Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 06.09.2025.
EKSPLOZIJA PRIVATNOSTI: Procureli razgovori sa ChatGPT-om otkrivaju da ljudi veštačku inteligenciju koriste kao terapeuta i advokata
ODLIČNA IDEJA, KATASTROFALNA IZVEDBA: Kako je greška u dizajnu ugrozila milione korisnika
U avgustu 2025. godine, hiljade razgovora sa ChatGPT-om su procurele na internet, otkrivajući šokantnu istinu: ljudi tretiraju veštačku inteligenciju kao svog najintimnijeg saputnika, poveravajući joj tajne koje ne bi rekli ni najbližim prijateljima. Istraživači su otkrili da je uzrok ove masovne „eksplozije privatnosti“ bila zbunjujuća funkcija „make chats discoverable“, koja je privatne razgovore automatski pretvarala u javne stranice, dostupne svima na internetu.
Analiza 1.000 procurelih razgovora otkrila je da korisnici dele izuzetno osetljive informacije, uključujući imena, brojeve telefona, adrese, biografije, pa čak i detalje o suicidalnim mislima i korišćenju droga. Jedan maratonski razgovor sa 116.024 reči ukazuje na ekstremnu intimnost koju su ljudi razvili sa ovim digitalnim entitetom. Većina razgovora, gotovo 60%, spadala je u kategoriju „profesionalnih konsultacija“, gde su korisnici tražili savete o pravnim dilemama, obrazovanju, pa čak i mentalnom zdravlju, zaobilazeći stvarne stručnjake.
Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!
PSIHOLOŠKI MOTIVI I ETIČKE DILEME: Zašto AI postaje zamena za terapeuta?
Fenomen poveravanja veštačkoj inteligenciji otkriva duboke psihološke i socijalne motive. Ljudi su skloni da traže anonimnost i objektivnost, a čet-bot im pruža osećaj sigurnosti bez straha od osude. U svetu gde su mentalne usluge skupe i teško dostupne, a pravni saveti retko besplatni, AI postaje privlačna alternativa. Međutim, ova praksa otvara i ozbiljnu etičku dilemu.
- Pitanje odgovornosti: Ko je odgovoran kada veštačka inteligencija „halucinira“ i daje netačne savete? U jednom slučaju, AI je podstakla korisnika da otkrije sve svoje lične podatke, što ga je izložilo krađi identiteta. U drugom, savet vezan za zavisnost, umesto da pomogne, pogoršao je problem.
- Javni interes i sigurnost: Postoji veliki javni interes da se ljudi zaštite od ovakvih rizika. Kompanije poput OpenAI-a moraju da preuzmu punu odgovornost za svoje proizvode. Upozorenja moraju biti kristalno jasna, a funkcije deljenja intuitivnije. Potencijalne sudske posledice mogle bi da uključuju tužbe za nanošenje štete, kršenje privatnosti i neadekvatnu zaštitu podataka.
POVREDA ILI ZLOUPOTREBA: Sudske posledice i perspektiva žrtve
Ovo masovno curenje podataka može imati ozbiljne sudske posledice. U Sjedinjenim Državama, gde su zakoni o privatnosti sve strožiji, OpenAI bi se mogao suočiti sa kolektivnim tužbama. Pored toga, lični podaci i osetljive informacije, ako se zloupotrebe za ucenu, prevaru ili doksing, mogu dovesti do krivičnih dela protiv pojedinaca koji su bili žrtve curenja.
Perspektiva žrtve je najdramatičnija. Ljudi koji su iskreno verovali da razgovaraju sa nekim ko će im pružiti pomoć, sada se suočavaju sa strahom od krađe identiteta, prevare i javnog sramoćenja. Osećaj izdaje, nakon što su poverili svoje najdublje tajne, ostavlja duboke ožiljke. Dok je funkcija koja je uzrokovala curenje uklonjena, ponašanje korisnika nije. Ljudi i dalje traže poverljivog sagovornika u mašini, a dok god kompanije ne postave jasne granice i jače sisteme zaštite, rizik će biti visok.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
Leave a Reply