G-E0EWZBLP0V
субота , 10 децембра 2022
Home / DRUŠTVO / GOVOR NA KOMEMORACIJI LAZANSKOM Svi su plakali: „Bio je Srbin i Zdravko Čolić jugo novinarstva“

GOVOR NA KOMEMORACIJI LAZANSKOM Svi su plakali: „Bio je Srbin i Zdravko Čolić jugo novinarstva“

FELJTON.rs
06.08.2021.

Ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji Miroslav Lazanski sahranjen je danas u 13 časova na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana.

GOVOR NA KOMEMORACIJI LAZANSKOM Svi su plakali:  "Bio je Srbin i Zdravko Čolić jugo novinarstva"
Foto: Printscreen RTS

Ovo je govor koji je novinar Aleksandar apostolovski čitao na komemoracji.

Prenosimo vam ga u celosti:

„Laza danas nije sa nama, ali da li iko veruje da je zaista otišao? Ne bih se kladio u to. Možda se pojavi, nasmeje se šmekerski i istera nas odavde. Stvarno me to ne bi iznenadilo jer je reč o Miroslavu Lazanskom

Možda je parikirao onaj svoj džip, nešto veći od „zmajevog” kombajna ispred zgrade. Pazite i na knjigu žalosti. Možda se upiše u nju i da autogram sam sebi.

Odavno sam zaključio da je Laza jedan od onih majstora novinarstva koji je odlučio da nikada neće pisati dosadno i da će tu ideju zaštiti svojim imenom i prezimenom.

Sva novinarska pravila prilagodio je sebi i tajfunskom snagom svog talenta i upornosti, odlučio je da umesto sadržaja teksta, glavna vest bude on sam. Čitav njegov opus, briljantne spoljnopolitičke analize, izveštavanje iz pustinjskih ratova, intervjui sa šefovima NATO-a ili Varšavskog pakta, odlazak na premijeru filma „Top Gan”, njegovi retki ali furiozni dolasci u redakciju, kada je mažnjavao komplete novina od kolega kako bi pokazao da priča o njemu ipak nije legenda, da on ipak postoji, staju samo u dve reči – Miroslav Lazanski. Ništa više i ništa manje.

Zemlja je mogla da se okrene naopačke, moglo je da se dogodi bilo šta, ali je njegov odlazak bila vest dana. Laza je zaista čovek koji ume da upropasti godišnji odmor. Nešto više njemu, nešto manje meni, jer umesto da se ovako opraštam od njega, trebalo je da sedimo u nekom od dorćolskih kafića, ispijamo hladno pivo i sočno tračarimo, dok ljudi prilaze i traže da se slikaju s njim.

Bio je jedini novinar na jugoslovenskim prostorima koji je imao istinski status pop-zvezde. Bio je Zdravko Čolić srpskog i jugo novinarstva. Bio je Srbin, jugonostalgičar i jugotragičar! Ko ga je smatrao nacionalistom, nije znao ništa o Lazi. Dakle, ni o životu. Pisao je o ratovima, vojskama i oružju, a imao je srce nestašnog i hiperaktivnog dečaka, ovdašnja verzija Haklberi Fina.

Retko je svraćao u redakciju. Smatrao je da u kancelarijama nema ničeg naročito inspirativnog za njega, a Laza nije od tipova koji tragaju za izgubljenim vremenom. Bio je novinarski akcioni heroj u pravom smislu te reči.

Pisao je svoje kolumne po običaju, u cajtnotu, kako dolikuje najvećem novinaru i svi smo znali da žurka počinje tek kada se on pojavi. A najveći stiže poslednji!

Njegove tekstove jednako su razumeli prodavci krompira na Bajloniju iz Ivanjice, političari, diplomate i špijuni.

Njegov novinarski marš započeo je u Zagrebu kom je doneo svoj šmek. Napustio ga je kada je naslutio da će mnogi dečki sa kojima je počinjao, umesto Darka Rundeka, slušati Tompsona. U Beograd je uleteo kao divizija, sa zagrebačkim akcentom i uspomenama iz „Starta” kao jedinim plenom. I nikada ih se nije odrekao. Ni akcenta, ni uspomena.

Objašnjavao mi je da je živeo za novinartsvo, da danas nema više takve strasti i da žali što je štampa u opasnosti da izgubi trku s elektronskim medijima i portalima. Tu smo se slagali. Uz svaki obrok je morao da ima novine na stolu. Zaista, ko još doručkuje burek i masnim prstima drnda po displeju pametnog telefona?

Kako će takva persona ikada postati novinar koji pravi intervuje sa Vladimirom Putinom i Bašarom el Asadom, izveštava iz pustinjskih ratova, posmatrajući strane novinare sa ručnim frižiderima, ledenom koka-kolom i satelitskim telefonima, dok se Laza cenjka u hladovini njihovih suncobrana.

Njegov kapital bio je u glavi, njihov u frižiderima. Prodavao im je podatke o tenkovima, oni su njemu pozajmljivali satelitski telefon, da pošalje tekst. Preživeo je zahvaljujući pilulama za preživljavanje koje je uzeo od francuskih pilota.

Plovio je u američkoj nuklearnoj podmornici na Havajima. Za Lazu nuklearna podmornica nikada nije bila klaustrofobično mestašce. Brzo se spajtao sa komandosima, zato što je njegova matematička formula življenja bila antiteza formuli putanje metka iz kalašnjikova ili puške M-16. Svako ko bi ga upoznao, posle dvadeset minuta postajao mu je drug. Posle sat vremena, bili su nerazdvojni prijatelji. U usijanoj stvarnosti, isijavao je blagost i nikada nije udarao ispod pojasa. Takve su legende. Šetkao se po nosačima aviona, novinarski je isleđivao šefa Sovjetskog KGB- a, ufurao se u Severnu Koreju pre Donalda Trampa i posle Denisa Rodmana.

Otvarali su mu vrata na koja god bi pokucao. Prestao je da juri eksluzive. One su same dolazile po njega. Prešao je u Beograd devedesetih, dizajniran kao maneken vojnoindustrijskog kompleksa, ali socijalističkog, sa rej-ban naočarima. Došao je, a gde bi drugo, nego u „Politiku”. Licemerna beogradska čaršija, preplašena konkurencijom, i to još došljačkom, a naročito deo novinarskog esnafa koji se samoproglasio veličinama, iako su pisali poetično kao stenografi u Službenom glasniku, odmah su mu prišili epolete, dali činove i nalepili nekoliko slojeva kontroverzi. Uzalud su pokušavali da ga provuku kroz blato, omiljeno mleko za telo u Srba!

Dok mi je davao poslednji intervju kao kolega, pošto je postao ambasador Srbije u Rusiji, pitao sam se da li je njegova ekselencija unapređena ili ražalovana. Kad bismo se čuli, pitao sam ga kad će konačno umuknuti i reći: „Zbogom, novinarstvo”. Laza mi je rekao – nikada! Znam da su ga petkom svrbeli prsti, znam da mu je pisanje za „Politiku” nedostajalo kao da je početnik koji sanja da mu se pojavi ime i prezime ispod teksta, znam da bi sada trebalo da pomenem kako je sa njim otišao deo mene i svih nas, znam da bi trebalo dodati nešto prigodno u ovakvim prilikama za kraj, ali, dođavola, Miroslav Lazanski i patetika nikada nisu išli ruku pod ruku. Život je posmatrao kao bajku.

Možda zato što je pisao kao zmaj.

I dalje očekujem da ga čujem: Ćao Apostole, gde si, šta ima.“

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

(FELJTON.rs/alo)

About admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

WC Captcha + 33 = 34

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

FELJTON.rs

12.11 2021

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

U Novom Sadu je ponovo opljačkana jedna stomatološka ordinacija!

Naime, pljačka se dogodila u ulici Đorđa Zličića broj 44, i to već drugi put u kratkom vremenskom periodu.

 1 / 4 FOTO: PRIVATNA ARHIVA

NE PROPUSTITE…

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju,Ovo su detalji

Prvi put se pljačka dogodila 1. 12. 2017. godine kada je iz ordinacije ukradeno 120 turbina, a pre toga je stomatologu Aleksandru Radoviću nestao automobil iz dvorišta, i potom mu je kuća u kojoj stanuje obijena. 

Stomatolog Aleksandar Radović je za Espreso objasnio kako se sve to izdešavalo i na koga sumnja.

Kada se dogodila prva pljačka priveden je Predrag Kostic, za kim je im bila raspisana potera za tesku kradju, i on mi je 13. januara prošle godine upao u kuću sa nožem. Tada mi je naneo osam uboda, tako da sam jedva ostao živ, i bio sam smrtno ranjen. U tim trenucima, uzeo sam pištolj i u samoodbarni sam ga upucao, objasnio je Radović”. 

foto: Privatna arhiva

Kako kaže, druga pljačka se dogodila 6. juna prošle godine, a za oba puta podneo je i krivične prijave.

Drugog puta mi je nestalo 220 turbina, aparat za espreso kafu, zatim stomatološki kolenjaci u vrednosti od 200 000 evra. Što se tiče ove pljačke, policija još nije ništa otkrila ko je počinilac (izvrsilac), ali se zna tiper, organizato M.A. i njegov sin M.A. USKORO CE BITI OBJAVLJENE NJIHOVE FOTOGRAFIJE SA MESTOM BORAVKA..

Sve nase informacije su dobijene od izvora informacija MUPA Novi Sad

Za informaciju gde je roba prodata i koje ucesnik u pljacki nudim nagradu od 50.000e KOJA CE BITI ISPLACENA ODMAH.

foto: Privatna arhiva

Dodaje da je ponudio nagradu za informaciju, GDE SE DOSTA ZAINTERESOVANIH JAVILO SA RAZNIM INFORMACIJAMA. Jos nije dobijena tacna informacija tako da je nagrada jos aktivna

Juče sam objavio da sam raspisao nagradu za informaciju u vrednosti od 50. 000 evra, pa očekujem da će se neko javiti u narednom vremenskom periodu”, zaključuje Radović

U opisu je naveo da će građani biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju u vezi sa ovim slučajem oko otkrivanja izvršioca pljačke i poslovnog prostora u kome je ukradena stomatološka oprema. 

Informacije javiti

Novi Sad policijska ispostava klisa

ili pozivom 192

ili DIREKTNO Aleksandru Radovicu

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

https://twitter.com/FeljtonRs

(feljton.rs/espreso)