Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 14. 10. 2025.
Internet, Društvo – U digitalnom prostoru Srbije i regiona odvija se tiha, ali brutalna manipulacija: masovna upotreba farmi botova – celih sistema lažnih profila, kontrolisanih softverom – čiji je jedini cilj gušenje kritike, obeshrabrivanje slobodnog govora i kreiranje iluzije da „svi tako misle“. Ovi profili ne predstavljaju stvarne ljude niti iskrene stavove, već su deo političkog inženjeringa usmerenog na kontrolu javnog mnjenja i dominaciju narativa. VAŽNO OBAVEŠTENJE: Ključna strategija za zaštitu demokratskog prostora je NE RASPRAVLJATI SE SA BOTOVIMA – time im se daje validnost i hrana za širenje manipulacije.
(Foto Times, 6. jun 2006, licenca CC BY-SA)
Detaljna Pozadina: Anatomija Botovske Farme
- Šta je Botovska Farma? To je visokoorganizovan sistem koji koristi stotine ili hiljade lažnih naloga (profili bez stvarnog identiteta, često generisanih fotografija) povezanih sa centralizovanim softverom i često smeštenih na farmama telefona. Njihov zadatak je sinkronizovano širenje identičnih, partijskih poruka, masovno lajkovanje i postavljanje istih komentara ispod kritičkih vesti.
- Cilj: Manipulacija, Ne Razgovor: Misija ovih armija nije uključivanje u debatu niti promena mišljenja argumentima. Cilj je stvoriti lažni utisak masovne podrške (socijalni dokaz) i, što je ključno, zagušiti originalne, kritičke ili suprotne glasove u moru istih poruka.
- Psihološki Uticaj (Gaslighting): Ova strategija se naziva „digitalni gaslighting“. Stvarni korisnik, koji ima kritički stav, oseća se izolovano i preplavljeno kada vidi stotine identičnih pro-režimskih komentara. To dovodi do cenzure samog sebe (obeshrabrivanja da se govori), jer se stvara utisak da je njegov stav marginalan i nepoželjan.
Analiza Psiholoških/Socijalnih Motiva: Arogancija Moći i Potreba za Lažnim Konsenzusom
- Motiv Pokretača (Vlast/Partija): Glavni motiv političkih aktera koji angažuju farme botova je izbegavanje stvarne debate i suočavanja sa činjenicama. Održavanje kontrole nad narativom putem iluzije popularnosti omogućava im da ignorišu stvarne probleme i kritike. To je znak arogancije moći i straha od istinskog javnog mnjenja.
- Psihološki Motivi Operatera (Partijska Poslušnost): Ljudi koji fizički rade u ovim farmama motivisani su, najčešće, ekonomskom zavisnošću i partijskom poslušnošću. Dobijaju plate ili benefite da bi bili digitalni vojnici, uništavajući slobodu govora za ličnu korist.
- Uticaj na Zajednicu (Tišina): Najštetniji uticaj na zajednicu je stvaranje atmosfere straha i konformizma. Kada ljudi vide da su svi kritički komentari momentalno napadnuti ili zakopani ispod stotina botovskih hvalospeva, oni biraju tišinu, što direktno uršava demokratske procese.
Javni Interes i Etička Dilema: Demokratija Pod Digitalnim Napadom
- Javni Interes (Integritet Informacija): Ključni javni interes je zaštita integriteta javnog diskursa. Kada botovi manipulišu komentarima i ocenama, gubi se prava slika javnog mnjenja, a demokratija se pretvara u digitalnu farsu.
- Etička Dilema (Validacija Manipulacije): Etička dilema leži u samom činu odgovaranja na botovske profile. Svaki odgovor, ma koliko bio argumentovan, služi botu. Daje mu validaciju, troši energiju kritičara i podiže vidljivost lažne poruke.
Strategija Obrane: Ne Hranite Zver!
Ključna poruka za građane: Ne rasipajte svoju energiju na raspravu sa botovima.
- Ignorisanje je Oružje: Bot je programiran da provocira reakciju. Najjače oružje protiv njega je ignorisanje. Činjenica da nalog nema stvarnu biografiju, da koristi generičke fraze i da je nov, jasan je znak.
- Prijava (Reporting): Umesto svađe, efikasnije je prijavljivanje (reportovanje) takvih profila mrežama, zbog manipulacije i lažnog identiteta.
Potencijalne Sudske Posledice: Krivična Dela i Zakonodavni Jaz
- Manipulacija i Kleveta: Ako botovska farma koristi profile za širenje kleveta i lažnih optužbi protiv političkih neistomišljenika, to spada u krivično delo. Međutim, pravna identifikacija i gonjenje stotina lažnih naloga izuzetno su teški.
- Zakonodavni Jaz: U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, zakoni nisu adekvatno pripremljeni za borbu protiv organizovane digitalne manipulacije. Potrebne su stroge regulative koje bi naterale društvene mreže da rigoroznije uklanjaju farme botova.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
- Advokati, veštaci i ostali ucesnici u lopovluku i kriminalnim radnjama.
Leave a Reply