Strasbur uzeo slučaj studenta Bogdana J.: Srbija pod lupom međunarodne pravde

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 24. 09. 2025.

U dramatičnom preokretu, slučaj studenta Bogdana J., koji je štrajkovao glađu u srpskom zatvoru, dobio je međunarodnu dimenziju. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je da razmatra predstavku, a sudija je direktno uputio poziv Bogdanu da prekine štrajk, što je on i učinio. Ovaj potez, bez presedana u istoriji, stavio je Srbiju pod lupu međunarodne pravde i otvorio goruće pitanje o stanju ljudskih prava u našoj zemlji.

(Foto: Chris Potter / StockMonkeys.com, licenca: CC BY 2.0)

Pozadina drame: Od zatvorske tišine do Strazbura

Slučaj Bogdana J. pun je tragičnih detalja koji su potresli javnost. Student, koji se nalazi u zatvoru, odlučio se na štrajk glađu, a sve je kulminiralo fotografijom sa sahrane njegovog oca, na koju je doveden u lancima. Ta slika je postala simbol očaja i nepravde, a upravo je ona pokrenula advokatski tim da podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

Iako u domaćem pravosudnom sistemu još uvek nisu iscrpljena sva pravna sredstva, sud u Strazburu je odlučio da preuzme predmet i dodeli mu sudiju Pitera Rosmu. Ovaj potez je neobičan, jer Evropski sud za ljudska prava obično ne uzima slučajeve dok se svi pravni lekovi ne iscrpe u zemlji. Činjenica da je sudija odmah pozvao Bogdana da prekine štrajk ukazuje na ozbiljnost situacije i hitnost sa kojom se ovaj slučaj tretira.

Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!

Psihološki i socijalni motivi: Očaj i prkos kao oružje

Psihološki motiv za Bogdanov štrajk glađu je jasan: to je bio čin očaja, poslednji vapaj za pravdom i borba za slobodu. U zatvoru, kada su mu sve opcije bile oduzete, štrajk glađu je bio jedino oružje kojim je mogao da izrazi svoj protest. Iako je opasan po život, ovaj čin je u sebi nosio snažnu poruku prkosa. Njegov gest je emotivno rezonirao sa javnošću, jer se postavlja pitanje o stanju u zatvorima i pravosudnom sistemu.

Sa socijalnog aspekta, ovaj slučaj odražava duboku krizu u poverenju građana u pravosudni sistem. Mnogi ljudi osećaju da su im ruke vezane i da je pravda spora i neefikasna. Slučaj Bogdana J. služi kao podsetnik na to da se građani, u potrazi za pravdom, često moraju okrenuti međunarodnim institucijama, jer u svojim zemljama ne mogu da je pronađu.

Etička dilema i sudske posledice

Slučaj Bogdana J. otvara veliku etičku dilemu. Da li je država, u ovom slučaju Srbija, zakazala u zaštiti ljudskih prava? Prihvatanjem slučaja, Evropski sud za ljudska prava je pokazao da se sumnja na kršenje člana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje pravo na život. Ukoliko se dokaže krivica, Srbija bi se mogla suočiti sa ozbiljnim sudskim posledicama, uključujući finansijsku nadoknadu i nalog da se slučaj ponovo razmotri u domaćem pravosudnom sistemu.

Za Evropski sud za ljudska prava, ovaj slučaj je test. Sudija Piter Rosma, koji je direktno intervenisao, preuzeo je veliku odgovornost, a javnost sa nestrpljenjem očekuje njegovu odluku. Slučaj Bogdana J. je više od pukog pravnog procesa; to je priča o čoveku koji je, u očaju, odlučio da se bori za svoja prava, a njegova borba je, neočekivano, pokrenula međunarodni mehanizam.

✅ NAPOMENA:

Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:

Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.

https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup

OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“

🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥

Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.

1. Ugroženi su imenovani akteri

Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:

Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.