FELJTON.rs
24.06.2021.
- PITALI SMO NAŠE NAJPOZNATIJE ADVOKATE KAKO BRANE OPTUŽENE ZA UBISTVO
FACEBOOKTWITTER
Kako možeš? Ovo je najčešće pitanje koje „obični ljudi“ postavljaju advokatima krivičnog prava. Zato smo pozvali troje najpoznatijih advokata u Srbiji, koji brane optužene za najveće zločine i oni su nam objasnili zašto su odlučili da pomažu ljudima za koje se sumnja da su nekome oduzeli život.
Dragan Palibrk
– Odlučio sam se posle jedne tribine koju sam organizovao kao student. Tema je bila „Smrtna kazna: Za i Protiv“ i na njoj je advokat Toma Fila branio slobodu ljudi i stav da smrtna kazna nikad ništa dobro nije donela, već da je bila instrument u rukama ljudi koji su mogli da je presude. Taj njegov stav u kome je bio sam protiv svih i njegovo držanje su me pre 25 godina ubedili da budem advokat. Za ove 23 godine sam imao hiljade slučajeva, od čega je stotinak ubistava, a rekorder sam po broju slučajeva ratnih zločina.
Borivoje Borović
– Mislim da je krivica kompleksnija od građanskog prava, a i meni više leži. Druga stvar je što sam ja uvek bio opozicionar i zbog toga sam imao gard prema policiji i čitavom sistemu, a kao advokat se borim protiv čitave te mašinerije.Borivoje BorovićFoto:
Zora Dobričanin
– Upisala sam fakultet, da budem advokat u krivici. Većina upiše Pravni fakultet da bi se bavili tom oblašću, ali mnogima to ostane samo mladalačka želja. Važno je da to mnogo želiš, ali moraš da podneseš velike žrtve da dođeš u poziciju u kojoj sam ja sada. Kad posao uzme maha, kad postane teško i naporno, ponekad i opasno, onda se opet vraćamo na početak da ovu vrstu posla može da radi samo onaj ko ga mnogo voli i da ima podršku porodice i saradnika. Onaj ko uđe u advokaturu, posebno u krivičnu, da bi se obogatio ili se proslavio, mislim da automatski greši. Ja to volim i sve radim iz tri tačke – iz glave, srca i stomaka! Novac, slava… to me nikad nije zanimalo, ali to nekako dođe kao nagrada za uložen trud. Meni uvek najviše znači oslobađajuća presuda ili ukidanje pritvora. Te trenutke nikada ne bih menjala ni za
.Zora Dobričanin
Dragan Palibrk
– Meni supruga često postavi to pitanje. Ja potpuno razumem ostrašćenost i gnev ljudi, ali me to nikada nije sprečilo da uradim posao najbolje moguće. Prihvatio sam pravila kodeksa, etike i struke i ona su meni jedina sveta. Nikad nisam branio zločin, ne branim ubistvo, branimo čoveka. Branimo njegova prava, koja mu nismo propisali mi, nego zakoni. Kao čovek bih bio mnogo nemoralniji kada bih čoveku koji je došao i ukazao mi poverenje, okrenuo leđa, a on protiv sebe ima državu, javno mnjenje i medije. Mislim da svako ima pravo na odbranu.
Dragan Palibrk
Zora Dobričanin
– Pogledajte to na drugi način: protiv tog nekog okrivljenog ceo sistem je na raspolaganju. Sve poluge su u rukama države: policija, tužilaštvo, mediji, svedoci saradnici, zaštićeni svedoci, prikupljanje dokaza, čak i podmetanje dokaza, fabrikovanje dokaza…a okrivljeni ima samo mene. Šta je moj zadatak? Najlakše mi je kada se u klasičnim krivičnim delima borim sa dokazima i činjenicama. Da li ima dokaza i da li su prikupljeni na zakonit način? Ako su dokazi nesporni i legalno pribavljeni, moj prostor manevra je vrlo mali. Onda se samo borim za olakšavajuće okolnosti. Moja najveća borba je uvek protiv nezakonito pribavljenih dokaza. To nekada traje godinama, ali najlepši osećaj je kad se izborim sa tim. Međutim, mnoge predmete koje radim smatram i nazivam „političkim“ jer se za tim „slučajevima“ poseže u svim političkim kampanjama i nastupima, u njima imate i takozvanu političku volju, pa pritiske političkih struktura, nevladinih organizacija, medija…O politikantskom aspektu i politikantima da i ne govorim.
Borivoje Borović
Borivoje Borović
– Krajem osamdesetih, a pogotovo tokom devedesetih bilo je mnogo slučajeva ubistava i mnogo montiranih procesa. Na primer, pokušaj ubistva izvrše ljudi iz okruženja Marka Miloševića (sin tadašnjeg poredsednika Slobodana Miloševića), a oni optuže suprotnu stranu, koja je oštećena, da je pokušala ubistvo. Policijska tortura je bila ogromna i iznuđivani su iskazi. Upravo sam zbog toga odlučio da branim i najteže slučajeve, jer se u to vreme retko koji advokat usuđivao da stane naspram države. Kasnije sam uvideo da imam talenat za to i nastavio. Mislim da su upravo advokati krivice jedini pravi borci za ljudska prava.
Zora Dobričanin
– Uglavnom zbog prezauzetosti. Uvek odbijam stranke koje traže da im se slučaj „završi“. Ja ne završavam, ja predmete radim, dakle, nisam za kombinacije, a takve prepoznam sa vrata. Iskreno, takvi retko i dođu.Zora Dobričanin
Dragan Palibrk
– Kada klijent ne prihvati mene kao neprikosnoveni autoritet. Ukoliko klijent misli da je pametniji, da je taj koji meni treba da određuje pravila, da mi on govori kako treba da ga branim, da se pravi autoritativnijim, e to je slučaj kada .
Borivoje Borović
– Dok sam branio jednu kriminalnu grupu, suparnička je naručila moje ubistvo. Oni su tokom tog slučaja ubili osmoro ljudi i priznali su da sam i ja bio meta. Četrdest advokata je odbilo da brani suprotnu stranu, ali jedan je pristao. To je jedina situacija u kojoj bih ja odbio da branim, ne samo zbog kolegijalnosti, nego je važno poslati poruku kako više nikome ne bi palo na pamet da napadne poslednje branike ljudskih prava.
Zora Dobričanin
– Neko negde neki predmet označi kao „medijski slučaj koji interesuje javnost“. Ne znam u kojoj kuhinji se prave ti zalogaji za narod, ali meni je to često odmagalo, a mojim klijentima je to zagorčavalo život. Nije problem kad mediji prenose događaje sa suđenja, kad prate tok suđenja. To je korisno za informisanje javnosti, međutim, problem je kad ja najpre iz medija saznajem bitne podatke vezane za sudski postupak, čak i to ko je kriv, ko je ubica, a ko je nevin… To je drastično kršenje prezumpcije nevinosti i nedozvoljen uticaj na sudski postupak. Čak se dešavalo da se “slučaj” u medijima godinama vrti i spinuje, a onda se optužnica piše na osnovu onog iz medija, a ne na osnovu onog iz spisa predmeta. U nekim slučajevima novinari „odnesu“ sa suđenja jedno činjenično stanje, a sutra bude objavljeno nešto drugo – i to svi mediji objave isto. To se često dešavalo kad smo imali suđenje za Ibarsku magistralu.
Borivoje Borović
Moja obaveza je da kažem klijentu da može da se brani ćutanjem. Na tužilaštvu i policiji je da pronađu dokaze. Ako ih nema, onda neće advokat biti pomagač tog državnog aparata. S druge strane, u Srbiji se često krši Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, pa tužilac i odbrana imaju jednakost „oružja“ u dokazivanju, već je sve u rukama sistema. Ako oni sa svim tim ogromnim apratom ne nađu dokaze, onda ja nemam ni moralnu dilemu. Ja neću nagovarati svog klijenta da nešto prizna, ali neću ni na štetu žrtve usmeravati tok suđenja u pogrešnom smeru. U tim situacijama se najčešće brani ćitanjem.
Zora Dobričanin
– Morate imati široko obrazovanje i široku kulturu, morate da se specijalizujete za razne teške, vrlo specifične naučne oblasti, da proučite razne životne pojave, pratite društvena dešavanja, politiku (na žalost), pisanje medija, ali pre i posle svega morate da imate osećaj za to, duboku pronicljivost, metodološki pristup, taktiku, na kraju je taktika najbitnija. I u nekim specifičnim predmetima (kakvi su skoro svi moji) morate da imate i herca.Borivoje Borović
Borivoje Borović
– Kada sam shvatio koliko neuropsihijatrijska veštačenja mogu da mi pomognu u obaranju optužnice i u pronalaženju olakšavajućih okolnosti, počeo sam mnogo više da izučavam tu oblast. Bavio sam se i balistikom i medicinskim veštačenjima, svime što može da mi pomogne u odbrani klijenta.
(feljton.rs/noizz)