Srbija na nogama: Talas protesta nakon policijske brutalnosti

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 06.09.2025.

TOTALNA REVOLUCIJA: Nakon brutalnosti u Novom Sadu, Srbija ključa – protesti se šire kao šumski požar!

(Foto: Srđan Popović, licenca: CC BY-SA 4.0)

OD NOVOG SADA DO SUBOTICE I NIŠA: Tenzije se sele iz grada u grad

Subota, dan posle „incidenta“ u Novom Sadu, pretvorila se u dan protesta širom Srbije. Građani su se, motivisani „policijskom brutalnošću“, digli na noge u Beogradu, Loznici, Čačku, Kragujevcu, Šapcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Aranđelovcu i Smederevu. Zveckanje oružjem i suzavcem u Novom Sadu imalo je suprotan efekat od onog željenog – umesto da utišaju, probudili su zemlju.

Dramaturgija se nastavlja: dok su građani u Beogradu blokirali Bulevar despota Stefana, Kragujevčani su stigli do policijske stanice, skandirajući „Pumpaj“. U Subotici su mirni demonstranti zatražili razgovor sa policajcima, a u Nišu su studenti najavili protest koji će se održati paralelno sa kontraskupom „građana protiv blokada“ – navodnih pristalica Srpske napredne stranke, za koje studenti tvrde da su „plaćeni“.

Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!

PSIHOLOŠKA POZADINA I DRUŠTVENA KLIMA: Gde je granica?

Analiza psihološke pozadine nasilja otkriva složenost situacije. Sa jedne strane, protesti su pokrenuti kao izraz dubokog nezadovoljstva građana, koji osećaju da su im uskraćeni osnovni demokratski principi. U takvim okolnostima, svaka brutalna akcija policije deluje kao katalizator, ohrabrujući sve više ljudi da se priključe. Jovana Gligorijević, novinarka, izjavila je da „ovo više nije policija, ovo su određene formacije u službi jednog režima i jednog čoveka“, što odražava percepciju dela javnosti.

S druge strane, vlast, suočena s pritiskom, koristi taktiku demonizacije, pokušavajući da proteste prikaže kao „kriminalne skupove“ koje sponzoriše Zapad. Predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da je država potrošila 50 miliona evra na obezbeđenje tih protesta, dodajući da su to „dodatni troškovi“. Ova retorika ima za cilj da stvori utisak da su demonstranti teret za državu, a ne građani koji traže svoja prava.

ETIČKA DILEMA: Pravo na protest i javni interes

U celoj priči, najvažnija je etička dilema: da li je sila opravdana kao odgovor na mirne proteste? Dekani šest fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i Nacionalni konvent o EU, osudili su upotrebu prekomerne sile i ugrožavanje autonomije Univerziteta. Oni su jasno poručili da „nasilničko ponašanje nekolicine demonstranata ne može da posluži kao izgovor za neselektivnu primenu nasilja i hemijskih sredstava nad hiljadama okupljenih“.

Ovo je ključna tačka: čak i da je bilo nasilnih incidenata (kao što navodi AP), odgovor države mora biti proporcionalan. Očigledno, MUP nije uspeo da to osigura, što je dovelo do masovnog nezadovoljstva i širenja protesta. Izjave ministra Marka Đurića o „neprimerenom učešću stranih funkcionera“ dodatno podgrevaju tenzije, sugerišući da je problem uvezen, a ne domaći.

SUDSKE POSLEDICE I PERSPEKTIVA ŽRTVE: Da li će neko odgovarati?

Pravne posledice su neizbežne. Novinarka Jovana Gligorijević naglasila je da „za ovo njima moraju da sude – sudovi“, pozivajući na dokumentovanje svih incidenata. Perspektiva žrtava, poput Nikole, koji je brutalno pretučen, je potresna. Njegovo svedočenje o slomljenom laktu i bolovima u rebrima jasno pokazuje razmere policijske brutalnosti. Sa druge strane, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Srđan R., opisao je situaciju kao „talačku krizu“, gde su građani bežali od policijskog suzavca na fakultet, dok su studenti analizirali hemijska sredstva kojima su gađani.

Ovaj slučaj, u kojem su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta uzeli uzorke suzavca za analizu, predstavlja izuzetno važan detalj. Pored toga, UNS (Udruženje novinara Srbije) je osudilo „policijsko maltretiranje novinara“, što ukazuje na to da sistem pokušava da utiša i glas medija.

✅ NAPOMENA:

Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:

Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.

https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup

OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“

Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.

1. Ugroženi su imenovani akteri

Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:

Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.