Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 3.08.2025.
DAN SEĆANJA NA „OLUJU“: Srbija pamti i ne zaboravlja 30 godina najvećeg egzodusa civila u Evropi, dok se Evropa i svet suočavaju sa dubokim podelama o tragičnoj prošlosti!
Miloš Vučević Foto: Youtube
POZADINA TRAGEDIJE: Od marša sećanja do državnog vrha na tlu duhovne prestonice Srba!
Srbija i Republika Srpska su danas, u Sremskim Karlovcima, obeležile 30. godišnjicu od zločinačke akcije „Oluja“, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Pod nazivom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“, centralnoj manifestaciji prisustvovao je državni vrh – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i patrijarh srpski Porfirije, koji je služio parastos za stradale. Simbolično, veliki broj građana je peške, uz srpske trobojke i transparent „Oluja je genocid“, stigao iz Novog Sada kako bi odao počast proteranim i ubijenim Srbima.
Ova komemoracija, u mestu koje se smatra vekovnim sabornim mestom srpskog naroda, predstavlja oštri kontrast u odnosu na proslavu „Dana pobede i domovinske zahvalnosti“ u Hrvatskoj. Kako je primetio i nemački list „Berliner Zeitung“, trideset godina nakon „Oluje“ između dve države „ostaje dubok jaz“, a ono što nedostaje je „zajednički jezik o prošlosti“.
ANALIZA DOGAĐAJA I PSIHOLOŠKIH MOTIVA: Zašto je pamćenje ključno za opstanak naroda?
Govor predsednika Vučića, nakon posete crkvi Blage Marije u Banstolu i porodici R. proteranoj iz Knina, bio je prožet snažnim emocijama i dubokom simbolikom. „I nećemo prestati da pamtimo i da se molimo,“ poručio je, ističući da svako ime stradalog predstavlja „jedan život, jednu porodicu, jednu tugu koju nosimo u sebi.“ Poseta porodici R., koja je u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju, služi kao podsetnik da je tragedija „Oluje“ i dalje živa, ne samo u kolektivnom sećanju, već i u ličnim sudbinama.
Psihološki motiv srpskog naroda i državnog vrha da se svake godine obeležava ovaj dan leži u potrebi za kolektivnim sećanjem i prevencijom zaborava. Kako je istakao Miloš Vučević, „ne da bi ostali zaglavljeni u prošlosti, već da bi razumeli da nam se te stvari nikada ne ponove.“ Slične poruke uputio je i Dane Basta, naglašavajući značaj prenošenja sećanja na mlađe generacije, od kojih mnoge nisu ni bile rođene u vreme egzodusa. Sa druge strane, stavovi poput onog Miodraga L., koji „Oluju“ otvoreno naziva genocidom, te zahtevi da se proslava u Hrvatskoj zabrani, ukazuju na nepomirljivost narativa i duboke političke rane koje još nisu zalečene.
PRAVNE POSLEDICE I JAVNI INTERES: Pravda koja još nije stigla!
Obeležavanje godišnjice pokreće i brojna pravna i etička pitanja. Dokumentaciono informativni centar „Veritas“ navodi da je u „Oluji“ proterano više od 220.000 Srba, a ubijeno više od 1.900, ali pravda za ove žrtve još nije zadovoljena. Milorad P., poslanik SDSS-a u Hrvatskom saboru, ukazao je na komemoraciji u Donjem Žirovcu da stradanje Srba u izbegličkoj koloni „nije dobilo sudski epilog ni nakon 30 godina.“
Javni interes u ovom slučaju je ogroman. On obuhvata pravo na istinu o prošlosti, zahtev za pravdom za žrtve i potrebu za pomirenjem, bez prihvatanja iskrivljene slike istorije. Etička dilema leži u suočavanju sa činjenicom da dok za jedne „Oluja“ predstavlja pobedu, za druge je pogrom i neoprostiv zločin. Obeležavanje u Sremskim Karlovcima i marš građana iz Novog Sada služe kao snažan podsetnik da srpski narod neće odustati od borbe za istinu i dostojanstveno sećanje na svoje žrtve.
NAPOMENA: Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply