Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 07.09.2025.
POSAO IZ SNOVA KOJI POSTAJE NOĆNA MORA: Globalna prevara s lažnim poslovima i kriptovalutama! AI u rukama kriminalaca!
(Foto: Colin, licenca: CC BY-SA 4.0)
MRAČNA KREATIVNOST: Veštačka inteligencija u službi kriminala
Prevaranti su podigli igru na novi, opasniji nivo. Više ne koriste samo jeftine trikove, već su se okrenuli veštačkoj inteligenciji (AI), poput ChatGPT-a, kako bi stvorili savršene mamce za svoje žrtve. U izveštaju kompanije Meta, otkriveno je da organizovani kriminalni centri, uglavnom locirani u Jugoistočnoj Aziji, koriste AI da kreiraju uverljive poruke o „poslovima iz snova“, „unosnim investicijama“ i „brzoj zaradi“. Ove poruke su toliko dobro napisane da deluju potpuno legitimno. Prevara počinje nevino, sa SMS porukom ili porukom na društvenim mrežama, a zatim se žrtve preusmeravaju na komunikacione aplikacije poput WhatsApp-a i Telegrama. Cilj je jasan: stvoriti haos, prebacujući žrtvu s jedne platforme na drugu, kako bi se otežalo otkrivanje prevare.
Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!
PSIHOLOŠKI MOTIVI PREVARANATA: Iskoristiti strah i pohlepu
Psihološka pozadina ove prevare je surova i jasna. Kriminalci ciljaju na najranjivije ljudske tačke: strah i pohlepu. U vremenima ekonomske neizvesnosti, ljudi su očajni i spremni da preuzmu rizik za bolju budućnost. Prevaranti im nude upravo to – iluziju prosperiteta. Kroz banalne zadatke, poput lajkovanja videa, grade lažno poverenje, a zatim traže novac za „aktivaciju naloga“ ili „investiciju“. Naravno, sav novac završava u njihovim rukama, a žrtve ostaju opljačkane. Ova prevara se igra na ljudsku želju za brzim uspehom, ali i na strah od neuspeha i gubitka. Prevaranti znaju da ljudi ne žele da budu „prevareni“ i igraju na tu kartu, stvarajući pritisak i terajući ih da reaguju impulsivno.
JAVNI INTERES I ETIČKE DILEME: Ko je odgovoran?
Ovaj slučaj postavlja ozbiljne etičke dileme. Da li su tehnološke kompanije, poput Mete i OpenAI-a, odgovorne za zloupotrebu svojih alata? Iako su preduzele korake da se bore protiv kriminala, ostaje pitanje da li su dovoljno uradile da zaštite svoje korisnike. Da li je javni interes da se AI tehnologija reguliše, pre nego što postane oružje u rukama kriminalaca? Uticaj na zajednicu je razarajući. Ljudi gube ne samo novac, već i veru u digitalni svet. Mnogi, naročito stariji građani, postaju nepoverljivi prema tehnologiji i internetu, jer je postao leglo prevara i opasnosti. Perspetiva žrtve je tragična: osećaj sramote, gubitka i izdaje.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
Leave a Reply