Izvor: FELJTON.rs
Objavljeno: 31.07.2025.
ŠOKANTNA ISPOVEST DEDE NOVAKA ĐOKOVIĆA: „Ja sam Hrvat! Srbin Nikada Nisam Bio, Niti je Novak Kad Bio!“ – BIJE LI SE NOVI MEDIJSKI RAT OKO KORENA NAJVEĆEG TENISERA SVETA?!
Filip Mroz
POZADINA BIZARNE POLEMIKE: Misterija Korena Velikana – Ko Sme da Preispituje Identitet Globalne Ikone?!
Kada se spomene ime Novak Đoković, svetu odmah na pamet padne velikan sporta, čovek koji je godinama ponos svoje zemlje i neko ko je celom svetu pokazao šta znače trud, upornost i neprekinuta vera u sebe. Ipak, iza svakog uspeha stoji i slojevita porodična priča, a upravo je ta priča poslednjih dana postala poprište neobične i potencijalno eksplozivne polemike koja je odjeknula u regionalnim medijima, preispitujući same korene najvećeg tenisera u istoriji.
U pitanju je izjava Zdenka Žagara, dedu Novaka Đokovića sa majčine strane, koji je u više navrata u hrvatskim medijima izneo tvrdnje koje bacaju novo svetlo na porodično poreklo. Iako se Novak Đoković jasno i nedvosmisleno identifikuje kao Srbin i ponosni je reprezent sporta Srbije, ove tvrdnje ponovo otvaraju osetljivu temu identiteta u regionu, te stvaraju dodatne medijske turbulencije oko globalne sportske ikone.
ŠOKANTNA TVRDNJA: „Ja Sam Hrvat, Srbin Nikad Nisam Bio!“ – Detalji Koje Javnost Mora da Zna!
Zdenko Žagar, otac Novakovoj majci Dijani Đoković, rođen je u Vinkovcima, u Hrvatskoj. Upravo je ta činjenica, uz njegove eksplicitne izjave, pokrenula lavinu komentara i rasprava. „Po nacionalnosti sam Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. U istom mestu je rođena i moja bivša supruga, Novakova baka. Tamo smo se i upoznali. Bili smo vojnici koji su došli da služe. Ja sam došao u Beograd, a ona je još išla u školu pa smo se kasnije venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Ja sam uvek govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, nikad nisam bio Srbin. Dijana je rođena u Beogradu i tamo je odrasla,“ izjavio je Žagar.
Ova izjava, koju često prenose hrvatski mediji, naročito posle svakog Novakovo velikog trijumfa (uključujući i osvojeno olimpijsko zlato), služi kao gorivo za kontinuiranu debatu o njegovom poreklu. Dok hrvatski mediji, poput „Večernjeg lista“, objavljuju tekstove pod naslovima „Objašnjeno porijeklo Novaka Đokovića: ‘Uvijek sam tvrdio da sam Hrvat jer Srbi nikad nismo bili’“, sam Novak nikada nije dao povoda za takva preispitivanja svog identiteta. Njegov otac, Srđan Đoković, rodom iz Mitrovice, i majka Dijana, koja je odrasla u Beogradu, uvek su isticali srpske korene svoje porodice i Novakovu pripadnost srpskom narodu.
PORODIČNA DRAMA IZA SVETLA REFLEKTORA: „Moja Kći Jednu Stvar Nije Mogla Razumeti!“
Iza ovih javnih izjava krije se i duboko lična drama. Zdenko Žagar dugo nije u kontaktu sa svojom ćerkom Dijanom, a razlog je, kako on navodi, njen stav prema njegovom razvodu od Novakove bake. „Dijana je mene krivila za razvod i to mi ne može oprostiti. Ja smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva. Međutim, moja kći to nije mogla razumeti i totalno se udaljila od mene,“ ispričao je Zdenko Žagar, dodajući da se kasnije oženio, ali mu je druga supruga preminula.
Ovaj lični sukob, uz potencijalnu ogorčenost zbog razvoda i otuđenja od ćerke, može predstavljati psihološki motiv za dedine javne izjave. Kroz njih, možda, pokušava da afirmiše sopstveni identitet i istinu, ma koliko ona bila kontroverzna u kontekstu Novakove globalne popularnosti. Međutim, ovakvi lični sukobi, kada se prenesu u javni prostor, mogu imati šire društvene posledice, dodatno komplikujući diskusije o nacionalnim identitetima u regionu.
NOVAKOV PUT DO VRHA: Nezaustavljiva Snaga Porodične Podrške Usred Oluje!
Ipak, uprkos svim medijskim kontroverzama i porodičnim dinamikama, Novak Đoković je nastavio da gradi svoju izuzetnu karijeru. Njegov put ka vrhu nije bio lagan; suočavao se sa diskvalifikacijama (kao ona na US Openu kada je lopticom udario linijskog sudiju), pandemijom, turbulentnim odlukama organizatora turnira, pa čak i potresnom deportacijom iz Australije. Kroz sve te teške trenutke, Novak je pokazivao neverovatnu snagu i otpornost, ali je uvek u pozadini imao snažan oslonac – svoju porodicu.
Njegova supruga Jelena Đoković je ne samo partnerka, već i emocionalni stub, dok su deca dodatni izvor motivacije. Otac Srđan Đoković često ističe kako su upravo izazovi bili ključni u formiranju Novakove ličnosti, dajući mu moralnu podršku i učeći ga da ostane pribran i dostojanstven. Porodica Đoković se prilagođavala i podržavala Novakove životne izbore, poput promene načina ishrane, dokazujući da su zajedništvo, ljubav i odanost osnovne vrednosti koje su ga dovele do besmrtnosti u svetu tenisa.
JAVNI INTERES I ETIČKE GRANICE: Gde Prestaje Identitet, A Počinje Senzacija?
Priča o Novaku Đokoviću i poreklu njegove majke dotiče se vitalnog javnog interesa: kako se u regionu gde su nacionalni identiteti duboko ukorenjeni i često kontroverzni, mediji odnose prema takvim temama. Etička dilema leži u balansu između prava na informaciju i potencijalnog eksploatisanja porodičnih sukoba za senzacionalizam. Iako je zanimljivo istraživati poreklo slavnih ličnosti, postavlja se pitanje da li je to uvek etički opravdano, pogotovo kada takve priče mogu nenamerno da podstaknu podeljenost.
Novakov primer podseća nas da je identitet složena kategorija, ali da pojedinac ima pravo na samoodređenje. Sudskih posledica za izjave o poreklu nema, ali medijska pažnja i način na koji se takve vesti prenose mogu imati značajan uticaj na javnu percepciju i atmosferu u društvu. Priča o Đokovićevom dedi je stoga više od puke porodične anegdote – to je mikro-slika složenosti identiteta i medijskih etičkih izazova u savremenom svetu.
NAPOMENA: Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply