FELJTON.rs NEWS PORTAL
Sa Prof. Dr sci. med. Svetlanom Apostolović, specijalistom interne medicine – kardiologom, iz Klinike za kardiologiju KC Niš, razgovaramo zbog čega je povišen holesterol opasan, zbog čega se javljaju bolesti srca i krvnih sudova i da li ih je moguće sprečiti.
Prof. Dr sci. med. Svetlana Apostolović, Foto: Promo
Loš holesterol (LDL) predstavlja najvažniji faktor rizika za razvoj ateroskleroze. Bolest krvnih sudova nastaje upravo zbog taloženja lošeg (LDL) holesterola i kalcijuma, dolazi do stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda ili srca, koji delimično ili potpuno blokira protok krvi. Kao posledica mogu se javiti srčani ili moždani udar.
Pored nivoa holesterola u krvi, nalaz kalcifikata u zidovima koronarnih arterija predstavlja loš prognostički znak. Što je više kalcifikata, smanjuje se elastičnost arterijskih krvnih sudova i povećava mogućnost smrtnog ishoda od neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Šta se preporučuje ovakvim pacijentima?
Prva mera u lečenju je promena stila života, koja podrazumeva zdravu ishranu i adekvatnu fizičku aktivnost. U zavisnosti od stepena rizika određuju se vrednosti LDL holesterola, koje treba postići tokom lečenja. Novi Evropski vodiči su preporučili strože ciljne vrednosti u odnosu na ranije preporuke, a ono što je svima zajedničko za nivo LDL holesterola ,,što niže, to bolje,,
Pacijenatima koji nisu imali infarkt, moždani udar ili intervencije na koronarnim arterijama i nemaju dokazane aterosklerotkse promene na perifernim krvnim sudovima neophodno je proceniti rizik za nastanak kardiovaskularnih oblesti. U procenu rizika ulaze informacije o tome koliko godina pacijent ima, kolike su mu vrednosti ukupnog holesterola, kolika mu je visina krvnog pritiska i da li je pušač ili ne. Ako se proceni da je desetogodišnji rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti iznad 5 %, započinje se terapija statinima.
Da li je istina da se kada se jadnom započne sa statinima oni koriste doživotno?
Statini su prvi terapijski izbor u lečenju povišenog holesterola kod pacijenata sa povišenim rizikom da dožive neželjeni kardiovaskularni događaj. Lečenje jeste dugotrajno, u određenim slučajevima i doživotno, zbog toga je vrlo bitno odrediti kada je zaista neophodna primena statina, kako bi se izbeglo nepotrebno izlaganje eventualnim neželjenim efektima ove grupe lekova, ali i mogućnosti interakcije sa drugim lekovima.
Kod osoba koje imaju povišen nivo holesterola u krvi ali im je rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti ispod 5 %, sniženje holesterola možemo postići i primenom dijetetskih suplemenata.
Monakolin K je supstanca za koju je dokazano da smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi. Dobija se iz ekstrakta crvenog pirinča i smatra se alternativnom izborom za povećan nivo masnoća u krvi. Rezultati mnogobrojnih ispitivanja su pokazali da monakolin K značajno snižava nivo holesterola nakon 8 nedelja primene. Sniženje holesterola je slično onom koje se beleži sa pojedinim predstavnicima statina i značajno veće nego u kontrolnoj grupi, koja nije koristila ove preparate. Rezultati pokazuju procenat sniženja holesterola LDL za 27,7%, ukupnog holesterola za 21,5%, triglicerida za 15,8% i apolipoprotein B (apo-B) za 26%.
Ovakva istraživanja daju samopouzdanje lekarima za preporuku i pacijentima za upotrebu ekstrakta crvenog pirinča, u cilju alternativnog snižavanja holesterola umesto konvencionalnijih terapija
statinom. Važno je napomenuti da se ekstrat crvenog pirinča i preparati koji sadrže Monakolin K ne koriste istovremeno sa statinima.
Pored povišenog nivoa holesterola u krvi, kalcifikacija krvnih sudova takođe predstavlja loš prognostički znak. Ona smanjuje elastičnost krvnih sudova i povećava mogućnost za nastanak srčanog ili moždanog udara zbog joj se mora posvetiti podjednaka pažnja.
Studije su pokazale da je vitamin K2-MK7 neophodan za aktivaciju određene vrste proteina koji sprečavaju taloženje kalcijuma u zidovima krvnog suda. U velikoj studiji na 4807 ispitanika, tokom 7 godina praćenja, pokazano je da unos vitamina K2 MK7, u adekvatnoj koncentraciji, dovodi do smanjenja taloženja kalcijuma u aorti i koronarnim arterijama. Ovi nalazi ukazuju da bi adekvatan unos vitamina K2 MK7 mogao biti važana pomoć kod koronarne bolesti srca.
(feljton.rs/alo)
