Pad Google servisa: Digitalni svet utihnuo na nekoliko sati

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 04.09.2025.

PAD TITANA: Google, Gmail i Spotify nestali sa lica planete, digitalni svet utihnuo na nekoliko sati

(Foto The Pancake of Heaven!, licenca CC BY-SA 4.0)

MRAČNA STRANA TEHNOLOŠKE DOMINACIJE: Pozadina događaja

NJUJORK – Pre nekoliko dana, digitalni svet je stao. U jednom, zastrašujućem trenutku, Google, Gmail, Spotify i niz drugih globalnih servisa prestali su da rade. Decenije tehnološkog razvoja i dominacije stropoštale su se u ambis, a uzrok nije bio hakerski napad, već nešto mnogo jednostavnije i, samim tim, mnogo opasnije: jedna greška u sistemu.

Ovaj incident, koji se desio 12. juna, a za koji su korisnici širom planete masovno prijavljivali probleme, pokazao je surovu istinu: naša civilizacija je krhka, a njena infrastruktura zavisi od milosti nekoliko tehnoloških giganata. Greška u Google-ovom Cloud sistemu, tačnije u servisu za identifikaciju i pristup (IAM), pokrenula je domino efekat koji je zaustavio ne samo pretragu i mejl, već i aplikacije kao što su Discord, Snapchat, Shopify i čak Google Home/Nest uređaje.

PSIHOLOŠKI ŠOK I SOCIJALNA RANJIVOST: Od zavisnosti do panike

Ova kriza je razotkrila psihološku i socijalnu zavisnost modernog čoveka od tehnologije. Za milione ljudi širom sveta, život je na trenutak stao. Poslovanje je prekinuto, komunikacija je obustavljena, a svakodnevne rutine su nestale. Panika i strah su se brzo proširili društvenim mrežama, što je samo pojačalo osećaj bespomoćnosti. Ovaj događaj je istakao duboku etičku dilemu: da li je javni interes zaista u rukama privatnih kompanija, koje, usled jednog tehničkog kvara, mogu da paralizuju globalnu ekonomiju i svakodnevni život?

Gubitak milijardi dolara u samo nekoliko sati je samo vrh ledenog brega. Pravi gubitak je u poverenju i spoznaji da smo, kao društvo, postavili sebe u poziciju ekstremne ranjivosti.

ETIČKE I PRAVNE POSLEDICE: Ko je odgovoran?

Iako pravne posledice po Google možda neće biti direktne, ovaj incident otvara vrata za potencijalne sudske tužbe od strane kompanija i pojedinaca koji su pretrpeli finansijske gubitke. Slučaj podiže i pitanje regulacije tehnoloških giganata. Da li je moguće i neophodno uvesti strožija pravila i standarde kako bi se sprečili ovakvi događaji? Očigledno je da sistem samo-regulacije nije dovoljan.

Javni interes je da se ovakvi događaji nikada više ne ponove. Oslanjanje na jednog ili nekoliko provajdera je rizično, a ovaj događaj je dramatično upozorenje za sve vlade i kompanije da moraju da razvijaju alternativne sisteme i da smanje zavisnost od jedne tehnološke infrastrukture.

✅ NAPOMENA:

Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:

Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.