Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 09. 10. 2025.
**Nakon euforičnog otvaranja brze pruge od Beograda do Subotice i prevoza prvih putnika vozom „Soko“, usledio je hladan tuš i oštar revolt građana. Iako je putovanje pohvaljeno kao „fenomenalno“ i „komforno“, povratna karta po ceni od 2.000 dinara izazvala je bes i šok javnosti. Ova cena se u javnosti naziva „astronomskom“ i „bezobraznom“ jer je značajno viša od komercijalnog linijskog taksi prevoza do Mađarske (oko 10 evra). Postavlja se oštra etička dilema i zahtev javnog interesa: da li državna infrastruktura, finansirana novcem građana, treba da služi kao profitni centar ili kao pristupačno javno dobro za svoje građane, sa cenom koja ne bi smela biti viša od 500 dinara.
(Foto Matija, licenca CC BY-SA 4.0)
Detaljna pozadina: Euforija i Realnost Novčanika
Otvaranje brze pruge, koje je trajalo dve nedelje testiranja, predstavljeno je kao istorijski uspeh za Srbiju. Ipak, cena je brzo srušila sliku o javnom dobru.
- Trajanje Putovanja i Udobnost: Putnici su oduševljeni komforom voza „Soko“ i skraćenjem putovanja na 68 minuta. Građani su istakli da će ovo olakšati život onima koji putuju na posao, u školu ili na fakultet, naglašavajući: „Hvala Bogu da smo doživeli ovako nešto.“
- Cenovni Šok: Povratna karta od 2.000 dinara (oko 17 evra) postala je kamen spoticanja. Ta cena je visoka prepreka za veliki broj građana, posebno studente, radnike i penzionere, čija primanja nisu visoka.
- Oštro Poređenje: Cena je postala neprihvatljiva kada se uporedi sa cenama komercijalnog prevoza u regionu:
- Linijski taksi prevoz do Mađarske (oko 10 evra u jednom pravcu, ili oko 1.200 dinara).
- Linijski taksi prevoz do Nemačke (30 i nešto evra).
- S obzirom da je reč o državnom vozu, građani očekuju da cena ne bi smela biti više od 500 dinara u jednom pravcu.
Analiza: Psihološki Motivi i Etička Dilema Javnog Interesa
Ovaj slučaj savršeno ilustruje sukob između državne investicije i socijalne odgovornosti.
- Motiv (Država/Železnice): Psihološki motiv za postavljanje visoke cene može biti želja Železnica Srbije da se što pre povrati velika investicija u izgradnju pruge i nabavku savremenih vozova. Takođe, postoji tendencija kopiranja komercijalnih cena umesto primene socijalno odgovorne politike cena u javnom prevozu.
- Socijalni Motiv (Građani): Socijalni motiv nezadovoljstva je percepcija nepravde. Građani su ti koji, kroz poreze, finansiraju državne projekte. Očekuju da taj projekat služi širokom javnom interesu – to jest, da bude dostupan, a ne elitistički. „Državni voz… za svoje građane ne bi smeo biti više od 500 dinara,“ postao je glas naroda.
- Etička Dilema (Dostupnost vs. Profit): Ključna etička dilema je: Da li je brza pruga javno dobro ili komercijalni projekat? Ako je cilj olakšati putovanje na posao, u školu i na fakultet, cena od 2.000 dinara za povratnu kartu, koja se brzo sabira u mesečne izdatke, demantuje socijalnu svrhu projekta.
Sudske Posledice i Pritisak Javnosti
Iako ne postoje direktne sudske posledice za postavljanje cene, pritisak javnosti može biti moćan regulatorni mehanizam.
- Pravni Okvir: Železnice Srbije kao javno preduzeće imaju određenu slobodu u formiranju cena. Međutim, regulativa cena u javnom prevozu mora uzeti u obzir ekonomske i socijalne faktore.
- Potencijalni Prigovori: Građani i udruženja potrošača mogu uputiti formalne prigovore državnim regulatornim telima (poput Poverenika za zaštitu konkurencije) ukoliko smatraju da je cena neopravdana ili da se zloupotrebljava monopolski položaj u javnom interesu.
- Politička Odgovornost: Najveća posledica je politička. Visoka cena može poništiti marketinški efekat velikog infrastrukturnog projekta, pretvarajući ponos u gorčinu i razočaranje kod birača. Država bi trebalo hitno da preispita cene kako bi ispunila očekivanja javnog interesa.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
- Advokati, veštaci i ostali ucesnici u lopovluku i kriminalnim radnjama.
Leave a Reply