Izvor: FELJTON.rs
Objavljeno: 11.07.2025.
Novi Sad, 11. jul 2025. – Aleksandar Radović, koji se nalazi u pritvoru Višeg suda u Novom Sadu, uputio je još jedan podnesak datiran 26. septembra 2024. godine, u kojem ponavlja i dramatično pojačava zahtev za određivanje mere elektronskog nadzora („nanogice“). Kao garanciju za svoje redovno prisustvo na suđenjima, Radović je ponudio dva novouredjena stana u Novom Sadu, ukupne procenjene vrednosti od 220.000 evra. U podnesku takođe iznosi najoštrije optužbe protiv postupajuće sudije Nataše Vojnović, tvrdeći da njenu „nezavisnost“ koristi za opstrukciju dokaza i uništavanje njegovog života.
Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“
Autor: Aleksandar Radović
Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.
Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?
„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.
Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?
Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.
Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“
I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“
Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.
Pritvorenik Radović nudi dva stana kao garanciju za elektronski nadzor, optužujući sudiju da zloupotrebljava „nezavisnost“ za zataškavanje dokaza
Prošireni zahtev za „nanogicu“ i finansijska ponuda:
Radović ponovo zahteva elektronski nadzor od sudije Nataše Vojnović, navodeći višestruke razloge:
- Narušeno zdravlje: Potrebu za lečenjem van zatvorske ustanove zbog „lošeg i pogrešnog lečenja u zatvorskoj ustanovi“.
- Problemi sa advokatima: Potrebu da organizuje „svoju advokatsku pomoć“ jer advokati koje mu sud dodeljuje „rade u njenu korist, a na veliku štetu Aleksandru Radoviću“. On ponavlja „zabranu“ slanja predmeta i dokumenata advokatu Majstorović i drugim advokatima po službenoj dužnosti, tvrdeći da je za njih njegov predmet „TAJAN“ i da uvid mogu imati samo advokati sa njegovim lično potpisanim punomoćjem.
- Uskraćivanje predmeta: Ponovo naglašava da mu sudija Vojnović ne šalje kompletan predmet u pritvor, čime mu onemogućava pripremu za suđenja.
- Poslovni i finansijski problemi: Tvrdi da mu je zbog „besmislenog određivanja pritvora“ privatan posao i firma stala, te da je upao u velike dugove i finansijske probleme, koje bi uz elektronski nadzor pokušao da reši.
Kao ključni argument za odobrenje elektronskog nadzora, Radović nudi izvanrednu garanciju: „dva stana na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu“, ukupne površine 80-90 m2, uknjižena na njegovo ime (1/1), bez duga i tereta, procenjene vrednosti od 220.000 evra. Stanovi su novi, završeni u martu i neuseljeni. On eksplicitno navodi da ova garancija važi samo za njegov „redovan dolazak na suđenje“, i garantuje da će se, ukoliko ne dođe na jedno suđenje, sam vratiti u pritvor i neće tražiti blaže mere do kraja suđenja.
Teške optužbe protiv sudije i koncepta sudske nezavisnosti:
Radović upućuje izuzetno oštre i direktne optužbe protiv sudije Nataše Vojnović:
- Tvrdi da bi „umesto da je u pritvoru sudija Nataša Vojnović“, koja „skriva i drži u fioci više od 6 godina automatsku pušku, mobilne telefone i ostale predmete nađene na licu mesta“, umesto da ih preda na veštačenje.
- Navodi da sudija „uništava život Aleksandru Radoviću“ zato što se on borio protiv njene „sudske samovolje i bahatosti“ i insistirao na poštovanju zakona.
- Najdramatičniji deo optužbe odnosi se na sudsku nezavisnost: „Najveći je problem kod sudije njena nezavisnost i ona se ponaša i zna da joj niko ništa ne može zbog te nezavisnosti, i tako ona može da radi sve šta ona hoće pa makar i kršila zakon. Nema inspekciju, niti neku kontrolu, niko ništa ne sme da je pita od državnih organa“.
Radović ponavlja da se nije skrivao od policije i da je njegov ulazak u pritvor bio posledica odbijanja da dozvoli sudiji da „zatvori i završi njegov predmet“ bez veštačenja ključnih dokaza, čime bi „amnestirala lica koja su saučesnici“ u pokušaju njegovog ubistva.
Stručno objašnjenje i pravne implikacije:
Ovaj podnesak dostiže vrhunac Radovićevog nezadovoljstva i sadrži nekoliko ključnih pravnih i sistemskih tačaka:
- Garancija za zamenu pritvora (Jemstvo): Ponuda dva stana kao garancije za elektronski nadzor („nanogicu“) je zapravo ponuda jemstva (novčanog ili u nepokretnostima) kao alternativne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog tokom postupka, umesto klasičnog pritvora. Zakonik o krivičnom postupku (član 155.) propisuje da se umesto pritvora može okrivljenom odrediti jemstvo. Sud u takvim slučajevima procenjuje visinu jemstva i da li je ono dovoljna garancija da okrivljeni neće pobeći ili ometati postupak. Radovićeva ponuda je značajna i predstavlja konkretan predlog sudu za izlazak iz pritvora. Sud mora pažljivo razmotriti ovu ponudu u svetlu postojanja pritvorskih osnova i Radovićevog obećanja o dolasku na suđenja.
- Sudska nezavisnost i odgovornost: Radovićevo tumačenje sudske nezavisnosti kao „bahatosti“ i mogućnosti da sudija radi „sve šta ona hoće pa makar i kršila zakon“ odražava duboko nerazumevanje ili frustraciju sistemom. Sudska nezavisnost je ustavno garantovana i ključna je za vladavinu prava, štiteći sudije od političkih i drugih pritisaka u donošenju odluka. Međutim, nezavisnost ne znači neodgovornost. Postoje mehanizmi kontrole:
- Pravni lekovi: Protiv sudskih odluka postoje žalbe i druga pravna sredstva.Disciplinska odgovornost: Sudije su odgovorne Visokom savetu sudstva za disciplinske prekršaje (npr. neažurnost, neprofesionalno postupanje, zloupotreba položaja). Radovićevi navodi o „korumpiranom ponašanju“ i „držanju veštačenja u fioci“ su ozbiljni i, ukoliko se podnese disciplinska prijava, VSS bi bio nadležan da ih ispita.Krivična odgovornost: Za teža dela, sudije mogu snositi i krivičnu odgovornost.
- Nadzor i evaluacija: Rad sudija se može pratiti i evaluirati, iako direktna „inspekcija“ u smislu direktnog mešanja u meritum predmeta nije dozvoljena radi očuvanja nezavisnosti.
- Ponovljeni problemi sa braniocem i poverenje: Radovićeva „zabrana“ slanja predmeta advokatima po službenoj dužnosti je proceduralno složena. Dok okrivljeni ima pravo da bira svog branioca i da mu otkaže punomoćje, sud je dužan da obezbedi branioca po službenoj dužnosti kada je to zakonom propisano. Ako okrivljeni odbija saradnju sa dodeljenim braniocem, to može dovesti do proceduralnih problema i potencijalnog usporavanja postupka.
- Ekonomski aspekti pritvora: Radovićev naglasak na uništenju privatnog posla i finansijskim problemima usled pritvora je humanitarni i ekonomski argument koji se ponekad uzima u obzir pri proceni mere pritvora, posebno kada postoje blaže alternative koje mogu obezbediti prisustvo okrivljenog.
Ovaj podnesak, koji objedinjuje Radovićeve ranije žalbe i dodaje značajnu ponudu jemstva, predstavlja sveobuhvatan izraz njegovog očajanja i borbe protiv onoga što on vidi kao sistemsku nepravdu i opstrukciju. Odluka suda po ovom zahtevu, kao i po ostalim Radovićevim navodima, biće pod lupom javnosti, posebno imajući u vidu ozbiljnost optužbi na račun sudije i pravosudnog sistema.
Ovo je peti „Podnesak“ od Aleksandra Radovića, takođe od 26.9.2024. (što ukazuje na verovatno istovremene podneske usmerene na različite aspekte, ili na brzi nastavak prethodnog podneska od 26.9.2024.). Ovaj dokument kombinuje i pojačava mnoge prethodne tačke, ali ključno dodaje konkretnu finansijsku garanciju za njegovo prisustvo na suđenju, i još eksplicitniju i dramatičniju optužbu za sudijsko nedolično ponašanje, u vezi sa navodnom „nezavisnošću“ sudija.
Aleksandar Radović: „Sudija Vojnović me uhapsila da bi sebi izašla u susret!“ Iz pritvora poručuje: Narušeno zdravlje, firma pred krahom zbog ‘bezpravnog pritvora’ – Hitno traži nanogicu i optužuje advokata za saradnju sa sudijom!
Novi Sad, 13. jul 2025. – Aleksandar Radović, pritvorenik Višeg suda u Novom Sadu, koji je, podsećamo, u svom domu brutalno napadnut kada mu je Predrag Kostić nasilno provalio i zadao osam uboda nožem, nakon čega je Radović vodio borbu za goli život, nastavlja svoju očajničku pravnu borbu iz zatvorske ćelije. U podnesku datiranom 7. oktobra 2024. godine, upućenom tada postupajućoj sudiji Nataši Vojnović, Radović iznosi teške optužbe da je njegovo hapšenje naređeno „da bi sebi (sudiji) izašla u susret“, a detaljno opisuje i katastrofalne posledice pritvora po njegovo zdravlje i finansije, optužujući pritom i svog advokata za kolaboraciju.
Zdravlje narušeno, firma pred krahom zbog „bezpravnog pritvora“
U podnesku, koji je morao sam da piše iz pritvora, Radović zahteva dodelu elektronskog nadzora, odnosno „nanogice“, navodeći da je njegovo zdravstveno stanje „narušeno davanjem loše i pogrešne terapije u zatvorskoj ustanovi“. Naglašava da je zbog „određivanja bespravnog pritvora“ bio primoran da zatvori firmu, što ga je gurnulo u „finansijsku krizu i dugove“.
„Uz elektronski nadzor mogao bih da se izvučem iz krize u koju je ušao isključivo zbog kršenja zakona sudije Nataše Vojnović,“ tvrdi Radović, najavljujući da će o tome detaljno pisati u sledećim podnescima.
Advokat „radi na štetu“ klijenta, Radović primoran da se brani sam
Radović iznosi izuzetno teške optužbe na račun svog advokata po službenoj dužnosti, navodeći da „radi na štetu Aleksandra Radovića, a u korist sudije Nataše Vojnović i tužioca“. Odluka da sam piše podneske, kako kaže, posledica je toga što „advokat kojeg ste mi dodelili, ‘zahteve’ naplaćuje posebno i to ne ide iz budžeta“.
Ne štedi reči, nazivajući takve advokate „nesposobne, neškolovane, nevaspitane, korumpirane“ i poručujući da ih „ne plaća“. Ovo jasno ukazuje na dubok jaz u poverenju i potpuni raspad odnosa između Radovića i njegovog pravnog zastupnika, što je već ranije naglašavano u njegovim podnescima i medijskim izveštajima.
Radović iznova garantuje da će redovno dolaziti na suđenja ukoliko mu se omogući elektronski nadzor.
Analiza FELJTON.rs: Krizne tačke u pritvorskom sistemu i pravu na odbranu
Ovaj podnesak Aleksandra Radovića otvara niz kriznih tačaka koje direktno ugrožavaju principe pravičnog suđenja:
- Optužbe za zloupotrebu položaja: Tvrdnja da je hapšenje naređeno radi „ispunjenja potreba“ sudije je izuzetno ozbiljna i zahteva hitnu istragu nadležnih organa, uključujući Visoki savet sudstva.
- Zdravlje pritvorenika i adekvatna terapija: Navodi o narušenom zdravlju i „lošoj i pogrešnoj terapiji“ u zatvorskoj ustanovi ukazuju na potencijalno kršenje ljudskih prava i obaveze države da obezbedi adekvatnu zdravstvenu zaštitu pritvorenicima.
- Pitanje efikasne pravne pomoći: Optužbe da advokat po službenoj dužnosti radi „na štetu“ klijenta i u dosluhu sa sudijom i tužiocem, kao i navodi o neosnovanom naplaćivanju usluga, direktno dovode u pitanje efikasnost i integritet institucije advokata po službenoj dužnosti. Advokatska komora mora hitno preispitati ove navode.
- Posledice pritvora po život pritvorenika: Radovićev slučaj jasno ilustruje teške finansijske i lične posledice dugotrajnog pritvora, posebno kada se on, kao u ovom slučaju, osporava kao „bespravan“. Argumentacija za elektronski nadzor, pogotovo kada je zdravlje narušeno, zaslužuje ozbiljno razmatranje.
Slučaj Aleksandra Radovića nastavlja da bude test za sposobnost pravosudnog sistema Srbije da se suoči sa ozbiljnim optužbama za korupciju, neprofesionalizam i kršenje prava. Radovićeva upornost i direktnost, čak i iz pritvora, ukazuju na njegovu rešenost da se bori protiv sistema za koji tvrdi da ga je nepravedno targetirao.
Izvor: Feljton.rs
/Telegram/
https://feljton.rs/category/nuzna-odbrana/
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
Leave a Reply