Vučić advokat Gasproma: Lista otimanja imovine u Srbiji je beskonačna

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 29. 09. 2025.

Nakon što je naftna kompanija NIS, u ruskom vlasništvu, postala meta američkih sankcija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro je izjavio da se „grozi otimanja tuđe imovine“, čime je praktično odbacio mogućnost donošenja lex specialisa kojim bi se kompanija, koju je Gasprom preuzeo 2008. godine, vratila u državno vlasništvo. Međutim, ova izjava je, u svetlu brojnih kontroverznih domaćih eksproprijacija, okarakterisana kao flagrantna laž i brutalno licemerje. Lista spornih poteza Vučićeve vlasti, od Savamale do „Franša“, ukazuje da predsednik zapravo UŽIVA u otimanju imovine, ali samo kada to odgovara njegovim interesima ili interesima Rusije.

(Foto Srpska napredna stranka, licenca CC BY-SA 3.0)

Detaljna pozadina: Odbrana Gasproma preko lažnog morala

Predsednikova izjava, data povodom sankcija Sjedinjenih Američkih Država kompaniji NIS, ima za cilj da odbrani naftne interese Ruske Federacije u Srbiji. Odbijanje donošenja lex specialisa (zakona donesenog za specifičan slučaj), koji bi vratio NIS pod državnu kontrolu, krije se iza moralne floskule o „groženju otimanja“.

Međutim, oštra analiza pokazuje da je reč o čistoj zloupotrebi predsedničke funkcije u korist strane države, budući da su postupci njegove vlasti u Srbiji prepuni brutalnih primera oduzimanja privatne svojine:

Savamala: Divljačko, nezakonito rušenje privatnih objekata pod okriljem noći za izgradnju „Beograda na vodi“.
Beograd na vodi: Otimanje preko 50 hektara zemljišta u centru prestonice i poklanjanje emiratskoj kompaniji.
RTB Bor: Nasilno gašenje stotine miliona evra privatnih potraživanja domaćih kompanija prema RTB Boru, kako bi se kompanija prodala Kini bez tih dugova.
Farmakom MB: Oduzimanje celokupne imovine kompanije Miroslava B. procenjene na gotovo milijardu evra, njeno „čerečenje“ i nasilno gašenje.
Franš: Sumnjivo oduzimanje legendarnog restorana „Franš“.
Cenzura i Pritisci: Otimanje medija i stotina privatnih biznisa od domaćih vlasnika, putem ucena i pritisaka, od trenutka dolaska na vlast.

Zaključak je brutalan: Predsednik laže. Njegov navodni moralni užas zbog otimanja tuđe imovine odnosi se isključivo na ruske interese, dok on sam ima beskonačnu listu domaćih žrtava.

Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!

Psihološki i Socijalni Motivi: Percepcija Moći i Advokat Rusije

Zašto je predsednik spreman da iznese ovakvu transparentnu neistinu?

Psihološka Analiza: Motiv je u održavanju percepcije apsolutne moći. Predsednik je navikao da kontroliše narativ do te mere da veruje da javnosti može servirati direktnu laž, zanemarujući očigledne činjenice. Njegovo „groženje“ je cinični pokušaj moralizovanja situacije, dok istovremeno demonstrira lojalnost geopolitičkom partneru – Rusiji.
Socijalni Aspekt i Etička Dilema: Predsednik se potpuno pretvorio u advokata Gasproma. Tu leži glavna etička dilema i javni interes: Zloupotreba pozicije predsednika države za odbranu naftnih interesa druge države, stavljajući ih iznad ekonomskih i pravnih interesa sopstvenih građana koji su žrtve eksproprijacije.
Perspektiva Žrtve: Sva imena na listi – vlasnici kuća u Savamali, domaći biznisi čija su potraživanja izbrisana, vlasnici „Farmakoma“ – predstavljaju žrtve sistematskog državnog otimanja. Njihova imovina je, sumnja se, oteta bez pravične nadoknade ili legalnog postupka, dok se za stranca pokazuje lažna briga.

Sudske i Političke Posledice

Iako predsednik uživa poseban imunitet, posledice njegovog delovanja su duboko ukorenjene u pravnom sistemu i predstavljaju stalnu pretnju.

Sudske Posledice (Domaće): Svi slučajevi otimanja (Savamala, potraživanja RTB Bor) predmet su pravnih sporova i međunarodnih pritužbi. Iako domaći sudovi često ignorišu ove presedane, oni ostaju krivična odgovornost za sve izvršioce (ne samo predsednika) ukoliko dođe do političke promene i nezavisne revizije.
Politička i Međunarodna Šteta: Odbijanjem rešavanja statusa NIS-a preko lex specialisa, Srbija ostaje jedina zemlja u regionu koja je u tolikoj meri geopolitički ranjiva i čiji predsednik otvoreno brani interese moćne strane kompanije, čime se krši princip suvereniteta i nanosi dugoročna šteta.

✅ NAPOMENA:

Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:

Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.

https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup

OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“

🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥

Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.

1. Ugroženi su imenovani akteri

Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:

Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.