FELJTON.rs
2.08.2021.
Kampanja vakcinisanja u Rumuniji je među najbržim u Evropskoj uniji. Pa ipak, krivulja rasta sada ipak zastaje, i to ne samo zbog protivnika vakcinacije. Koji su razlozi za to?
S rumunskim zastavama, krstovima i pravoslavnim ikonama u rukama, stotine boraca protiv vakcinacije protestovalo je tokom vikenda u Bukureštu. Protiv su, kažu, navodne „medicinske diktature“.
Rumunska vlada prošle sedmice najavila je ublažavanje restrikcija. Maske recimo, uz nekoliko izuzetaka, više ne moraju da se nose napolju.
Demonstranti smatraju da su oni za to zaslužni, da je to njihova „pobeda“, kako se moglo čuti na demonstracijama. Ali i ta popuštanja mera su, kako kažu, zamka. Umesto maske, sada su osnovna prava ograničena navodnim „obaveznim vakcinisanjem“, vikali su neki od demonstranata u megafon.
„Zeleni certifikat“ o vakcinisanju o kojem se govori u Rumuniji i drugim zemljama Evropske unije liči na kopiju „zelenog nemačkog pasoša“, kaže na demonstracijama jedan sredovečni muškarac. On pritom misli na „Ahnenpass“, odnosno potvrdu o arijevskom poreklu iz vremena nacističke nemačke.
I ne samo to: muškarac je na plavoj košulji nosio žutu Davidovu zvezda na kojoj je pisalo „Not Vaxed“ (nevakcinisan). „Imaćemo čak i kampove sledeće godine“, rekao je.
Drugi učesnik demonstracija se slaže: „Pročitao sam u članku na engleskom da je u američkoj saveznoj državi Njujork donesen zakon koji omogućava da se ljudi na neodređeno vreme interniraju u kampove ako predstavljaju pretnju po javno zdravlje.“ Čovek doduše kaže da ne zna da li je to istina, jer on tamo nije bio, ali dodaje da „u SAD postoji mreža od 300 kampova. A oni isto tako imaju giljotine…“ I čini se da je on u to duboko uveren.
„Iznenađujući“ zaključak studije
Kako nastaju takve apsurdne teorije zavere i ko je njima posebno podložan? Sociolog Katalin Stoica sa Univerziteta u Bukureštu istražuje takve pojave u doba pandemije zajedno sa kolegom Raduom Umbrešom. Jedan od zaključaka do kojih su došli na prvi pogled iznenađuje:
„Nisu najniže obrazovani ljudi posebno podložni takvim teorijama zavere, već oni sa srednjom ili čak visokom stručnom spremom. Verovatno zato što oni sebe smatraju bolje informisanim“, objašnjava Stoica. To je svojevrsna „iluzija kompetentnosti“.
Neću da se vakcinišem, piše na žutoj Davidovoj zvezdi
Drugi faktor su socijalni kontakti: „Posebno je ugrožen onaj ko ima malo prijatelja i ima malo kontakata s članovima porodice.“
Stariji ljudi skloniji su teorijama zavere od mlađih, to je tako naročito u Rumuniji. Katalin Stoica razloge za to pronalazi i u nasleđu komunističke diktature. U to vreme, pre više od 30 godina, svi mediji su bili cenzurisani, pa su „glasine i teorije zavere postale važan izvor informacija“ za ljude.
Strah od Bila Gejtsa, Mađara, od apokalipse…
Na demonstracijama protiv vakcinisanja u Bukureštu mogla se čuti mešavina zbunjujućih poruka, od planova milijardera Bila Gejtsa, do apokalipse koja se približavala ili navodnih sumnjivih mahinacija mađarske vlade u Transilvaniji. Jedan demonstrant u belom zaštitnom odelu sa žutom Davidovom zvezdom s natpisom „Stop vakcina-genocidu!“ bio je posebno radikalan. U razgovoru sa novinarom DW on je tvrdio da u osnovi nije protiv vakcinisanja.
„Ali tu se radi o genocidu. To nisu klasične vakcine, već genetski modifikovana materija za potpunu kontrolu“, kaže. Cilj, po njemu, nije ništa manje nego – desetkovanje svetske populacije.
U Rumuniji se teorije zavere šire uglavnom preko društvenih mreža i pod uticajem grupa koje su protiv vakcinisanja, objašnjava sociolog Katalin Stoica. On posebno kritikuje „nesrećnu ulogu“ rumunskih televizija koje postižu veliku gledanost tako što „daju platformu poznatim osobama koje su protiv vakcinisanja ili negiraju da korona-virus postoji“.
Kako će se nastaviti kampanja vakcinisanja?
Kampanja vakcinisanja u Rumuniji jedna je od najbržih u Evropskoj uniji. Više nema prioriteta, moguće je vakcinisanje i bez zakazivanja termina. Koordinacioni odbor rumunske kampanje za vakcinisanje preneo je da je do nedelje vakcinisano oko četiri miliona ljudi, što je gotovo četvrtina populacije.
Pandemija je teško pogodila ionako narušen zdravstveni sistem te članice EU. Mnoga odeljenja intenzivne nege bila su prenatrpana, a čak je bilo i tragičnih nesreća u bolnicama koje su pacijente koštale života. Sada se situacija smiruje, ukupan broj zaraženih u padu je već sedmicama, kao i broj pacijenata s kovidom na intenzivnoj nezi.
U Rumuniji je vakcinisana četvrtina stanovništva
Kampanja vakcinisanja, međutim, ne ide tako brzo kako je rumunski premijer Florin Čitu pre mesec dana predvideo. On je tada najavljivao da će do kraja juna biti vakcinisano deset miliona ljudi, ali naknadno je morao da prizna da se do tog broja neće doći tako brzo. Predsednik Rumunije Klaus Johanis kaže da je planirano da se do 1. juna vakciniše pet miliona, a do 1. avgusta sedam miliona ljudi.
Dodatne ponude za vakcinisane?
Krivulja rasta broja vakcinisanih sada ipak zastaje, potvrdio je Razvan Čerečeš, profesor zdravstvene politike iz Bukurešta, u intervjuu za radio stanicu Digi FM. Političari bi morali da budu odgovorni i da ponude vakcinisanima „dodatne sadržaje, jer su oni manji rizik za sebe i one oko njih“, smatra profesor Čerečeš.
Drugi problem je infrastruktura, ukazuje sociolog Katalin Stoica: „U selima živi 44 odsto stanovništva, a tamo nema mesta na kojima možete da se vakcinišete“. Za siromašnije stanovnike sela je skupo da putuju u neki veći obližnji grad kako bi se vakcinisali.
Uprkos svemu, procenat protivnika vakcinisanja u Rumuniji nije značajno veći od evropskog proseka, kaže sociolog Stoica. A demo snimci poricatelja korone i protivnika vakcinisanja koji vjeruju u avanturističke teorije zavjere sada su poznati i u Njemačkoj.
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs+
(FELJTON.rs/dw)