Aca Bosanac je u utorak je skoro tri sata pripadnicima Uprave kriminalističke policije pričao sve što zna o kriminalnim aktivnostima ozloglašenog Veljka Belivuka
Poznati beogradski ugostitelj Aleksandar Kajmaković (46), zvani Aca Bosanac, u utorak je skoro tri sata pripadnicima Uprave kriminalističke policije pričao sve što zna o kriminalnim aktivnostima ozloglašenog Veljka Belivuka (36), zvanog Velja Nevolja, koji je nedavno uhapšen pod sumnjom da je organizovao brojna ubistva, trgovinu drogom, reketiranja i razna druga krivična dela u okviru kriminalnog klana koji je predvodio.
Kako prenosi portal 24sedam.rs Kajmakovića su pripadnici UKP priveli u utorak u lokalu “Butik 3”, u čije je poslovanje umešan. Pričao je i o svojim poslovnim odnosima sa Veljom Nevoljom, do kojih je, kako Kajmaković tvrdi, došlo preko višegodišnjeg poznanstva sa Slavišom Kokezom, predsednikom Fudbalskog saveza Srbije.
Kokeza me zvao zbog obezbeđenja lokala
Dobro obavešten izvor kaže da je Kajmaković pripadnicima UKP ispričao da je suvlasnik, direktor i menadžer nekoliko ugostiteljskih lokala u Beogradu: “Tri šešira” i “Zlatnog bokala” u Skadarliji, “Kasine” na Terazijama, “Temperamenta” i “Lafajeta” u Beton hali, te “Butika 1, 2 i 3” na različitim atraktivnim lokacijama.
Posao se komplikuje otprilike 2016. godine, kada ga je, navodno, Kokeza više puta kontaktirao i ubeđivao da obezbeđenje “Kasine” preuzmu navijači FK Partizan.
– Rekao mi je da imaju najbolje obezbeđenje, da mogu da spreče da dolaze kriminalci i da neće biti problema ni sa navijačima – naveo je navodno Kajmaković.
Potvrđeno je da je u tim poslovima sa beogradskim biznismenom Predragom Rankovićem Peconijem, koga on naziva “prijateljem i kumom”.
Kajmaković je naveo da je u spornim lokalima uglavnom sam angažovao obezbeđenje, i da su posao vodili uglavnom izvesni Miro i Mane, braća iz Bijelog Polja.
Preokret, međutim, nastaje otprilike 2016. godine, kada ga je, navodno, Kokeza više puta kontaktirao i ubeđivao da obezbeđenje “Kasine” preuzmu navijači FK Partizan.
Kajmaković kaže da je ljubazno odbio ponudu, ali da su u narednom periodu navijači FK Rad u njegovim lokalima počeli da prave probleme – maltretirali su zaposlene, nisu plaćali račune i slično. Dogodile su se i dve policijske racije u “Kasini” krajem 2017. i početkom 2018, čije posledice Kajmaković opisuje kao ratno stanje: “Sve je bilo polomljeno”. Kajmaković tvrdi da je zbog toga pokušao da preko Kokeze stupi u kontakt sa ljudima iz policije kako bi saznao šta se događa.
Naposletku je, kako navodi, upoznao Dijanu Hrkalović, tadašnju državnu sekretarku u MUP i načelnicu u UKP.
– Pitao sam je za racije, a ona me je pitala da li sam saradnik Alena Kožara iz Crne Gore (jednog od vođa škaljarskog klana koji će biti ubijen 2020. u Grčkoj, prim. nov.), jer je on državni neprijatelj.Ja sam rekao da nisam i da ga ne poznajem. Kazala je da mi veruje – prenosi sagovornik reči Kajmakovića.
Kajmaković tvrdi da se u narednom periodu “prijateljski viđao” sa Dijanom Hrkalović u “Butiku 3” i da više nije imao policijske racije u svojim lokalima.
Darko Elez: Pretnje pa izvinjenje
Ipak, u tom periodu prvi put u “Butik 3” dolazi i Darko Elez, osuđivani bosanski kriminalac koji se dovodi u vezu sa Veljom Nevoljom. Najpre je pravio probleme i pretio. Kajmaković se tada, kako tvrdi, požalio Dijani Hrkalović, koja mu je obećala da će “da proveri” i da “ne brine ništa”.
Posle toga je, navodi Kajmaković, Elez ponovo dolazio u “Butik 3”, ali nije pravio probleme i čak se izvinio. Četiri ili pet meseci posle toga, nastavio je Kajmaković svoju priču, Kokeza ga je pozvao i rekao mu da je “Elez čekao da ga ubije” jer je, navodno, čuo da je Kajmaković davao Elezove snimke njegovim neprijateljima.
Kajmaković navodi da je zvao i Dijanu Hrkalović i Kokezu zbog toga, da ih je ubeđivao da ništa ne zna o Elezu, da je nudio da se podvrgne poligrafskom ispitivanju i da ih je pitao da li treba da beži.
Kako tvrdi, Kokeza ga je uputio na Dijanu Hrkalović i od tada se Elez nije pojavljivao u njegovim lokalima, mada su drugi iz njegove grupe dolazili i pretili obezbeđenju.
Kajmaković je dalje ispričao da je upravo u to vreme na predlog Kokeze s njim i Nebojšom Stefanovićem, tadašnjim ministrom policije, otvorio restoran „Temperament“ u Beton hali. Kajmaković tvrdi da ga je Stefanović tada uputio na Aleksandra Papića kao kontakt osobu i predstavio mu ga kao svog „čoveka od poverenja“. Dogovor je, navodno, bio da prihodi od restorana idu „50 odsto Stefanoviću i Papiću“, a po 25 odsto „meni i Kokezi“.
Pitao sam Dijanu za Velju Nevolju
Kajmaković tvrdi da ubrzo navijači Rada opet počinju da prave probleme u njegovim lokalima i da obezbeđenje nije uspevalo da se izbori s njima. Zbog toga se konsultovao sa Dijanom Hrkalović o mogućnosti angažovanja Velje Nevolje i njegove ekipe.
Hrkalovićeva mu je rekla da to “nikako ne radi” jer će ona “da ih pohapsi”.
Ipak, Hrkalovićeva je uskoro razrešena funkcije u MUP, pa je Kajmaković za savet pitao supruginog rođaka Milana Ostojića, zvanog Sandokan, iz Šapca, s kojim je procenio da Velji Nevolji radi mira treba dati jedan lokal za obezbeđenje. Izbor je u leto 2020. godine pao na “Kasinu”.
Gle čuda – u “Kasini” više nije bilo problema, ali u ostalim lokalima jeste. Kajmaković tvrdi da mu je izboden radnik obezbeđenja u “Tri šešira”, a da su se navijači Rada iz “Kasine” jednostavno preselili na privremeni rad u “Butik 3”, gde su pravili tuče i odbijali da plate račune.
– Nosili su “škorpione” – ispričao je Kajmaković pripadnicima UKP.
Razgovori s Veljom, Kajmaković je objasnio da je zatim rasporedio poslove obezbeđenja svojih lokala.
Ekipa Velje Nevolje je držala “Lafajet”, “Temperament” i “Kasinu”; braća Bjelopoljci Mire i Mane su radili u “Tri šešira” i “Zlatnom bokalu” u Skadarliji, a “Butik 3” su držali izvesni Dule i Goran.
– Sa Veljom Nevoljom i njegovim kumom Markom Miljkovićem sam se uglavnom viđao u “Lafajetu”, a nekoliko puta i kod njih u nekoj bašti na stadionu Partizana. Oni su me uveravali da je mirno samo tamo gde oni čuvaju i stalno su se pitali kada ću im dati da rade i ostale lokale – ispričao je Kajmaković.
Velja Nevolja i Marko Miljković su naposletku uhapšeni 4. februara.
Kajmaković je priveden u utorak, 23. februara, kada su pripadnici UKP upali u “Butik 3” u Novom Beogradu, pritrčali stolu za kojim je sedeo i uz povike:
“Lezi dole, lezi dole!”, oborili ga na zemlju i stavili mu lisice. Istog dana je pušten, ali tek pošto je skoro tri sata davao iskaz “u svojstvu građanina”.
(feljton.rs/kurir)