- Feljton.rs
- 18.03.2021.
Iznenadni predlog iz Brisela da takozvani “kovid pasoši” treba da važe samo za koji su primili vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), uzbunio je međunarodnu scenu, jer se pokrenulo pitanje kako će ljudi koji su vakcinisani ruskom ili kineskom vakcinom putovati u zemlje Evropske unije. Ništa manje uzbune nije unela ni najava kineskih vlasti o viznim olakšicama za strance u Hong Kongu.
Za razliku od “Fajzer-Bajonteka”, “AstraZeneke”, “Moderne” i “Džonsona & Džonsona”, ruske i kineske vakcine još nemaju odobrenje evropskih regulatora. Iako se čak šest država članica EU “odmetnulo” i nabavilo – ili najavilo nabavku – “Sputnjika V” i “Sinovaka”, neizvesno je kako će novi predlog proći na nivou bloka.
Među “pobunjenim” državama, koje su krenule da se same snalaze suočene sa sporim procesom na nivou Unije, ali i raznim navodima vezanim za određene vakcine i njihove nus-pojave, uglavnom su nama geografski bliske zemlje – Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, čak i Austrija i Italija.
Mađarska već distribuira i ruske i kineske vakcine svojim stanovnicima, sam premijer Viktor Orban je primio kinesku, kao i turski predsednik Redžep Tjip Erdogan. Slovačaka je početkom marta nabavila 200.000 doza “Sputnjika V”, dok je češki premijer Andrej Babiš rekao da će državne institucije odlučiti o nabavci ruskog cepiva.
Slično je i u Poljskoj, čiji je premijer Andžej Duda pozvao kineskog predsednika Sija Đinpinga da zatraži vakcine, dok je u Hrvatsku stigla dokumentacija potrebna za odobrenje ruskih vakcina.
“Sputnjik V” su potražile Mađarska, Slovačka, Bugarska i Rumunija, zainteresovanost su iskazale i Hrvatska i Austrija, a Italija je nedavno sklopila dogovor o proizvodnji ruske vakcine.
EMA je nedavno potvrdila da razmatra zahtev za odobrenje “Sputnjika V”, međutim šta će biti sa onima koji su primili ili će primiti kinesku vakcinu? Na kakav će tretman u EU naići Mađari, Srbi ili Poljaci i ostali koji su je nabavili ili žele da je nabave?
Ko sve koristi kineske vakcine?
A daleko da je ova šačica zemalja jedina u svetu koja je naručila ili koristi kineske vakcine. Kako piše “Politiko”, najmanje 25 država i teritorija širom sveta – uglavnom u Aziji i na Bliskom istoku – koriste kineske vakcine.
Ne računajući kopnenu Kinu, vakcine “Sinofarma” (razvijene u Pekingu) se koriste u Bahreinu, Egiptu, Jordanu, Kambodži, Mađarskoj, Makau, Maroku, Pakistanu, Peruu, Sejšelima, Senegalu, Srbiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Zimbabveu.
Brazil, Čile, Gvatemala, Hong Kong, Indonezija, Malezija, Severni Kipar, Filipini, Tajland, Turska i Urugvaj koriste “Sinovak”. I Dominikanska Republika je pojačana ovog meseca sa 768.000 doza „Sinovakove“ vakcine.
Samo u Mađarskoj – koja je prva u EU koja ih je odobrila – kineske vakcine već čine 32 odsto ukupnih zaliha, što je daleko više od ruskih čiji je udeo manji od tri odsto, a AP navodi da je Peking obećao pola milijarde doza za čak 45 zemalja. Razlog zašto je kineska vakcina popularnija od ruske u nekim zemljama je njihova istorija tenzija ili čak konflikta sa Moskvom – poput Ukrajine koja je odbila “agresorske” vakcine.
Trenutno samo kopnena Kina i Emirati koriste vakcine “Sinofarma” razvijene u Vuhanu, dok samo kopnena Kina koristi “KanSino”. Meksiko je odobrio i “Sinovak” i “KanSino” – prve doze ove poslednje očekuju se u martu.
Kina je jedan od lidera u razvoju vakcina protiv Kovida u svetu i do sada je za upotrebu odobrila četiri domaće. Od toga su tri napravljene prema starijim, isprobanim metodama i imaju impresivne projekcije nabavke, ali “Politiko” ukazuje da ni one nisu magična pilula.
Kini se prebacuje i da razvija vakcine kao diplomatsko sredstvo i da ignoriše vakcinaciju na domaćem planu.
Više vrsta kineskih vakcina
Osim četiri pomenute vakcine – “KoronaVak” kompanije “Sinovak”, dve “Sinofarmove” od kojih se jedna razvija u Pekingu, a druga u Vuhanu, i “KanSino” u jednoj dozi razvijen u saradnji sa kineskom armijom – Kina ima najmanje osam vakcina koje se trenutno ispituju na ljudima, dakle u završnoj su fazi, a još više na pred-kliničkom nivou, kako navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Međutim, zabrinutost je da podaci koji podržavaju efikasnost kineskih vakcina često nisu ujednačeni i usklađeni širom globusa, jer mnogo država koje su bile domaćini za klinička ispitivanja ističu svoje sopstvene rezultate.
Šta pokazuju podaci?
Kompanije počele da objavljuju generalne podatke o efikasnosti krajem 2020. U slučaju “KoronaVaka” kompanije “Sinovak”, Kina je počela sa hitnom primenom te vakcine prošlog avgusta da zaštiti visokorizične grupe, poput medicinskih radnika, pre kliničkih ispitivanja na ljudima. Od tada su poslednje faze ispitivanja u Turskoj i Brazilu pokazale da je vakcina skoro 51 odsto efikasna u sprečavanju zaraze, što je izazvalo zabrinutost da je neefikasna u poređenju s ostalima na tržištu.
Krajem marta, Turska je prijavila da je vakcina efikasna 83,5 odsto, na osnovu analize manje od 7.000 učesnika starosti ispod 60 godina, a u decembru je ta brojka skočila na preko 91 odsto.
Što se tiče “Sinofarmove” vakcine razvijene u Pekingu, iz kompanije je navedeno da je bila 86 odsto efikasna u trećoj fazi ispitivanja u Emiratima, a 79 odsto u kineskoj studiji, ističući da je razlika zbog drugačijih standarda u dijagnozi infekcije i razmatranja slučajeva.
Za vakcinu iste kompanije razvijanu u Vuhanu prijavljena je stopa efikasnosti od 72,5 odsto. U februaru su rezultati nad preko 40.000 učesnika pokazali efikasnost vakcine “KanSina” od oko 68 odsto, prema kompaniji.
Politički poeni
Kina je do sada pokazala impresivnu sposobnost proizvodnje – ali nikome nije jasno kolike su tačne brojke. Masovna proizvodnja četiri vodeće vakcine počela je prošlog leta, a u januaru su iz njihovih kompanija rekli da će proizvesti najmanje 2,6 milijardi doza ove godine – prema predsedniku kineskog Udruženja industrije vakcine, ta brojka je procenjena na oko dve milijarde.
Fokus na međunarodnu ekspanziju doveo je do optužbi da Peking koristi vakcine da zaradi političke poene, što kineske vlasti odbacuju.
Takođe, njihovo predstavništvo Ministarstva spoljnih poslova u Hong Kongu saopštilo je da će pojednostaviti vizne zahteve za kontinentalnu Kinu za strance u gradu koji su vakicinisani kineskim vakcinama. Nije rečeno zašto pojednostavljeni postupak nije proširen na one koji prime druge vakcine.
Međunarodna zajednica je, takođe, zabrinuta da Kina nije dovoljno fokusirana na svoje građane – do sada je vakcinisano svega oko četiri odsto njih, a plan je da do juna ta brojka zahvati 40 odsto stanovnika, što je niže od praga u EU od 70 odsto. Vakicne su i relativno skupe u Kini, što bi moglo da ograniči njihovu upotrebu. Prodaju se u provincijama za oko 200 juana (26 eura) po dozi, prema “Global tajmsu”.
Konačni predlog Brisela o “kovid pasošima” naći će se na dnevnom rasporedu Evropske komisije 17. marta, a do tada ostaje neizvesno kako će te potvrde izgledati i šta će tačno podrazumevati. Trenutno se većina država nada da će i oni njihovi stanovnici koji su vakcinisani ruskim i kineskim vakcinama moći da putuju u EU bez restrikcija.
(feljton.rs/blic)