FELJTON.rs NEWS PORTAL
Skoro da nema ovdašnjeg predsednika u poslednjih 15 godina koji nije pozivao papu da dođe u Srbiju, od Svetozara Marovića, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, pa do Aleksandra Vučića. Ali, te posete još nema jer SPC nije dala saglasnost. Da li će izborom Porfirija za novog patrijarha doći do promene u tom stavu?
Verski analitičari ne samo u Srbiji, već i u regionu, navode da bi stare rane u odnosima Srpske pravoslavne crkve i Vatikana mogle da zacele izborom 46. patrijarha koji je svoje dosadašnje delovanje gradio na hrišćanskim, a ne nacionalnim ili dnevnopolitičkim motivima. Zbog toga je skoro izvesno da se teško breme prošlosti njegovim delovanjem da otkloniti, tim pre što su značajni koraci već napravljeni.
I delovanjem pape Franje je mnogo toga pokrenuto sa mrtve tačke, uključujući uvažavanje zahteva SPC da se Alojze Stepinac još ne kanonizuje. Ipak, to nije bilo dovoljno da papa dobije saglasnost da poseti Srbiju, iako je to već dugo njegova želja. Postoje indicije da bi Porfirije, koji je svojim delovanjem u zagrebačko-ljubljanskoj mitropoliji uspeo da stekne poštovanje unutar katoličke crkve, u nekom trenutku mogao tu želju da ispuni.
Što ste nam uzeli Porfirija?!
Ipak, neizvesnost postoji i čvrsto stoji, jer nemali broj vladika u Saboru, koji o poseti odlučuje, smatra da bez izvinjenja svete stolice za zločine u Jasenovcu vrata Patrijaršijskog dvora treba da ostanu zatvorena za papu. S druge strane, Vatikan je jedna od država koja nije priznala Kosovo, što je za SPC i srpsku državnu politiku veoma važno.PROČITAJTE JOŠ…
Draško Đenović, verski analitičar, kaže za “Blic” da bi bilo dobro da novi patrijarh otvori vrata za dolazak pape.
– Patrijarh Porfirije je predstavnik nove generacije vladika i mislim da neće imati problem da se susretne sa papom. Uostalom, vidimo da je zagrebački kardinal odmah uputio čestitke povodom njegovog izbora za patrijarha. Njihovi odnosi su izuzetno dobri, čak prijateljski, što se videlo i nedavno kada su on i kardinal Josip Bozanić zajedno obišli Zagrebačku katedralu. Taj njihov odnos je vrlo značajan i za rušenje prepreka za dolazak pape Franje. Mislim da izborom novog patrijarha ima šanse da papa dođe u Srbiju i da bi to bilo veoma važno – kaže Đenović.
Đenović ističe da takva nada postoji i u Hrvatskoj, gde je Porfirije ostavio veliki trag.
– Kada je Porfirije izabran pozvao me je jedan protestanski sveštenik iz Hrvatske, koji mi je rekao: “Što ste nam uzeli Porfirija?” Njega su i protestanti u Hrvatskoj prihvatili kao jednog pozitivnog čoveka, kao nekog ko je spona pomirenja među crkvama – objašnjava Đenović.
Srbi i Hrvati, dva bodljikava praseta
To je pokazala i kolumna Hrvoja Klasića, profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji je izbor Porfirija za patrijarha poredio sa izborom pape Franje na mesto poglavara Katoličke crkve.
– Odnose Srba i Hrvata Porfirije je stavio jednom prilikom u kontekst Šopenhauerove priče o dva bodljikava praseta koja moraju biti dovoljno blizu da im bude toplo, ali istovremeno i dovoljno daleko da se međusobno ne izbodu. On je veliki čovek, intelektualac, humanista i vernik koji je odnose gradio na hrišćanskim, a ne nacionalnim ili dnevnopolitičkim motivima. Neko ko je gradio mostove bez obzira na dubinu i širinu reke, ko je otvarao vrata svima, a ni pred kime podizao zidove, ko je vlastitim primerom dokazivao da za razgovor nikad nije prekasno, a da je za sukob uvek prerano. Neko ko bi s nove i još uticajnije pozicije nastavio razvijati dobrosusedske odnose dvaju naroda između kojih se već dugo ne vodi rat, ali među kojima nikako da zavlada mir – napisao je Klarić.
Sličnog je stava i teolog Jovan Blagojević.
– Porfirije je uspeo u Hrvatskoj da na jedan jako dobar način predstavi Crkvu, jer je bio i gostujući profesor na Katoličkom fakultetu Zagrebačkog univerziteta. Ostvario je dobre kontakte sa vrhom Katoličke crkve, bio domaćin mnogih ekumenskih sastanaka za ujedinjenje hrišćana – kaže Blagojević.
Kočnica u Moskvi
Jedan od vladika SPC, sa kojim je „Blic“ razgovarao, smatra da je dobar odnos Porfirija sa Zagrebom predvorje za dolazak pape u Srbiju.
– U poslednjih godinu dana su se vodile mnoge diplomatske aktivnosti oko posete pape Beogradu i napravljeni su značajni pomaci. Ipak, Crkva je institucija gde vreme drugačije teče i ne može se sve rešiti brzo. Posetom pape Franje Srbiji ceo svet bi saznao za strašne zločine počinjene prema našem narodu tokom Drugog svetskog rata u kojem su učestvovali i neki biskupi i sveštenici Katoličke crkve, i to osudom sa najvišeg mesta. Papa je simpatije zaradio i kod nekih vladika koji su sumnjičavi prema njegovoj poseti Beogradu, nakon što je podržao patrijarha Irineja u osujećivanju pokušaja nepravednog otimanja imovine SPC u Crnoj Gori. Ali, kočnica Porfiriju za otvaranje vrata papi može biti Ruska pravoslavna crkva, koja se protivi tome, i njen uticaj na neke arhijereje – kaže sagovornik „Blica“.
S druge strane je Vladeta Janković, bivši ambasador Srbije u Vatikanu, nedavno izrazio sumnju da papa može uskoro da poseti Srbiju.
– Država ga je već u nekoliko navrata pozivala i papa kao šef države može taj poziv da prihvati. Ali papa nikad ne prihvata poziv države, ako iza njega ne stoji i poziv predominantne crkve, u našem slučaju SPC. Taj poziv i saglasnost SPC nikad nije dala. Tek kada bude izabran novi patrijarh videće se kakav je stav Crkve prema eventualnoj poseti pape – naveo je nedavno Janković.
(feljton.rs/blic)
