G-E0EWZBLP0V
четвртак , 12 децембра 2024
Home / DRUŠTVO / Zasto se otpad koji odvajamo ne reciklira?

Zasto se otpad koji odvajamo ne reciklira?

Poslednjih godina možemo da primetimo da se svest građana u pogledu očuvanja životne sredine sve više povećava.

Počevši od toga da raste broj građana koji zaista paze da svoj otpad ne bace u obližnji park, već u kantu ili kontejner, pa do sve većeg broja onih koji revnosno razvrstavaju svoj otpad i odnose ih do reciklažnih ostrva, odakle ih kamioni JKP „Gradska čistoća“ kasnije skupljaju i odnose u reciklažne centre gde se taj otpad dalje sortira i predaje firmama koje vrše reciklažu..

Međutim, dešava se da ponekad u medijima i na društvenim mrežama vidimo snimak na kom radnici „Gradske čistoće“ sav otpad koji smo prethodno sortirali kako bi kasnije bio recikliran, zapravo mešaju i ubacuju sadržaj svih kontejnera u isti kamion.

Ovakvi snimci su veoma zabrinjavajući i jasno je da mogu da demotivišu građane koji žele da pomognu da se životna sredina sačuva i zaštiti, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

Ali, da li se razdvojeni otpad zaista svaki put spaja u jedan kamion i da li se zaista umesto na reciklažu odlaže na deponije i time zagađuje životnu sredinu?

Transport otpada iz reciklažnih ostrva

Prema podacima sa sajta JKP „Gradska čistoća“, u Beogradu postoji 663 vozila i mašina koji služe za sakupljanje i transport otpada, a ta vozila dnevno prikupe oko 1.500 tona smeća.

Najveći deo prikupljenog otpada ipak nije prethodno selektovan, te se na teritoriji Beograda na gotovo svakih nekoliko stotina metara mogu videti kontejneri za sakupljanje komunalnog otpada, dok reciklažna ostrva još nisu toliko česta pojava na ulicama prestonice.

Reciklažna ostrva predstavljaju tri veća kontejnera postavljena jedan pored drugog i označena različitim bojama, te se u plavi kontejner ubacuje karton, u žuti metal, a u sivi plastična ambalaža. Ono što je važno da pomenuti jeste da se iz godine u godinu broj reciklažnih ostrva povećava, a danas ih u Beogradu ima ukupno 84, raspoređenih u 10 gradskih opština.

Mapa lokacija reciklažnih ostrva u Beogradu

Kako bismo saznali da li sva ta reciklažna ostrva zaista služe svrsi, kontaktirali smo JKP „Gradska čistoća“, a oni su nam objasnili da se otpad iz reciklažnih ostrva sakuplja prema unapred utvrđenom planu.

„Reciklažna ostrva se prazne prema dinamičkom planu sa svih 10 gradskih opština i to: plavi kontejner (karton) ponedeljkom, sredom i petkom, žuti kontejner (metal) utorkom i sivi (metal) četvrtkom“, objašnjavaju iz „Gradske čistoće“.

I zaista, podaci iz Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu pokazuju da je te godine u Srbiji reciklirano 2,27 miliona tona otpada, što je više nego 2018, kada je reciklirano dva miliona tona.

Međutim i pored određenog napretka koji postoji, predsednik organizacije „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović ističe da je potrebno da se taj broj mnogo poveća, a da je za to potrebna promena čitavog sistema upravljanja otpadom, što bi značilo i mnogo bolje planiranje transporta otpada do reciklažnih centara.

„Primarna selekcija je skuplja od bacanja otpada na jedno mesto, ali je pitanje šta dobijamo. Ono što trenutno imamo je najjeftiniji sistem, u smislu troškova koje ima Javno komunalno preduzeće, jer celokupno zagađenje ide u prirodu, umesto da ode na sanitarnu deponiju. Na primer Švedska je svesna koliko joj znači kada kamion obiđe jedan kvart. Kod njih kanta ima četiri dela, ali i kamion ima četiri sekcije. Jedan kamion skuplja četiri vrste otpada jer je sistem tako projektovan“, objašnjava Jezdimirović.

Samo 38 odsto stanovništva odlaže otpad na sanitarne deponije

U izveštaju Koalicije 27 „Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli“, svaka lokalna samouprava imala je obavezu izrade lokalnog plana upravljanja otpadom, kao i svaki region obavezu izrade regionalnog plana upravljanja otpadom.

Prema postojećim podacima, ipak, šest opština se još uvek nije priključilo nijednom regionu za upravljanje otpadom.

„Iako imaju obavezu odlaganja otpada na sanitarne deponije, jedinice lokalne samouprave to ne čine. Najverovatnije se komunalni otpad i dalje odlaže na opštinskim nesanitarnim deponijama, jer se odlaganje na sanitarnim deponijama plaća“, saopšteno je u izveštaju.

Zapravo, do kraja 2019. godine na teritoriji Republike Srbije izgrađeno je samo 11 sanitarnih deponija, iako je na osnovu Nacionalne strategije upravljanja otpadom iz 2003. godine planirano da se napravi 29 sanitarnih deponija sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. To, kako je objašnjeno u izveštaju, znači da je početkom 2020. godine, umesto planiranih 90 odsto stanovništva, samo 38 odsto odlagalo otpad na sanitarne deponije.

Sanitarne deponije

Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehnički uređen prostor za odlaganje neopasnog otada u kontrolisanim uslovima. Na osnovu Nacionalne strategije iz 2009. godine predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, navodi se u izveštaju Koalicije 27.

FELJTON.rs / Izvor: Danas.rs

About feljton

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

+ 64 = 70

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

FELJTON.rs

12.11 2021

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

U Novom Sadu je ponovo opljačkana jedna stomatološka ordinacija!

Naime, pljačka se dogodila u ulici Đorđa Zličića broj 44, i to već drugi put u kratkom vremenskom periodu.

 1 / 4 FOTO: PRIVATNA ARHIVA

NE PROPUSTITE…

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju,Ovo su detalji

Prvi put se pljačka dogodila 1. 12. 2017. godine kada je iz ordinacije ukradeno 120 turbina, a pre toga je stomatologu Aleksandru Radoviću nestao automobil iz dvorišta, i potom mu je kuća u kojoj stanuje obijena. 

Stomatolog Aleksandar Radović je za Espreso objasnio kako se sve to izdešavalo i na koga sumnja.

Kada se dogodila prva pljačka priveden je Predrag Kostic, za kim je im bila raspisana potera za tesku kradju, i on mi je 13. januara prošle godine upao u kuću sa nožem. Tada mi je naneo osam uboda, tako da sam jedva ostao živ, i bio sam smrtno ranjen. U tim trenucima, uzeo sam pištolj i u samoodbarni sam ga upucao, objasnio je Radović”. 

foto: Privatna arhiva

Kako kaže, druga pljačka se dogodila 6. juna prošle godine, a za oba puta podneo je i krivične prijave.

Drugog puta mi je nestalo 220 turbina, aparat za espreso kafu, zatim stomatološki kolenjaci u vrednosti od 200 000 evra. Što se tiče ove pljačke, policija još nije ništa otkrila ko je počinilac (izvrsilac), ali se zna tiper, organizato M.A. i njegov sin M.A. USKORO CE BITI OBJAVLJENE NJIHOVE FOTOGRAFIJE SA MESTOM BORAVKA..

Sve nase informacije su dobijene od izvora informacija MUPA Novi Sad

Za informaciju gde je roba prodata i koje ucesnik u pljacki nudim nagradu od 50.000e KOJA CE BITI ISPLACENA ODMAH.

foto: Privatna arhiva

Dodaje da je ponudio nagradu za informaciju, GDE SE DOSTA ZAINTERESOVANIH JAVILO SA RAZNIM INFORMACIJAMA. Jos nije dobijena tacna informacija tako da je nagrada jos aktivna

Juče sam objavio da sam raspisao nagradu za informaciju u vrednosti od 50. 000 evra, pa očekujem da će se neko javiti u narednom vremenskom periodu”, zaključuje Radović

U opisu je naveo da će građani biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju u vezi sa ovim slučajem oko otkrivanja izvršioca pljačke i poslovnog prostora u kome je ukradena stomatološka oprema. 

Informacije javiti

Novi Sad policijska ispostava klisa

ili pozivom 192

ili DIREKTNO Aleksandru Radovicu

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

https://twitter.com/FeljtonRs

(feljton.rs/espreso)