Anksioznost: Terapeut razotkriva mitove o "pozitivnom mišljenju"

Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 27. 09. 2025.

U eri sveprisutne anksioznosti, najčešće rečenice koje čujemo – „Opusti se“, „Moraš misliti pozitivno“ – nisu lek, već otrov. Okupacioni terapeut Danijela M., koja je i sama prošla tešku borbu sa ovim stanjem, oštro upozorava da dobronamerni, ali pogrešni saveti ne samo da ne rešavaju problem, već u anksioznim osobama stvaraju osećaj krivice, slabosti i nedovoljnosti. Anksioznost ne odgovara na brze recepte; naprotiv, pokušaji „popravljanja“ samo je čine glasnijom.

(Foto: Amufson, licenca: CC BY-SA 4.0)

Pozadina drame: Život sa mislima koje se ne gase

Anksioznost je, suštinski, emocija koja se terminološki izjednačava sa strahom, i koja nas tera na preteranu brigu i stalnu strepnju. Kada se ona otrgne kontroli, postaje patološka – visokog intenziteta, predugo traje i parališe nas.

Problem nastaje kada okolina, pa čak i stručna lica koja anksioznost posmatraju samo kroz teoriju, posegnu za jednostavnim, površnim rečenicama. Ti „saveti“ su prečice koje ne vode nikuda, već funkcionišu kao zid između osobe i njenog unutrašnjeg mira.

Prazni Recepti: Danijela M. ističe da stručnjaci i prijatelji, želeći najbrži put do pomoći, koriste rečenice koje su zvanično tačne, ali u praksi potpuno prazne.
Lični Ugao: Budući da je i sama prošla borbu sa anksioznošću, Danijela M. razume da okolina ne shvata kako je živeti sa telom koje reaguje kao da je u životnoj opasnosti, čak i kada je potpuno bezbedno. Njena misija kroz Udruženje „Anksiozni optimista“ je da se ova suština razume.

Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!

Psihološka i Socijalna Zamka: Kultura Krivice i Perfekcionizma

Zašto su ovi saveti toliko opasni? Odgovor leži u psihološkoj i socijalnoj dinamici koja stoji iza njih.

Psihološka Analiza: Saveti poput „Prestani da analiziraš“ ili „Budi jak/a“ ne dodiruju srž anksioznosti. Umesto toga, oni teraju osobu na borbu protiv sebe same, na pojačanu samokontrolu i skrivanje osećanja. Ironično, što se više trude da se „isprave“ i uklone anksioznost, ona postaje glasnija i jača.
Osećaj Krivice: Najveća šteta leži u stvaranju osećaja krivice. Anksiozna osoba se pita: „Zašto samo ja ne mogu da se opustim? Zašto mi ne uspeva pozitivno mišljenje?“. To dovodi do gubitka poverenja u sebe i ubeđenja da je problem u njihovoj slabosti, a ne u nerazumevanju prirode anksioznosti. U kulturi koja propagira toksičnu pozitivnost i brza rešenja, anksioznost se tretira kao moralni neuspeh, a ne kao legitimno emotivno stanje.

Javni Interes i Etička Dilema: Rušenje autoriteta

Javni interes u ovoj temi je ogroman: anksioznost je postala epidemija 21. veka. Oštra perspektiva terapeutkinje D. M. stvara etičku dilemu, jer dovodi u pitanje efikasnost tradicionalnih ili površno primenjenih terapija.

Etička Dilema: Govoriti da „neki terapeuti, psihijatri ili lekari“ ne razumeju anksioznost iznutra je direktan udar na autoritet struke. To postavlja pitanje odgovornosti za pacijente koji izađu sa terapije „još zbunjeniji nego pre“. U interesu javnosti je da se prestane sa brzim, neefikasnim „receptima“ i da se promoviše suštinsko razumevanje.
Put do Oslobađanja: Danijela M. naglašava da mir ne dolazi kroz tuđe formule, već kroz osluškivanje sopstvene duše. Pravo pitanje nije „Zašto ne funkcionišem po tuđim rešenjima?“, već „Šta meni sada zaista prija i donosi olakšanje?“. Tu počinje put oslobađanja od psihičkog terora.

✅ NAPOMENA:

Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:

Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.

https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup

OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“

🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥

Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.

1. Ugroženi su imenovani akteri

Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:

Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.