Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 02. 10. 2025.
Nakon rigoroznog testiranja, brza pruga Novi Sad – Subotica (deo ambicioznog projekta do Mađarske) je spremna za saobraćaj i, kako se nezvanično saznaje, vozovi bi mogli krenuti do kraja ove sedmice. Ipak, ova tehnološka pobeda skriva gorku istinu i novi skandal: Glavna železnička stanica u Novom Sadu ostaje ZATVORENA! Putnici će umesto iz Novog Sada, vozove za Suboticu hvatati iz Petrovaradina, jer su krajnja krila A i D stanice, prema preliminarnim istraživanjima, proglašena nebezbednim za upotrebu. Ova odluka je direktna posledica tragedije iz novembra prošle godine, kada je pad nadstrešnice odneo 16 života i sada se postavlja pitanje sistemske odgovornosti i kakva sudbina čeka simbola Novog Sada.
(Foto AirWolf, licenca CC BY-SA 4.0)
Detaljna pozadina: Žrtve i Propušteni Rokovi
Brza pruga, investicija od 1,16 milijardi dolara sa kineskim konzorcijumom „China Rail-way International“ i „China Communications Construction Company“, trebala je biti završena do kraja 2024. godine, čime bi se putovanje od Beograda do Subotice skratilo sa skoro pet sati na samo 80 minuta.
- Katastrofa kao Kočnica: Planirano puštanje pruge u novembru prošle godine zaustavljeno je tragičnim događajem 1. novembra, kada se nadstrešnica srušila na novosadskoj železničkoj stanici, prouzrokujući smrt 16 nedužnih ljudi.
- Zaključak Stručnjaka: Više od deset meseci kasnije, zvanično testiranje putničkih kompozicija je završeno, ali je novosadska stanica i dalje avet. Istraživanje Instituta za ispitivanje, procenu stanja i sanaciju konstrukcija, prema nezvaničnim informacijama, pokazalo je da krila A i D nisu bezbedna. Time se potvrđuje da je strukturni integritet cele zgrade ugrožen, a ne samo deo nadstrešnice.
- Paradoks Odlaganja: I dok se sa Petrovaradinske stanice kreće u visokotehnološku budućnost (200 km/h), dotle Glavna novosadska stanica ostaje zarobljena u infrastrukturnom haosu i prošlogodišnjoj tragediji.
Etička Dilema i Psihološki Teret: Gde je Odgovornost?
Situacija u Novom Sadu otvara duboku etičku dilemu o bezbednosti građana i odgovornosti države u kapitalnim projektima.
- Javni Interes: Primarni javni interes je bezbednost putnika. Odluka o korišćenju Petrovaradina je racionalna, ali je i oštra osuda stanja Glavne stanice. Postavlja se pitanje: Da li su mere bezbednosti bile adekvatne i pre rušenja nadstrešnice? Tragedija je razotkrila decenije zapuštenosti i sumnjive održavanja.
- Psihološki Teret Zajednice: Glavna železnička stanica je simbol grada i sećanje na 16 žrtava. Svako putovanje vozom, makar i iz Petrovaradina, podsetiće javnost na gubitak i neuspeh države da zaštiti svoje građane. Psihološki, putnici izbegavaju da putuju sa mesta gde se dogodila takva tragedija, a neupotrebljivost stanice samo produbljuje taj kolektivni strah i nepoverenje.
- Motivi za Nečinjenje: Odluka da se niko ne prijavi na konkurs za proveru stanja središnjih krila B i C govori mnogo. Stručnjaci se verovatno plaše preuzimanja odgovornosti i potencijalnih sudskih posledica, znajući da bi ozbiljno veštačenje moglo da otkrije katastrofalne propuste u konstrukciji i održavanju, čime bi se kompromitovali mnogo veći akteri od lokalnih birokrata.
Potencijalne Sudske Posledice: Krivica i Odšteta
Ovaj slučaj imaće dalekosežne sudske posledice, ne samo po pitanju utvrđivanja krivice za 16 smrtnih slučajeva, već i zbog kršenja ugovornih obaveza.
- Krivična Odgovornost: Neupotrebljivost cele zgrade ojačava teze o sistemskom propustu u nadzoru i održavanju. To će se odraziti na krivični postupak koji se vodi povodom tragedije. Ako se dokaže da su vlasti ili izvođači znali ili morali znati za nebezbednost pre rušenja nadstrešnice, optužnice za teška dela protiv opšte sigurnosti biće još snažnije.
- Finansijske Posledice: „Infrastruktura železnice Srbije“ suočava se sa višemilionskim zahtevima za odštetu porodicama žrtava. Odluka o zatvaranju krila A i D praktično služi kao dokaz o nebezbednosti same zgrade, što će porodicama olakšati dokazivanje nemara u parničnim postupcima.
- Status Projekta: Iako je brza pruga tehnički spremna (izgrađeno je 273 km koloseka, šest mostova, tri ekodukta, sve za 200 km/h), nefunkcionalnost glavne stanice unosi pravnu neizvesnost u celokupni projekat, uključujući i odnose sa međunarodnim partnerima i rokom za puštanje u rad.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
Leave a Reply