Šok na Jadranu: Ukrajinska Milionerka Pod Lupom Zbog "Jaja za 17" i Sumnjivih Kupovina Luksuznih Hotela!

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 26.07.2025

Šibenik, Hrvatska – Jadran je postao poprište međunarodnog finansijskog skandala, a u njegovom epicentru je Tatjana Glinjana, 65-godišnja ukrajinska preduzetnica, za koju se sumnja da je ogromno bogatstvo stekla na sumnjivim ugovorima o snabdevanju ukrajinskog Ministarstva odbrane tokom rata. Ova priča, koja zvuči kao scenarij za triler, uključuje milione evra pronađene u gepeku automobila, grozničave kupovine luksuznih hotela u Hrvatskoj, i međunarodnu poternicu. Dok Glinjana uživa u glamuru Jadrana, ukrajinsko Ministarstvo pravde i antikorupcijski organi intenzivno rade na rasvetljavanju „šeme jaja za 17 grivni“ koja je koštala državu desetine miliona evra.

Foto: Imo Wegmann / Unsplash

Tajna Iza Miliona: Kako Se Novac „Zgrtao na Jajima“?

Tatjana Glinjana, koju mediji nazivaju verovatno najbogatijom i najkontroverznijom Ukrajinkom koja je pronašla utočište u Hrvatskoj, postala je meta istrage ukrajinskih vlasti zbog pronevere i pranja novca. Glavni fokus je na sumnjivim ugovorima o prodaji hrane ukrajinskom Ministarstvu odbrane po cenama višestruko višim od tržišnih. Jezgro skandala je „Bjalocerkivska grupa“, navodno povezana sa Glinjanom preko niza kompanija (Premium Kompani, Vizit, Ukrprodakord VR, Grand Konsalt i Aktiv Kompani), koje su inkasirale preko 162 miliona evra samo između 2020. i 2023. godine.

Najšokantniji primer, poznat kao „jaja za 17“, odnosi se na ugovor iz 2022. godine vredan 13 milijardi grivni, potpisan sa kompanijom „Aktiv Kompani“. Prema ukrajinskim medijima poput „Censor.net“ i „Obozrevatel“, jaja su vojsci plaćana po 17 grivni po komadu (0,34 evra), dok je maloprodajna cena u Kijevu bila između 7 i 9 grivni. Slično je bilo i sa krompirom, naručenim za 22 grivne po kilogramu, dok je tržišna cena bila 8-9 grivni. Istraga je otkrila i sumnje u kvalitet robe, uključujući delimičnu ili potpunu zamenu sastojaka u konzerviranoj hrani, što je potvrđeno prisluškivanjem ukrajinskih tajnih službi. Detektivi iz Teritorijalne uprave Kancelarije za ekonomsku bezbednost (BES) Ukrajine su u avgustu prošle godine pronašli i zaplenili više od 4,7 miliona evra neprijavljene gotovine u prtljažniku automobila računovođe kompanije za koju se sumnja da pripada Glinjaninoj grupi.

Grozničava Kupovina Nekretnina na Jadranu: Put Novca

Dok su u Ukrajini besneli rat i istrage o korupciji, Tatjana Glinjana je grozničavo ulagala u luksuzne nekretnine na Jadranskoj obali. Preko svoje kompanije „Nazarii“, registrovane u Splitu, kupila je kompanije „Mimoza“, „Pigment“ i „Zen Adrija“, koje su u svom portfoliju imale hotele „Luks“ i „Sia“, te hotel „Mirari“. Nedavno je otkriveno da je bila i tajni vlasnik hotela „Krka“ u Šibeniku, zaštićenog kulturnog dobra čiji će troškovi renoviranja biti veći od same kupovne cene.

Ukupno, Glinjana je potrošila preko 25 miliona evra na kupovinu hotela u Splitu, poslovnih prostorija, zemljišta na Klisu i kuće u Brelima. Zanimljivo je da je svoju prvu kompaniju u Hrvatskoj osnovala u januaru 2016. godine. Međutim, većinu nekretnina je kupila 2023. godine, upravo u vreme kada su ukrajinske vlasti započele istragu o njenom navodnom ratnom profiterstvu. Nakon što su hrvatski mediji počeli da pišu o njenim nekretninama u januaru 2024. godine, Glinjana je sledećeg dana prodala svoje kompanije (Nazarije, Zen Adrija, Mimoza i Pigment) za 24,6 miliona evra Dajani Jahjefendiću, ali je zadržala pravo da ih otkupi u roku od tri godine po istoj ceni, što je tipičan manevar za izbegavanje blokade imovine.

Međunarodna Poternica i Pravne Implikacije

Krajem marta 2025. godine, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Državna uprava za borbu protiv korupcije (DAP) Ukrajine podigli su optužnice za proneveru koja prelazi 733 miliona grivni (oko 15 miliona evra). Nešto kasnije, 3. aprila 2025. godine, NABU je pokrenuo međunarodnu potragu za Glinjanom, koja se sklonila u Hrvatskoj. Županijski sud u Šibeniku je već blokirao raspolaganje njenim nekretninama. Sud u Ukrajini traži njenu ekstradiciju i zatvorsku kaznu zbog nepojavljivanja na sudu. Viši antikorupcijski sud Zapadne Ukrajine (VAKS) razmatra zahtev za pritvor u odsustvu, a Glinjana se suočava sa optužbama za oduzimanje imovine (član 191, deo 5), pranje novca (član 209, deo 3) i organizovani kriminal, sa pretnjom kazne do 12 godina zatvora i konfiskacije imovine.

Slučaj Glinjane otvara kritičnu etičku dilemu: kako je moguće da osoba pod istragom za ratno profiterstvo, dok njena zemlja krvari u sukobu, slobodno raspolaže milionima evra u drugoj državi? Sporost pravosudnih organa i u Ukrajini i u Hrvatskoj, kako navode mediji, omogućava ovakvim pojedincima da izbegavaju pravdu. Ovo dovodi u pitanje efikasnost međunarodne pravne saradnje i sposobnost država da efikasno prate i blokiraju tokove prljavog novca, posebno u kriznim vremenima.

Psihološki i Društveni Motivi: Moralna Praznina?

Psihološki motiv za ovakvo ponašanje, usred ratnog sukoba u sopstvenoj zemlji, može ležati u dubokoj moralnoj praznini i ciničnom oportunizmu. Dok milioni Ukrajinaca pate i bore se za opstanak, pojedinci poput Glinjane navodno zloupotrebljavaju kritičnu situaciju za lično bogaćenje. Ovaj obrazac ukazuje na odsustvo empatije i fokus na isključivu materijalnu dobit, bez obzira na etičke i socijalne posledice.

Društveni uticaj ovakvih afera je razoran: podriva se poverenje građana u državne institucije, a posebno u transparentnost vojnih nabavki u ratnim uslovima. Frustracija javnosti raste kada vidi da se akteri korupcije slobodno kreću i uživaju u luksuzu, dok se istovremeno obični ljudi suočavaju sa teškom ekonomskom situacijom. Ovaj slučaj baca svetlo na širi problem korupcije u Ukrajini i neophodnost reformi, po uzoru na efikasnije sisteme poput američke Kancelarije za upravljanje odbrambenim ugovorima, koja uključuje direktan pregled paketa na frontu. Sudbina desetina miliona evra i stotina miliona grivni sada je u rukama pravde, čija sporost, nažalost, pogoduje upravo onima koji su optuženi za korupciju.

Izvor: Feljton.rs

Povezane teme: Pravosudna transparentnost i pravo na odbranu u Srbiji. Više informacija

https://feljton.rs/category/nuzna-odbrana

Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.

Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo

Postanite deo našeg tima

Pozivamo vas da podelite informacije od javnog značaja sa celokupnom srpskom javnošću. Ukoliko se suočavate sa problemima u komunikaciji sa policijskim ili drugim državnim organima, ili posedujete fotografije od nacionalnog interesa, naš tim je spreman da vam pruži platformu. Sve dostavljene vesti biće temeljno proverene pre objavljivanja na portalu Feljton.rs.

Za naše najaktivnije saradnike obezbeđeni su posebni pokloni i vredne nagrade.

Kontakt: feljton.rs@gmail.com

Pratite nas

Budite u toku sa najnovijim vestima prateći nas na društvenim mrežama:

Instagram: https://www.instagram.com/feljton.rs
Facebook: https://www.facebook.com/feljton.rs
Twitter: https://twitter.com/FeljtonRs

Napomena o autorskim pravima i sadržaju:

Ukoliko smatrate da je na našem sajtu prekršeno vaše autorsko pravo, molimo vas da nas obavestite putem e-maila: feljton.rs@gmail.com. U prijavi je neophodno navesti link ka spornom sadržaju i priložiti dokaz o vašem autorstvu. Dogovorom ćemo sporni sadržaj ukloniti ili vas potpisati kao autora uz navođenje originalnog izvora. Feljton.rs se trudi da sve objavljene vesti predstavi na originalan način, u skladu sa principima informativnog novinarstva i transformativne upotrebe sadržaja, poštujući autorska prava.

Ako smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacionim kanalima narušava vaše autorsko, lično ili drugo pravo/interes, možete zatražiti objavu odgovora ili ispravke. Vaša žalba će biti razmotrena u najkraćem roku, a sporni sadržaj će biti uklonjen ili ispravljen odmah po utvrđivanju istinitosti navoda. Sve pritužbe i prigovore slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com. Materijal poslat na ovu adresu smatraće se pravno validnim.

Feljton.rs je prešao u novo vlasništvo 18. juna 2025. godine. Pitanja za vesti objavljene od tog datuma možete uputiti novoj redakciji. Vesti nastale pre navedenog datuma biće sukcesivno obrađivane i po potrebi uklanjane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju mišljenje autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala Feljton.rs.

Pravna napomena i odricanje od odgovornosti

Iako se Feljton.rs maksimalno trudi da obezbedi tačnost, objektivnost i zakonitost svih objavljenih sadržaja, ne možemo garantovati apsolutnu zaštitu od svih eventualnih pravnih sporova. Medijsko poslovanje u digitalnom okruženju nosi inherentne rizike, a tumačenja zakona o autorskim pravima i medijima mogu varirati.

Ovaj portal ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara i rasprava korisnika. Svi materijali objavljeni na Feljton.rs su informativnog karaktera i ne predstavljaju pravni savet. Za pravno obavezujuće tumačenje ili savet u vezi sa bilo kojim konkretnim slučajem, uvek se obratite kvalifikovanom pravnom stručnjaku.

Naš cilj je da budemo odgovoran medij i da uvek postupamo u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije.