šanse da pređu preko cenzusa.

– Njihova politička budućnost zavisi od toga šta će biti aktueno u trenutku izbora, odnosno konteksta u kojem ćemo živeti. Šanse im se smanjuju ako se poboljša situacija i smanji se pandemija. Ali važi i obrnuto: ako bi se, ne daj Bože, nastavila pandemija, njihove šanse rastu – upozorava Klačar.

(feljton.rs/blic)