Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 17.07.2025.
NOVI SAD, 17. jul 2025. – Protesti „blokadera“, kako sebe nazivaju aktivisti koji se protive određenim vladinim politikama, eskalirali su u Novom Sadu, prelivajući se sa ulica na privatne adrese političkih funkcionera. Nakon jučerašnjeg okupljanja ispred doma Miloša Vučevića, predsednika Srpske napredne stranke, danas je protest održan i ispred zgrade u kojoj živi gradonačelnik Novog Sada, Žarko Mićin, koji je prijavio uznemiravanje svoje porodice.
Foto: screenshot/društve mreže
Prema izjavama gradonačelnika Mićina za Informer TV, grupa demonstranata okupila se ispred njegovog stana. „Uzeli su otirač koji je stajao ispred mojih vrata, dolaze do mog praga i hvale se. Osećamo se ugroženo, moje dve maloletne ćerke su tu,“ izjavio je Mićin, dodajući da su njegove ćerke stare pet i devet godina.
Gradonačelnik je izrazio ogorčenje ovakvim postupcima, navodeći da je uvek pozivao na dijalog i otvorenu komunikaciju sa svim političkim akterima, uključujući i opoziciju. Mićin je takođe naglasio da nema nikakve direktne veze sa spornom Železničkom stanicom i okolnostima koje su dovele do tragedije, te da smatra da je meta neosnovanih napada.
„Neću se povući zbog ovoga što rade, imam veliku podršku komšija, prijatelja i sugrađana,“ poručio je Mićin, ističući da se, uprkos osećaju ugroženosti zbog porodice, ne plaši. Očekuje hitnu reakciju nadležnih organa.
Kontekst protesta:
Protesti pod nazivom „blokade“ organizuju se u Srbiji već mesecima, a povod za najnoviju seriju okupljanja je nedavno objavljena fotografija specijalnog tužioca Mladena Nenadića sa Nebojšom Bojovićem, koji je, prema dostupnim informacijama, potpisao dokument kojim se potvrđuje puštanje u rad dela Železničke stanice u Novom Sadu, uključujući i spornu nadstrešnicu koja se urušila početkom novembra 2024. godine. Aktivisti i deo javnosti smatraju da postoji sprega između tužilaštva i odgovornih za tragediju, te da istraga nije vođena transparentno.
Incidenti ispred privatnih domova funkcionera podižu tenzije u javnosti i pokreću diskusiju o granicama legitimnog protesta i zaštiti privatnosti i sigurnosti porodica javnih ličnosti.
Kada govorimo o incidentima poput protesta ispred domova funkcionera, važno je sagledati posledice iz više uglova: pravnog, političkog, društvenog, ali i ličnog. Ovakvi događaji nose rizik za sve uključene strane, od samih demonstranata do političara i njihovih porodica.
Posledice za „blokadere“ (demonstrante)
- Pravne posledice:
- Krivično delo ugrožavanja sigurnosti: Krivični zakonik Srbije (član 138.) propisuje ovo delo. Ako se demonstrantima dokaže da su pretnjama ugrozili sigurnost funkcionera ili njima bliskih osoba, mogu se suočiti sa novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Teži oblici, koji uključuju uznemirenost građana ili teške posledice, nose kazne od tri meseca do tri godine zatvora. Posebno se strogo kažnjava ugrožavanje sigurnosti predsednika Republike, narodnih poslanika, članova Vlade, sudija, javnih tužilaca i policijskih službenika.
- Prekršajne prijave: Često se dešava da se učesnicima protesta podnose prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira, nepridržavanja naredbi policije, ili drugih manjih prekršaja.
- Nasilničko ponašanje na javnom skupu: Ako dođe do uništavanja imovine, fizičkih sukoba ili drugih oblika nasilja, može se pokrenuti postupak za nasilničko ponašanje, što takođe nosi ozbiljne kazne. U ranijim protestima u Novom Sadu bilo je privođenja i određenog pritvora za demonstrante zbog nasilničkog ponašanja, uništavanja imovine ili napada na službena lica.
- Pritvor i zadržavanje: Nakon incidenata, policija može zadržati lica do 48 sati, a sud može odrediti pritvor.
- Političke i društvene posledice:
- Smanjenje podrške javnosti: Agresivni protesti, posebno oni usmereni na privatne adrese i porodice, mogu odbiti širu javnost koja inače možda simpatiše ciljeve protesta. Takvo ponašanje može biti kontraproduktivno i doprineti stigmatizaciji pokreta.
- Medijska percepcija: Mediji, zavisno od svoje orijentacije, mogu iskoristiti incidente za diskreditaciju celog pokreta, predstavljajući ih kao „huligane“ ili „ekstremiste“, što utiče na javno mnjenje.
- Radikalizacija: Konstantni sukobi i nedostatak dijaloga mogu dovesti do dalje radikalizacije i sa strane vlasti i sa strane demonstranata, što dugoročno šteti društvenoj stabilnosti.
- Gubitak kredibiliteta: Kada se protesti presele u domen privatnog života, gubi se fokus sa suštinskih problema i legitimnih zahteva, a kredibilitet pokreta može biti doveden u pitanje.
Posledice za gradonačelnika (i druge funkcionere)
- Lične i porodične posledice:
- Ugrožavanje privatnosti i sigurnosti: Ovo je najdirektnija i najteža posledica. Ugrožavanje doma, mesta koje treba da bude utočište, izaziva veliki stres, strah i anksioznost kod funkcionera i njihovih porodica, posebno kod maloletne dece.
- Psihološki pritisak: Konstatno izlaganje pritiscima i napadima, kako medijskim tako i direktnim, može imati ozbiljne psihološke posledice, uključujući stres, osećaj nemoći ili ogorčenosti.
- Političke posledice:
- Jačanje političke pozicije: U situacijama kada su funkcioneri percipirani kao žrtve neopravdanih napada, to može dovesti do jačanja njihove političke pozicije i konsolidacije podrške unutar sopstvenih redova i među biračima koji ne odobravaju ovakve metode protesta. Javno mnjenje se često solidariše sa porodicama koje su ugrožene.
- Legitimizacija represije: Incidenti mogu poslužiti vlastima kao opravdanje za oštrije mere protiv protesta i demonstranata, pozivajući se na potrebu očuvanja reda i mira, te zaštite javnih funkcionera.
- Promena strategije dijaloga: Ako se funkcioneri osećaju ugroženo, to može smanjiti njihovu volju za dijalogom sa demonstrantima, što produbljuje jaz između vlasti i dela građana.
- Fokus na bezbednost umesto na uzroke: Umesto da se raspravlja o razlozima protesta (poput afere „nadstrešnica“ ili navodnih zloupotreba), fokus javne debate se prebacuje na pitanja bezbednosti i legitimnosti samih protesta.
- Društvene posledice:
- Polarizacija društva: Ovakvi incidenti doprinose daljoj polarizaciji društva na „nas“ i „njih“, što otežava konstruktivno rešavanje problema i kompromis.
- Opšta nesigurnost: Kada se protesti preliju na privatne adrese, to stvara opšti osećaj nesigurnosti i straha da niko nije zaštićen, bez obzira na političku pripadnost.
Zaključak
Incidenti poput onog ispred doma gradonačelnika Mićina su dvosekli mač. Iako demonstranti mogu smatrati da time vrše pritisak na vlast, rizikuju ozbiljne pravne posledice i gube podršku dela javnosti. S druge strane, funkcioneri se suočavaju sa ugrožavanjem privatnosti i sigurnosti, ali istovremeno mogu da iskoriste situaciju za jačanje svoje političke pozicije i legitimizaciju strožeg odgovora na proteste.
Dugoročno, ovakvi događaji ne doprinose stabilnosti ni dijalogu, već produbljuju podele i tenzije u društvu.
Izvor: Feljton.rs
/Telegram/
https://feljton.rs/category/nuzna-odbrana
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
Leave a Reply