Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 16.08.2025.
MRAČNE TAJNE I PRANJE NOVCA: Iza rekonstrukcije Železničke stanice krije se princip rada italijanske mafije – Operacija 200 firmi podigla sumnju na masovnu korupciju!
Fotografija: Arte do ba, CC BY-SA 3.0
POZADINA SKANDALA: Metodologija Kapo di tutti capi na beogradskim ulicama?
Javnost u Srbiji svedoči zapanjujućim paralela između domaćih poslovnih praksi i metodologije koje su decenijama usavršavale najmoćnije kriminalne organizacije na svetu – italijanska mafija. Dok su mafijaške grupe poput ‘Ndranghete iz Kalabrije ili sicilijanske Cosa Nostre poznate po krvavim sukobima, njihova prava moć leži u sofisticiranom pranju novca i prebacivanju ilegalno stečenog kapitala u legalne tokove. Upravo taj princip, navodno, leži u srcu kontroverzne rekonstrukcije beogradske železničke stanice.
Radi se o klasičnom primeru takozvanog smurfinga (štrumpfovanja) u svetu finansijskog kriminala. Umesto da jedan ogroman projekat preuzme jedna ili dve firme, posao je razbijen na više od 200 odvojenih ugovora. Zašto? Da se odgovornost razvodni, trag novca zametne, a svaki pojedinačni iznos ostane ispod radara finansijskih nadzornih tela. U sistemu u kojem je kontrola minimalna, a poverenje slepo, ovaj princip garantuje da nijedan inspektor, novinar ili tužilac neće moći da sagleda celokupnu sliku.
MAFIJAŠKI PRIRUČNIK ZA PRANJE NOVCA: OD COSA NOSTRE DO SNS KARTELA
Italijanska mafija je pranje novca podigla na nivo umetnosti. Proces se odvija u tri faze:
- Plasman: Ubacivanje prljavog novca u finansijski sistem. To se radi kroz male, gotovo neprimetne transakcije. U našem slučaju, to bi bilo ubrizgavanje kapitala kroz stotine malih ugovora umesto jednog velikog.
- Slojevitost: Kreiranje složenih transakcija kako bi se prikrio originalni izvor novca. Umesto direktnog toka od jedne firme ka drugoj, novac se premešta između 200 firmi, od kojih su mnoge verovatno „fantomske“ ili paravanske, čime se stvara finansijski lavirint.
- Integracija: Ulaganje opranog novca u legalne biznise. U ovom kontekstu, taj novac se
perekroz radove na stanici, a potom se vraća u ruke onih koji su ga plasirali, sada sa pečatom legalnosti.
Analitičari tvrde da je ova strategija odabir kartele upravo zbog njene efikasnosti i gotovo nemogućnosti da se dokaže krivica. Psihološki, ovaj mehanizam stvara mrežu saučesništva i ćutanja. Svaka od tih 200 firmi ima svoj interes da ćuti, jer je i sama profitirala od šeme. Ova hobotnica se širi na čitavo društvo, a strah i autocenzura postaju moćniji od bilo kog zakona.
SUDSKE POSLEDICE I ETIČKA DILEMA: Pravda ili iluzija?
Iako bi, u teoriji, odgovorni mogli da budu optuženi za pranje novca, zloupotrebu službenog položaja i udruživanje radi izvršenja krivičnih dela, pravosudna borba bi bila iscrpljujuća. U praksi, ovakvi slučajevi se retko procesuiraju, jer je dokazni materijal rasut, a odgovornost je razdeljena na previše aktera. Umesto da suočimo jednog bosa, suočavamo se sa 200 izvođača, od kojih se većina verovatno i ne nalazi na teritoriji Srbije. To stvara opasnu poruku da je nekažnjivost zagarantovana, a da su zakon i moral samo za obične građane.
Javni interes je duboko ugrožen. Novac namenjen rekonstrukciji, koja bi trebalo da služi svim građanima, postaje sredstvo za bogaćenje pojedinaca. Etička dilema je zastrašujuća: građani plaćaju porez da bi finansirali projekte koji ne samo da su izvedeni na sumnjiv način, već su i direktno povezani sa, kako se optužuje, organizovanim kriminalom. Umesto da gledamo u budućnost, podsećamo se mračnih lekcija koje su davno naučile kriminalne organizacije iz Italije.
NAPOMENA: Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply