FELJTON.rs NEWS PORTAL
CRNA HRONIKA
12.03.2021.
Užas iz Mikinog kabineta opisala je devojka koja je imala 17 godina kada ju je jednog dana učitelj glume Miroslav Mika Aleksić pozvao da dođe do njega u kancelariju. Ova devojka je najmlađa od 10 devojaka koje su Aleksića optužile za silovanje i seksualno uznemiravanje. Ispovest je potresna.
„Pozvao me je u svoju kancelariju. Bila sam srećna, jer ne zove on često i to znači da je zadovoljan, da želi da me sprema za prijemni. Bio je neprijatan, a onda je tražio da se skinem, pa me je dodirivao“.
Kada se ovo navodno dogodilo, sagovornica “Blica” praktično nije ni bila devojka, već devojčica – bila je maloletna. Poziv da uđe u kancelariju Mike Aleksića shvatala je kao prvi korak ka toliko željenom upisu na studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti.
„Kad ne želi nekog da sprema (Mika), to kaže pred svima, da ga ponizi, da svi znaju da nije dovoljno dobar. Mene je pozvao. Pitao me je veoma neprijatna pitanja, a onda je tražio da se skinem. Ja u tom trenutku ništa nisam osećala. Imala sam utisak da je tu samo moje telo; da sam ja izašla iz svoje kože i napustila kancelariju. Samo fizički sam bila prisutna“, kaže devojka koja je tek nedavno napunila 18 godina i koja iz razumljivih razloga želi da ostane anonimna za širu javnost.Iz tog užasnog iskustva iznenada su se vratili u nešto slično normalnosti. Mika ju je pitao da li želi da upiše FDU i da li radi nešto povodom toga. Odgovorila je da čita Nušića i da traži komediju, a on joj je rekao da mu se javi kad nađe nešto konkretno.
Ispred me je sačekala najbolja drugarica, koja je isto bila u školi (Mike Aleksića). Posle mi je rekla da sam izgledala čudno i da su mi oči bile pune suza. Ja se toga nisam sećala. Rekla sam:
“Mika hoće da me sprema za glumu” i zapravo sam bila srećna zbog toga! Toliko mi je važan bio njegov blagoslov, jer ako on kaže da sam ja za glumu, to je to – priseća se ova polaznica Mikine školice.
U prvi mah je ubeđivala sebe da je sav užas koji joj se dogodio u Mikinoj kancelariji zapravo pedagoški; da je Mika priprema za susret sa rediteljima. Onda je čula da su se takve i neuporedivo gore stvari događale i drugim devojkama. Da ja ona, u stvari, imala sreću da se na ovome završilo.
„Bio je novembar, a pripreme za prijemni tada tek počinju. Onda sam presekla, rekla sam da neću više da idem. Osećala sam se postiđeno, kao da sam ja kriva“, nastavlja 18-godišnjakinja svoju ispovest.
Morala je nekome da se poveri. Najpre najboljoj drugarici, a potom i roditeljima.
„Tada mi nije bio cilj da završi u zatvoru, nego da više nikad, ni sa jednim detetom to ne uradi! Moj stariji brat ima ćerku od sedam godina i ranije sam mislila da treba da je odvedemo kod Mike da ojača, da malo očeliči, pošto je nežna, osetljiva. Zamislite da se to dogodilo. Zamislite! Posle svega, nisam smela da dozvolim da se nekom detetu dogodi ništa slično. Nisam smela da ćutim. Nisam mogla!“, kaže sagovornica.
Roditelji i porodica su joj najviše pomogli. Ipak, svi su je ubeđivali da ne prijavljuje slučaj, da ne zalazi u to, da će sudovi i advokatske kancelarije biti previše stresni za njenih tada 17 godina. Odlučila je drugačije i kaže da se ni na sekund nije pokajala.
Kaže da su posledice ostale. Posle preživljene traume više se ne vozi sama taksijem, ne ide bez pratnje ni trolejbusom, ni tramvajem. Posle 10 uveče nigde ne ide sama.
„Nije to strah da mi se ne dogodi nešto strašno… Nego razmišljam, kada je on, kojem sam najviše verovala, mogao da uradi tako nešto, što ne bi mogao neko nasumičan sa ulice“, opisuje ona svoje psihičko stanje danas.
Pre tog, kobnog odlaska u Mikinu kancelariju nije primećivala ništa neobično. Ipak, kasnije je shvatila da je bilo zlokobnih nagoveštaja.
„Posle smo se drugarica i ja prisećale njegovih pitanja. Dva-tri meseca pre odlaska u kancelariju pitao nas je šta bismo uradile kada bi nas neko napao na ulici, kada bi nas silovao. Odgovorila sam nešto neodređeno, a on je rekao: “Ma, ti bi se prvo opirala, a onda bi ga pustila”. Jednoj devojci je rekao: “Ti se ne bi ni bunila”. Shvatale smo to kao šalu“, kaže ova 18-godišnja devojka.
Mikinu školu je upisala sa 15 godina. Puna nade i očekivanja, kao i stotine dece i pre i posle nje.
„Razmišljala sam da je kod Mike bolja priprema za fakultet i da bolju prođu imaju oni koji završe njegovu školu. Na audiciji su bila mlađa deca, bio je oštar prema njima i uhvatila me je trema. Pitao me je čime se bave moji roditelji, odakle su, da li imam brata ili sestru, i rekao mi da otpevam nešto. Nabrojao je pravila, rekao kako da se oblačim ubuduće, koja je cena i kada da dođem na čas“, priseća se sagovornica.
Kaže da se na časovima preznojavala i da se Mike plašila. Posle mesec dana Mika ju je pitao kako joj se dopada, a ona mu je rekla da joj se dopada koncept njegovog rada. Pitao ju je “šta je to koncept”.
(feljton.rs/kurir)
