FELJTON.rs NEWS PORTAL
CRNA HRONIKA FELJTON.rs
09.04.2021.
Jedam Pirke morao je biti „ubiven“ kišom metaka, kako je pričao Kristijan Golubović u legendarnom filmu „Vidimo se u čitulji“ je replika koju već svi znaju.
Ali manje je poznato da je na Slavišu Pavića Pirketa pokušan atentat samo tri meseca pre kobne večeri kada je u njega i goste u bašti FK „Bežanija“ ispaljeno više od 30 projektila.
Sve se dogodilo u Bloku 62, kada je Pirke bio u automobilu „reno“. Već rutinski Slaviša Pavić sa ekipom iz Bežanijskog klana prolazio je Ulicom Dušana Vukasovića. Automobili u kom je bio Pirke, sa još trojicom prijatelja uputio se prema Vojvođanskoj ulici. Međutim, nisu znali da ih iza parkiranog šlepera cisterne čeka zaseda. Nekoliko sekundi kasnije zapraštalo je…
Bežanijci su se brzo organizovali, izašli iz auta i uzvratili paljbu. Bilo je oko 6 popodne, leto i toplo vreme. Na ulici i okolnim igralištima bilo je puno ljudi, mnogi sa decom. Prestravljeni očevici gledali su scene, koje su dotad mogli delimično da vide samo na filmu.
Ljudi su stajali na ulici i pucali jedni na druge, fijukali su meci na sve strane. Videli su čoveka sa bradom, starog oko 50 godina kako trči sa revolverom, ostali su seli u kola. Škripa guma, i odlazak sa lica mesta. Kada je policija stigla već je sve bilo uveliko gotovo…
U tom pokušaju Pavić je ranjen u nogu. Nekoliko meseci je šepao, ali ni ta rana, ni luda sreća da mu je ostala glava na ramenima, nisu ga zaustavili, samo su ga možda usporili.
„Pričalo se tada da iza napada stoje neki moćni ljudi iz beogradskog podzemlja, kojima je Pirke „stao na žulj“. On je bio strah i trepet, nije znao za strah. Nije bilo šanse da ustukne, da se povuče i taj njegov stav ga je na kraju i koštao glave“, naovdi izvor Kurira.
Poznavaoci prilika iz beogradskog podzemlja devedesetih složni su u jednom: Pirke je bio jedan od najluđih!
“ Nije previše razmišljao pre nego što bi krenuo na protivnika, bio je jako srčan i ni od koga nije zazirao. Zato su oni koji su ga ubili to uradili na tako brutalan način, nisu imali drugog izbora, plašili su ga se“, dodaje izvor.
Te kobne večeri, 16. avgusta 1993. godine, Pirke je sa društvom sedeo u bašti FK „Bežanija“. Spojeni stolovi, veselo društvo, živa muzika. Ništa nije slutilo šta će se dogoditi. Bilo je tu još viđenijih ljudi iz podzemlja, među njima i Dragan Nikoić gagi, koji je kasnije osuđen zbog učešća u likvidaciji Željka Ražnatovića Arkana.
Atentatori su se prišunjali kroz dvorište Osnovne škole „Milan Rakić“ i zauzeli položaj iza ograde, dok Pirke i društvo nitša nisu slutili. Iz mraka je usledio pravi pakao. Noć su presekli rafali iz „kalašnjikova“ koji su rešetali po gostima koji ništa nisu slutili.
„Prvo su pogođeni Pirke i konobarica koja se našla pored njega. Pogođeno je ojš nekoliko ljudi, ranjena je i jedna trudnica. Napadači nisu birali metu, Pirke je morao da bude likvidiran po svaku cenu, pa makr izginuli i svi koji se nađu pored njega“, navodi sagovornik Kurira.
Posle se ispostavilo da je pucano iz kalašnjikova, škorpiona i pištolja. Pretpostavlja se da je bilo najmanje tri napadača.
„Kada su prvi policajci došli, bili su šokirani, jer do tada ništa slično nije bilo zabeleženo u prestonici, tako divljački i bezobziran napad. Bilo je mnogo srče i potoci krvi, policajci su cepali stolnjake i podvezivali rane ljudima, kao ratište“, opisao je scene sagovornik FELJTON.rs
Kako je kasnije u filmu rekao Kristijan Golubović, koji je konstatovao da je “Jedan Pirke morao je biti ubiven, samo ako se deset ljudi rani”, i time donekle objasnio da su napadači smišljeno napravili sačekušu u kafiću, i ranili nedužne ljude.
Prema nekim pričama, iza napada je stajao Mihajlo Divac, žestoki momak iz novobeogradskih blokova koji je kasnije i sam stradao u oružanom obračunu ispred hotela „Putnik“ 12. februara 1995 godine, ali to nikada nije otišlo dalje od glasina. Ubistvo Slaviše Pavića Pirketa, koji je imao samo 26 godina kada je likvidiran, nije razrešeno i za njegovu smrt niko nije optužen.
Pratite nas na društvenim mrežama
(feljton.rs/kurir)
