Sud BiH doneo pravosnažnu presudu protiv Milorada Dodika, uz zabranu političkog delovanja – Nastavak političke krize ili konačan obračun s prkosom zakonu? -

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 3.08.2025.

KRAJ JEDNE ERE U REPUBLICI SRPSKOJ? Milorad Dodik pravosnažno osuđen na zatvor i šestogodišnju zabranu bavljenja politikom – BiH institucije na potezu, dok entitet čeka na pravni i politički haos!

Fotografija: Kremlin.ru, licenca CC BY 4.0.

POZADINA PRESUDE: Politički prkos iznad Dejtona!

Sarajevo, BiH – Sud Bosne i Hercegovine je doneo istorijsku odluku, pravosnažno osudivši predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. Presuda je usledila zbog Dodikovog ignorisanja i nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, što je u osnovi krivično delo koje je dovelo do pravnog i institucionalnog zastoja u državi.

Dodik je proglašen krivim jer je potpisao ukaze o zakonima koje je visoki predstavnik prethodno poništio, u pokušaju da se ospori autoritet Ustavnog suda BiH i implementacija odluka Dejtonskog sporazuma na teritoriji RS. Ova presuda predstavlja konačni ishod dugotrajne političke borbe Milorada Dodika protiv centralnih institucija BiH, ali i test za same institucije da li će biti u stanju da sprovedu sudsku odluku protiv najmoćnijeg političara u entitetu.

ANALIZA MOTIVA I PSIHOLOGIJA ODBIJANJA: Zašto Dodik ne priznaje presudu i kako to utiče na narod?!

Milorad Dodik je odmah nakon presude kratko poručio: „Ne prihvatam presudu.“ Njegov advokat Goran B. najavio je žalbu Ustavnom sudu BiH, što je potez koji je više političke, nego pravne prirode. Dodikov prkos, koji je karakterističan za njegovu političku karijeru, ima duboke psihološke i socijalne motive. Odbijanjem da prizna autoritet Suda BiH, on se postavlja u poziciju branioca suvereniteta Republike Srpske i njenih institucija, stvarajući narativ o „sudskim zaverama“ i „pritisku Zapada“. Ova strategija ima za cilj mobilizaciju njegovog biračkog tela, stvaranje osećaja zajedničke ugroženosti i legitimizaciju političke borbe protiv centralne vlasti.

Analitičar Slobodan Vasković je u svojoj oštroj kolumni Dodika nazvao „Uzurpatorom“, tvrdeći da je „brutalno pokrao poslednje izbore“ i da se njegova politička moć održava isključivo na razvaljivanju državnih institucija i opstrukciji pravnog poretka. Njegovo odbijanje da se ranije pojavi na saslušanju, a potom iznenadni dolazak uz pratnju visokih bezbednosnih službenika, svedoči o kompleksnoj igri moći u kojoj su pravosudne institucije često bile ponižene.

JAVNI INTERES I ETIČKA DILEMA: Pravna država protiv političke moći!

Javni interes u ovom slučaju je ogroman. Na kocki je opstanak pravne države i Dejtonskog sporazuma. Postavlja se ključno pitanje: može li jedan političar da se postavi iznad zakona i da ignoriše konačnu sudsku presudu? Etička dilema se nameće institucijama BiH, koje se sada suočavaju sa testom svoje snage. Ako Dodik uspe da izbegne izvršenje presude, to će značiti ne samo pravni fijasko, već i uvod u dublji institucionalni haos.

Advokat Ilijas M. je precizno objasnio da Dodiku prestaje mandat „danom pravosnažnosti presude kojom je osuđen na šest meseci zatvora ili više.“ Centralna izborna komisija BiH (CIK) već je zatražila presudu kako bi donela odluku o prestanku Dodikovog mandata. U slučaju da se taj proces završi, prevremeni izbori za predsednika RS moraju biti održani u roku od 90 dana.

POTENCIJALNE PRAVNE I POLITIČKE POSLEDICE: Zatvor ili nove optužnice?!

Pravne posledice za Dodika: Milorad Dodik, nakon što mu bude uručen „uputni akt“, ima mogućnost da dva puta po tri meseca odlaže odlazak u zatvor, ali samo iz egzistencijalnih, ne i političkih razloga. Takođe, može zatražiti pretvaranje zatvorske kazne u novčanu. Međutim, ako nastavi da obavlja funkciju, suočiće se sa novim krivičnim prijavama za „neizvršavanje sudske odluke“, što bi samo dodatno zakomplikovalo njegovu situaciju.
Politički vakuum u RS: Ustav Republike Srpske nema jasan mehanizam za preuzimanje dužnosti predsednika u slučaju trajne sprečenosti. Jedini presedan iz 2007. godine, nakon smrti tadašnjeg predsednika Milana J., doveo je do toga da skupština postavi svog predsednika za vršioca dužnosti. Ako bi se taj scenario ponovio, funkciju bi mogao da preuzme Nenad S., predsednik Narodne skupštine RS, inače Dodikov bliski saveznik koji je takođe na američkoj „crnoj listi“ zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma.

Ova situacija stavlja Republiku Srpsku pred politički i pravni zid. Dodik, koji je decenijama gradio svoju moć na prkosu i opstrukciji, sada mora da se suoči sa posledicama svojih dela. Njegov izbor – da li će se povinovati zakonu ili ga ponovo ignorisati – odrediće budućnost ne samo njegove političke karijere, već i pravne države Bosne i Hercegovine.

NAPOMENA: Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.