Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 22. 09. 2025.
Nakon što se probudio iz kome koja je trajala 12 godina, Martin Pistorijus je šokirao svet svojom ispovešću o životu „zatočenom u sopstvenom telu“. On je sve vreme bio svestan, slušao je zlostavljanje, nemoćno trpeo poniženja, ali najviše od svega pamti rečenicu svoje majke. Njegova priča je gorka oda ljudskoj patnji i neverovatnoj snazi volje, ali i mračni osvrt na etičke dileme i propuste sistema brige o nemoćnima.
Martin Pistorijus sa ocem Foto: Jutjub
Pozadina drame: Od zdravog dečaka do „dečaka duha“
Martin Pistorijus, dečak iz Južne Afrike, bio je sasvim normalno dete do svoje 12. godine, kada ga je iznenada pogodila misteriozna bolest. Simptomi su počeli kao bezazlena grlobolja, da bi se ubrzo pretvorili u potpunu nepokretnost. Lekari su dijagnostikovali meningitis i poslali ga kući, poručivši roditeljima da se pripreme za najgore. Porodica je narednih godina svakodnevno brinula o njemu, nesvesni da se u telu koje ne reaguje, krije potpuno svestan um.
Sa 16 godina, Martin se „probudio“ u svojoj komi. Bio je potpuno svestan svega što se oko njega dešava, ali nije mogao da se pomeri, da govori, niti da uspostavi bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom. „Bio sam kao duh“, ispričao je, opisujući godine pakla.
Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!
Psihološka tortura i sramota sistema
Najstrašnije svedočanstvo iz tog perioda dolazi iz instituta za nemoćne osobe, gde su ga roditelji ostavljali. Umesto brige, Martin je bio izložen sistematskom zlostavljanju. Zaposleni su ga čupali za kosu, udarali metalnom kašikom po zubima i terali da jede dok ne povrati, nakon čega bi ga šamarali. Martin se seća i brutalnog seksualnog zlostavljanja od strane jedne medicinske sestre. „Osećao sam se nemoćno i samo sam razmišljao kako da pobegnem“, ispričao je.
Ovo je tragičan primer sloma sistema brige o osobama sa invaliditetom. Psihološki motiv zlostavljača je kompleksan: od osećaja moći i kontrole nad nemoćnim bićem, do sadizma i nedostatka empatije. Slučaj Martinsa Pistorijusa otvara gorko pitanje: koliko je ovakvih „duhova“ zatvoreno u institucijama širom sveta, tiho trpeći agoniju zlostavljanja?
Reči majke koje su slomile srce i otrežnjenje
Od svih užasa, Martinu se u sećanje najviše urezala rečenica njegove majke. Dok je stajala kraj njegovog kreveta, tiho je izustila: „Nadam se da ćeš umreti.“ To je izgovorila nakon što su lekari obavestili roditelje da ne mogu više ništa da učine. Iako ga je ta rečenica slomila, on je, kako kaže, razume. Njena rečenica bila je vapaj očajne žene, slomljene roditeljske ljubavi koja je nemoćno gledala patnju svog sina.
Kada je konačno uspostavio komunikaciju, obratio se majci i rekao: „Mama, čuo sam kada si mi rekla ‘Nadam se da ćeš umreti’.“ Iako je istina bila bolna, majka je bila spremna da se suoči s njom i da traži oproštaj.
Pravda i posledice: Ko je odgovoran?
Martinovi roditelji su prijavili zlostavljanje, ali su zaposleni u institutu negirali optužbe. Iako je Martin imao svedoka u vidu samog sebe, pravda nikada nije zadovoljena, niti su zlostavljači odgovarali za svoja dela.
Ovaj slučaj, iako se dogodio u Južnoj Africi, pokreće globalnu etičku dilemu i pitanje odgovornosti. Ko je odgovoran kada se sistem uruši i nemoćne osobe postanu žrtve? Sudski postupci protiv medicinskog osoblja su mogući u mnogim zemljama, ali je u praksi često teško dokazati takve optužbe bez materijalnih dokaza. Martinova priča služi kao apel da se ovi sistemi preispitaju i da se osigura bezbednost osoba sa invaliditetom.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
Leave a Reply