FELJTON.rs NEWS PORTAL
- 12.03.2021.
Sednica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa biće održana danas u 11 sati, a nove mere koje očekujemo još od utorka, trebalo bi da konačno da budu definisane i sprovedene u delo.
Nakon poslednjeg zasedanja Kriznog štaba nakon kog su donete nove antiepidemiološke mere koje su važile tokom prethodnog vikenda, nova sednica je najavljena za utorak. Međutim, sednica je odložena, a novi datum sednice nije preciziran.
Ipak, premijerka Ana Brnabić je najavila zasedanje Kriznog štaba za četvrtak i tom prilikom objasnila zašto je prvobitno sednica odložena. Ona je navela da je tako odlučeno jer je želela da se pre samog zasedanja razgovara o merama.
– Da na Kriznom štabu samo donesemo odluku koja je ranije odgovorena i da vidimo logistički kako sve to da izvedemo – rekla je Brnabić.
Ali i taj temin je probijen, a sednica je najavljena za petak u 11 sati. Na toj sednici Krizni štab bi još jednom trebalo da detaljno razmotri epidemiološku situaciju i u skladu s tim donese nove mere. A sudeći prema situaciji na terenu, preko je potrebno da se nešto učini.
Raste broj zaraženih
Ponovo imamo rast broja zaraženih, a ovo najbolje ilustruje činjenica da je poslednjih dana skoro trećina svih testiranih bila pozitivna na kovid-19. U sredu smo imali 4.590 novozaraženih što je najveći broj pozitivno testiranih još od 18. decembra kada smo bili u piku trećeg talasa korona virusa.
Prateći suvu statistiku, bližimo se brojki od 800 zaraženih na 100.000 građana, a time i takozvanoj „crnoj korona zoni“. Ono što takođe zabrinjava jeste i činjenica da smo četvrti u Evropi po broju zaraženih i umrlih u odnosu na broj stanovnika. Ispred nas su samo Češka, Estonija i Crna Gora.
Nova lokalna žarišta se svakodnevno smenjuju, a shodno tome stalno raste i broj hospitalizovanih kao i najtežih bolesnika pa smo tako u sredu „prebacili“ cifru od 200 pacijenata na respiratorima i taj dan 212 ljudi je bila potrebna potpora veštačkih pluća.
Konačno, ovakve brojke dovode do toga da se kovid bolnice ubrzano pune, a u nekim zdravstvenim ustanovama svi kapaciteti su već iscrpljeni.
„Situacija se ne menja godinu dana“
Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukićević kaže da je situacija kritična i prenapeta i da u ustanovi sa 1.000 postelja više gotovo da nema mesta. Ona je navela i da su u sredu ujutru bila slobodna samo dva mesta, a da je dan ranije otpušteno 56, a primljeno novih 80 pacijenata.
– Imamo skoro 900 bolesnika, praktično smo popunjeni. Trideset preostalih postelja namenjeno je intenzivnoj nezi – rekla je Adžić i dodala da je za nedelju dana bilo 500 novih prijema, a da između 10 i 20 odsto bolesnika mogu biti kandidati za intenzivnu negu.
Struka takođe poručuje da je ovakvim brojkama ugrožen i usporen proces vakcinacije. Takođe, lekari već praktično godinu dana neprekidno rade u crvenim zonama na ivici izdrživljosti.
– Situacija se ne menja godinu dana, pomalo dođemo do vazduha, a onda nas opet udari – opisuje načelnica anestezije u KBC „Dragiša Mišović“ Duška Ignjatović uslove u kojima rade lekari u kovid sistemu.
Načelnica dodaje i da je situacija u toj zdravstvenoj ustanovi veoma ozbiljna s obzirom na činjenicu da skoro trećini pacijenata treba intenzivna nega.
– Trenutno je preko 250 pacijenata u bolnici a oko trećina njih je u intezivnoj nezi, odnosno oko 70 osoba koji zahtevaju intezivno lečenje, kiseoničku potporu – navodi doktorka Ignjatović.
Crvena, žuta i zelena koverta
Zbog svega toga, pretpostavlja se da su u opticaju tri seta mera, od blažih ka težim – crvena, žuta i zelena. Krizni štab će ponovo morati da odbere jednu kovertu sa merama, ali i da dođe do kompromisa između medicinskog dela koji je za najstrožu varijantu i ekonomsko-političkog dela koji zagovara blage mere.
Najstroži set mera iliti simbolično nazvana crvena koverta podrazumevao bi u ovim uslovima najstrožu opciju i onu za koju agituje medicinski deo Kriznog štaba već danima.
Dakle, crvena opcija za koju se zalažu lekari podrazueva potpuno zatvaranje svih radnji osim prehrambenih na sedam do deset dana. Svi đaci osnovnih škola, uz već “iseljene” srednjoškolce, bi prešli na onlajn nastavu, a i svi zaposleni u državnim firmama bi prešli na rad od kuće ako je to moguće.
Zelena opcija za koju se zalaže privreda i koja je bila u primeni prošlog vikenda podrazumevala bi zatvaranje svih prodavnica, sem prehrambene robe, ali samo za vikend. Srednjoškolci bi nastavili još jednu nedelju na onlajn nastavi, ostali bi išli po dosadašnjem sistemu. Verovatno bi se pojačala i kontrola po skijalištima, ali i po gradovima u kafićima, restoranima i noćnim klubovima.
Žuta opcija predstavlja kompromisno rešenje između ove dve „sukobljene“ strane. Pa tako ovo srednje rešenje predlaže vikendom zatvaranje svih radnji sem prehrambenih, ostalim danima mogu biti otvorene do 14.00 ili 17.00. Đaci od petog do osmog razreda, uz već “iseljene” srednjoškolce, prešli bi na onlajn nastavu. A uz ovo rešenje moguće je i ukidanje dozvole da se iz šest okolnih zemalja u Srbiju može ući bez PCR testa.
Glavnih pet pitanja
Ipak, glavnih pet pitanja na koje će Krizni štab sutra morati da razgovra i da odgovori ticaće se radnih vremenima kafića, prodavnica, ali i eventualni dalji prelazak više đaka na onlajn, prelazak državnih firmi na rad od kuće, pa čak i promena na granicama gde bi se tražio PCR test i za ove koji dolaze iz šest zemalja za koje sada ne treba (Albanija, Bugarska, Mađarska, Crna Gora, BiH i Severna Makedonija).
1. Da li ćemo biti zaključani za vikend?
Prvo pitanje bi bilo da li ćemo biti „zaključani“ za vikend. Ova opcije je najizvesnija, a vrlo moguće je da će svi ugostiteljski objekti i prodavnice, sem onih sa prehambenim proizvodima, apoteke i benzinske pumpe biti zatvorene. Baš kao što je to bio i slučaj prethodnog vikenda.
2. Da li će se zaključavanje nastaviti i tokom naredne nedelje?
Kao logičan produžetak prvog pitanja nastavlja se i dilema da li će zaključavanja biti i tokom naredne nedelje. To je ono što traže lekari, da budemo zaključani sedam do deset dana kako bi se smanjila transmisija virusa. Ipak, dobra vest je da prema svemu sudeći, policijski čas i vanredno stanje nisu opcija. Ekonomsko-politički deo Kriznog štaba je prevagnuo u svojim argumentima da bi takva vrsta „zaključavanja“ Srbiju previše koštala. To je objasnio i pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je izjavio da bi svaki dan zaključavanja državu košao oko 190 miliona dolara, a po toj računici sedam dana lokdauna koliko traže lekari bilo bi oko 1,35 milijardi.
3. Šta će biti sa školama?
Lekari tvrde da je sve više zaražene dece, a britanski soj virusa se sve više širi među mlađom populacijom i zbog toga je struka upozoravala da se što pre moraju doneti nove mere. Skoro je izvesno da će srednjoškolci i naredne nedelje ići u školu u onlajn režimu, ali se ozbiljno razmišlja da tako pređu i stariji osnovci, od petog do osmog razreda. Najteža opcija bi bila da na nastavu na daljinu pređu i mlađi osnovci, ali se zasad to ne čini kao relana opcija.
4. Prelazak na rad od kuće?
Tokom novembra i decembra, u toku najvećeg udara korona od početka pandemije, Krizni štab i Vlada Srbije su odlučili da svi koji mogu pređu na rad od kuće. Ovakva odluka bi ponovo mogla biti doneta i to prvenstveno za državna preduzeća gde bi svi koji imaju tu mogućnost prešli na rad od kuće. Ova mera je zahvalna jer se tako smanjuje kontak ljudi na poslu, ali, pre svega, rasteretile bi se velike gužve u gradskom prevozu.
5. Da li će biti dodatnoih kontrola na granicama ili čak zatvaranja za određene zemlje?
Putnici iz šest susednih zemalja trenutno mogu da uđu u Srbiju bez PCR testa (Crna Gora, Mađarska, Severna Makedonija, Bugarska, BiH i Albanija). Ipak, u većini ovih zemalja korona virus bukti, a epidemiološka situacija je alarmantna. Crna Gora je po broju zaraženih na milion stanovnika ispred Srbije, a Mađarska je juče imala najveći broj hospitalizovanih pacijenata u jednom dana od početka pandemije. Većina ovih zemalja se već zatvara pa bi i za nas bila logična opcija uvođenja PCR testova ili bar pooštravanje kontrole na granicama.
(feljton.rs/blic)
