Izvor: FELJTON.rs • Objavljeno: 22. avgust 2025.
Tihi bilans na vrhu društva
Korona nije birala – pogađala je sve, pa i one koji su simbolizovali stabilnost i veru u sistem. Smrti verskih i političkih autoriteta tokom pandemije potresle su region i otvorile pitanja o ranjivosti institucija, odgovornosti javne poruke i granicama rizika koje lideri preuzimaju zarad dužnosti.
(Foto: Antonis Stamatis, licenca: CC BY-SA 4.0)
Ko su najpoznatiji gubici
- Patrijarh Irinej (90) – poglavar SPC preminuo je 2020, u jeku zdravstvene krize, postavši simbol tragedije koja je dotakla i najviše crkvene vrhove.
- Mitropolit Amfilohije (82) – crnogorsko-primorski mitropolit, preminuo 2020, ostavivši dubok trag u verskom i društvenom životu.
- Episkop Milutin K. (71) – jedan od prvih visokih crkvenih velikodostojnika čiji je život ugašen u ranoj fazi pandemije.
- Episkop Artemije – preminuo 2020; i mimo crkvenih sporova, njegova smrt ostala je upisana u bilans pandemije.
- Veroučitelj Predrag J. (39) – mladi pedagog, tragičan podsetnik da virus nije poštedeo ni one koji rade sa decom.
- Obren J. – lekar i bivši ministar zdravlja, preminuo 2021; slučaj koji je snažno odjeknuo među medicinarima.
- Branislav B. – hirurg i bivši ministar, preminuo 2020; odlazak čoveka iz prve linije javnog života.
- Zoran S. – general, bivši ministar zdravlja i odbrane, preminuo 2021; njegova smrt dodatno je produbila osećaj kolektivnog gubitka.
(Napomena o stilu: prezimena su skraćena na prvo slovo radi pravne zaštite, u skladu sa uređivačkom politikom portala.)
Zašto su lideri bili posebno izloženi
Javni život znači susrete, putovanja i protokole – baš ono što je u pandemiji bilo najrizičnije. Veći broj kontakata, odmakle godine i hronične bolesti povećavali su verovatnoću teške kliničke slike. Psihološki momenat je bio jednako surov: osećaj dužnosti i pritisak zajednice neretko su gurali lidere da nastave aktivnosti uprkos rizicima.
Društveni efekat: Poverenje, strah i praznina
Gubitak autoriteta menja ton nacionalne psihologije. Kod vernika – tuga, ali i preispitivanje načina obavljanja obreda u vanrednim okolnostima. Kod građana – pojačan strah i svest da „niko nije zaštićen“. U političkoj sferi – osećaj institucionalne praznine i pitanje kontinuiteta politike u uslovima produženih kriza.
Etika javne poruke
Lideri oblikuju ponašanje masa. Kada autoriteti šalju poruke minimiziranja rizika ili odlaganja mera, posledice mogu biti razorne. Obrnuto, jasne i odgovorne poruke spašavaju živote. Ovaj bilans smrti ostaje kao moralna mapa: svaka reč i gest u krizi imaju cenu.
Moguće pravne posledice i pouke sistema
U periodima vanrednih mera, okupljanja i masovni događaji podlegali su preciznim pravilima. Kršenja su povlačila prekršajne i, u težim slučajevima, krivične sankcije. Pandemija je razotkrila rupe u protokolima zaštite, potrebu da se hitno modernizuju planovi za javne događaje i da se ugrade jasni kriterijumi odgovornosti – od organizatora do institucija.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply