FELJTON.rs
24.06.2021.
Danas je najtopliji junski dan još od 1848. godine, kada je u Srbiji prvi put počelo merenje temperature vazduha! Živa u termometru u nekim gradovima dostići će tropskih 40 stepeni. Vreli talas koji je prethodnih dana zahvatio našu zemlju potrajaće do subote, kada stiže blago zahlađenje
Zbog nesnosnih vrućina i visokog UV zračenja telefoni Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu juče su se usijali od ranog jutra, a samo do podneva bilo je preko 50 intervencija. Desetak ljudi kolabiralo je na ulicama prestonice, zbog čega lekari apeluju na građane da onaj ko ne mora ne izlazi napolje u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova.
Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Slobodan Sovilj kaže da je danas najtopliji dan ove nedelje.
– Maksimalna temperatura danas kretaće se od 37 do tropskih 40 stepeni, koliko će biti izmereno u pojedinim mestima. U Beogradu će danas biti oboren i rekord, pa će u prestonici biti zabeležen najtopliji junski dan otkako postoje merenja! Naime, pre današnjeg dana najviša temperatura bila je zabeležena 18. juna 1987. godine, kada je živa u termometru dostigla 38. podelak, dok će danas biti za ceo stepen toplije – kaže on i dodaje:
– Ovih dana temperature su za čak deset i više stepeni toplije od prosečnih za ovo doba godine. Četvrtak će biti sunčan i veoma topao dan, a jedino se u planinskim krajevima zapadne i jugozapadne Srbije u poslepodnevnim satima očekuju kratkotrajni pljuskovi, pa će se stanovnici ovih područja bar nakratko rashladiti. Ali i to će biti kratkog daha. I u petak će biti veoma toplo, maksimalne temperature kretaće se od 35 do 39 stepeni.
Kolabiranje
Zbog paklenih temperatura i jakog sunca ljudi kolabiraju na ulicama
Dr Branka Grujić
Dosta sunca i visoke temperature nisu jedino što treba da nas brine, jer će danas i zračenje biti visoko.
– U većini gradova naše zemlje UV indeks biće 9, dok će u pojedinim gradovima na jugu Srbije biti čak 10. To znači da je vreme veoma opasno, da treba izbegavati direktno izlaganje suncu, a izlaske napolje u periodu od 10 do 17 časova svesti na minimum – kaže on i dodaje da će osveženje i nagli pad temperature stići u subotu.
– Za vikend i u ponedeljak temperature će se kretati oko 30. podeoka, a biće i kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom u celoj zemlji.
Opasno zračenje
Vreme je zaista opasno. U većini gradova naše zemlje UV indeks biće 9.
Slobodan Sovilj, meteorolog
Specijalista opšte prakse dr Branka Grujić savetuje da ko može treba da ostane u kući tokom najtoplijeg dela dana, a to posebno važi za starije ljude i decu!
– Vreme je zaista opasno, zbog paklenih temperatura i jakog sunca ljudi padaju u nesvest na ulicama. Zato napolje treba izlaziti rano ujutru i kasno uveče i jako je važno da se toga pridržavaju svi koji mogu. Sa druge strane, oni koji moraju da izađu treba da piju dosta tečnosti i da izbegavaju direktnu izloženost suncu.
– Nakon povratka kući, nikako ne palite odmah klimu, jer velika razlika u temperaturi može da napravi štetu i nikako nije dobra za organizam. Preporučljiva razlika u temperaturi u odnosu na spoljnu sredinu ne treba biti veća od pet stepeni. Bolje se istuširajte, popijete vodu ili limunadu i sačekajte da vam se telo ohladi pre nego što upalite klima-uređaj – napominje ona.
Saveti:
* u periodu od 10 do 17 časova izbegavati boravak na otvorenom, naročito deca i stara lica
* ukoliko morate da boravite na otvorenom, neophodno je unositi dovoljnu količinu vode
* tokom boravka na otvorenom nositi odeću svetlijih boja i obavezno zaštititi glavu
* hronični bolesnici treba da koriste redovnu propisanu terapiju
* provetravanje stanova u ranim jutarnjim i noćnim časovima
SAVETI ZA PREŽIVLJAVANJE VELIKE VRUĆINE
Piće
Najvažnije je da pijemo dosta tečnosti, i to najbolje običnu ili mineralnu vodu ili limunadu. Treba izbegavati gazirane sokove, koji nas u prvi mah rashlade, ali zatim mogu da izazovu nadutost i grejanje organizma, što izaziva šećer iz pića. Alkohol treba izbegavati. Dozvoljeno je piti kafu, ali ne treba preterivati sa njenim unosom. Takođe, radije birajte hladne nego tople napitke.
Hrana
Ne treba jesti vrelu hranu kako nam ne bi dodatno zagrevala telo. Izbegavati masnu, ljutu i začinjenu hranu. Stručnjaci savetuju da je najbolje jesti bareno povrće, mlake supe, dosta salata, a poželjno je jesti i mladi sir. Potrebe za šećerom možemo zadovoljiti hladnim sladoledom, lubenicom ili nekih drugim rashlađenim voćem.
Lekovi
U danima kada je temperatura izrazito visoka treba izbegavati lekove koji šire krvne sudove, poput „brufena“. Ove lekove ne bi trebalo piti zato što oni šire krvne sudove, koji su zbog visokih temperatura već prošireni jer je to način na koji se organizam brani od toplote. Takođe, diuretici povećavaju količinu vode koju telo izbacuje, a na visokim temperaturama, povećavaju opasnost od dehidracije. Jako je važno da hronični bolesnici redovno uzimaju svoju terapiju.
Kako ulaziti u bazen, reku ili more?
Nagli ulazak u vodu kada su spoljne temperature blizu 40 stepeni, a temperature vode oko 20, može da izazove infarkt, pa čak i iznenadnu smrt. Nikako zagrejani ne skačite u reku, bazen ili more, već pre samog ulaska treba malo da se pokvasimo po telu i glavi, a zatim postepeno i polako da uđemo u vodu. Takođe, ne treba ulaziti u vodu punog stomaka ili nakon konzumiranja alkohola.
Garderoba
Preporučuje se oblačenje svetlih boja, širih krojeva od pamučnih materijala. Poželjno je kačketom ili šeširom zaštititi glavu od sunčanice. Obavezne su i naočari za sunce zbog UV zračenja.
Zaštita bebe u kolicima
Da biste zaštitili bebu od sunca dok je u kolicima, najbolje je da koristite mali suncobran, koji se u većini slučajeva dobija uz kolica. Na taj način detetu obezbeđujete hlad i dovoljno kiseonika.
Ukoliko nemate suncobran, stavite mokru gazu i kvasite je na svakih 15 minuta.
Ovo je bolji i zdraviji način nego da kolica prekrijete pamučnom pelenom ili krpom, što radi većina roditelja. Iako će pelena napraviti hlad, materijal ne dozvoljava svežem vazduhu da dođe do bebe i stvara se velika zapara, što može dovesti do toga da dete dehidrira.
Dr Karličić: Vrućina utiče i na psihu
Dugoročno izlaganje ekstremnim vrućinama utiče i na raspoloženje ljudi, posebno onih koji su osetljivi, kaže v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ dr Ivana Stašević Karličić!
– Visoke temperature, posebno ukoliko nastaju naglo, dovode do malaksalosti, dekoncentracije, promene u raspoloženju, nesanice. To je sve iscrpljujuće za organizam, posebno ukoliko takva situacija traje duže vreme. Srećom, ljudi se brzo priviknu na novonastale prilike, pa se organizam ipak izbori sa negativnim posledicama – navodi ona.
(feljton.rs/informer)