FELJTON.rs NEWS PORTAL
CRNA HRONIKA: FELJTON.rs
31.03.2024.
Osnivač “Majkrosofta” Bil Gejts i drugi privatni donori podržavaju Solarni geoinženjerski istraživački program Univerziteta Harvard koji će uskoro pokrenuti novu studiju efikasnosti blokiranja sunčeve svetlosti na površini Zemlje.
Ove nedelje je uticajna američka Nacionalna akademija nauke, inženjerstva i medicine (NASEM) objavila novi izveštaj u kojem urgira vladu da uloži najmanje 100 miliona dolara u izučavanje kontroverzne tehnologije – solarnog geoinženjeringa, piše “Popularna mehanika”.
Šta je solarni geoinženjering?
Geoinženjering je pojam za tehnologije koje pokušavaju da izmene Zemljine fizičke kvalitete na što je moguće većoj skali. Jedan primer je “sejanje oblaka”, tip modifikacije vremena kad avioni zaspu oblake sa određenom materijom kako bi dobili kišu. Još jedan veći oblik geoinženjeringa je “hvatanje ugljenika”, gde se emisije odvode i izoluju ispod Zemljine površine.
Naučnici su osmislili i više načina da blokiraju sunčevu svestlost i spreče je da dosegne našu atmosferu ili površinu. Svi ti načini spadaju u kategoriju “solarnog geoinženjeringa”. Uobičajen i najviše proučavani metod je da se sunčeva svetlost reflektuje od Zemlje uz pomoć aerosolnih čestica u atmosferi, ali do sada je to bio sporedni plan.
Iako je mehanizam studije aerosolnog solarnog geoinženjeringa jednostavan – fizička struktura aerosolnih čestica bukvalno blokira i rasipa svetlost – stvarnost je daleko kompleksnija.
Erupcija vulkana na Islandu 2010, kad je blokirano čitavo nebo sve do Evrope, primer je atmosferskog aerosolnog događaja. Udar meteora koji je možda ubio dinosauruse zavio je Zemlju u sloj aerosolne prašine. Skoro svaka svakodnevna supstanca može se pretvoriti u aerosol pod pravim uslovima – pojam se prosto odnosi na bilo koje fine, vazdušne čestice koje mogu plutati u oblacima poput gasa.
Zašto se to sada proučava?
Solarni geoinženjering sa aerosolima počiva na činjenici da su aerosoli često doprinosili promeni klime. Naučnici kažu da su manjak konkretnih informacija i konsenzus neuspeh koji se mora ispraviti novim istraživanjima.
Najgori scenarijo je da se ljudska vrsta suočava sa ekstremnom klimatskom situacijom, ali ne zna ništa čak ni o dugoročnim merama kako bi se izborila sa tim problemom. Iz tog razloga naučnici sada traže velika ulaganja u istraživanja solarnog geoinženjeringa.
Istraživači iza dolazećeg projekta s Harvarda, Eksperiment kontrolisanih stratosferskih poremećaja (SCoPEx) – kažu da moramo proučavati solarni geoinženjering u slučaju da moramo da preduzmemo drastičnu akciju protiv klimatskih promena.
Studija koju podržava Gejts želi da obavi istraživačke eksperimente malog obima u atmosferi.
“Planiramo da koristimo stratosferski balon da podignemo paket instrumenata oko 20 kilometara u atmosferu. Jednom na mestu, veoma mala količina materijala (100 gr-2 kg) biće oslobođena da stvori poremećaj vazdušne mase ugrubo kilometar dug i sto metara u prečniku. Potom ćemo iskoristiti isti balon da izmerimo posledične promene u poremećenoj vazdušnoj masi, uključujući izmene gustine aerosoli, atmosferske hemije i rasipanje svetlosti. Planiramo da oslobodimo kalcijum karbonat, uobičajeni mineralni prah. Možda ćemo osloboditi druge materijale, poput sulfata kao odgovor na rastućni naučni interes”, navode naučnici.
Šta dalje?
Kalcijum karbonat je bezopasni mineral. Ipak, ta bezopasnost bi se videla u neočekivanim posledicama mešanja sastojaka u stratosferi, a ne nužno u studiji o solarnom geoinženjeringu.
Zbog toga iz SCoPEx-a kažu da će se većina istraživanja fokusirati na aerosolnu hemikaliju koja već postoji u stratosferi – sumpornu kiselinu, koja je zagađivač.
U međuvremenu je NASEM sazvao komitet od 16 uglednih međunarodnih naučnika da razvijaju solarno geoinženjersko istraživanje.
“Globalno, 2015-2019. bile su pet najtoplijih godina u beleškama. Stvaranje ovog istraživačkog komiteta je jedan odgovor na potrebu za razumevanjem punog opsega opcija za suočavanje sa klimatskom krizom”, naveo je istraživač Kris Fild.
Izvor: ( FELJTON.rs/blic.rs)
FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! opljackana STOMATOLOSKA OPREMA U VREDNOSTI OKO 200.000E, IMA OSUMNJICENIH..
NE PROPUSTITE…
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
