Izvor: FELJTON.rs • Objavljeno: 22. avgust 2025.
Tiha ekonomska kriza iza pandemije
Iako se korona virus povukao iz glavnih naslova, Srbija i dalje oseća duboke ožiljke koje je ostavila pandemija. Period višemesečnih zatvaranja, ograničenja i paralize privrede proizveo je dugoročne posledice: rast javnog duga, talas nezaposlenosti i sve izraženiju inflaciju. Najviše su pogođeni mali preduzetnici, ugostitelji i oni koji rade u sektorima turizma i kulture.
(Foto: Uzunx44, licenca: CC BY-SA 4.0)
Porodice pod pritiskom dugova
Mnogi građani su, kako objašnjava ekonomista M. Kovačević, „ušli u začarani krug kredita i dugovanja“. Tokom pandemije, hiljade ljudi su uzimale pozajmice kako bi preživele mesece bez primanja. Danas, kada kamate rastu, te pozajmice postaju omča oko vrata. Porodice u unutrašnjosti Srbije često žive na ivici egzistencije, dok je mentalni pritisak zbog finansijske nesigurnosti dodatni teret.
Društveni jaz sve dublji
Jedan od najopasnijih efekata krize jeste socijalna nejednakost. Dok su pojedini sektori, poput IT industrije, beležili rast tokom pandemije, većina građana ostala je bez osnovne sigurnosti. Pojava „nove sirotinje“ u urbanim sredinama postaje alarm za vlasti i društvo u celini. Humanitarne organizacije beleže porast zahteva za pomoć, što svedoči o razmerama skrivenog siromaštva.
Pravne i političke implikacije
Pravna pitanja oko pomoći države i subvencija još nisu zatvorena. Više udruženja malih preduzetnika najavljuje kolektivne tužbe zbog, kako tvrde, diskriminatornog načina raspodele državnih sredstava tokom pandemije. U pitanju su stotine miliona evra koje bi mogle postati predmet dugotrajnih sudskih procesa.
Etika i javni interes
Ključno pitanje koje se postavlja jeste: ko je stvarno platio cenu borbe protiv pandemije? Dok su velike korporacije opstale, mali privrednici i radnici snose najveći teret. Ova ekonomska i socijalna nepravda može postati seme nove političke nestabilnosti.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply