FELJTON.rs NEWS PORTAL
- 25.02.2021.
Rešavanje odnosa između Beograda i Prištine biće, uprkos teškoj situaciji oko korone i ekonomskih izazova koji je prate, među prioritetima i Evropske unije i Zapada, a kako stvari stoje, pritisci na Srbiju bi u narednom periodu mogli samo da rastu.
To se može zaključiti i iz izjava stranih zvaničnika koje su usledile nakon izbora na Kosovu, a sagovornici „Blica“ kažu da je jasno da počinje novo poglavlje za dijalog koje ujedno može biti i veliki test za samu EU i njenu ulogu.
Prethodnih meseci dijalog je bio u ćorsokaku, zbog političke krize koja je nastala padom tamošnje vlade. Čekalo se na proglašenje pobednika izbora, a lider pokreta Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova i budući premijer Aljbin Kurti je odmah poručio da će dijalog sa Beogradom biti tek na šestom ili sedmom mestu prioriteta.
Ali, planove su mu pokvarile izričite izjave svih evropskih i svetskih zvaničnika koje su imale istu poruku: Kosovo mora da bude u fokusu. U međuvremenu, Kurti je dijalog smestio, „na treće ili četvrto mesto prioriteta“, a sva je prilika i da će završiti na vrhu liste.PROČITAJTE JOŠ:
To i ne čudi, s obzirom na to da su na listi onih koji su se oglasili predsednik SAD Džo Bajden (u pismu povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti), američki državni sekretar Entoni Blinken, šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji. Poslednji u nizu bili su ambasador SAD na Kosovu Filip Kosnet, ali i Moli Montgomeri, zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
Nije zanemarljiva ni činjenica da sledeće nedelje u posetu dolazi specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji je poslednji put bio u Srbiji krajem oktobra prošle godine.Potpisivanje sporazuma Srbije i Kosova u Beloj kući
O tome šta nas oko Kosova očekuje, pre dva dana se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ocenio da se može očekivati „zajednički pritisak EU i SAD“ na Srbiju.
– Važno je da razumemo težinu pozicije u kojom smo, posebno sad posle promene u američkoj administraciji. Očekivan je koncentrisani pritisak EU i SAD na Srbiju da ispunimo zahteve oko, kako Vašington neskriveno kaže, priznanja Kosova, dok će EU koristiti nešto drugačiji rečnik, ali će ići ka istom cilju – kazao je Vučić.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši ambasador Srbije u SAD Ivo Visković kaže za „Blic“ da svi potezi ukazuju da će Kosovo biti u fokusu, ali i da je to po volji EU.
– SAD su podigle temu na listi prioriteta, što se može zaključiti na osnovu poruka koje su razmenile sa svojim partnerima, ali i iz razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. I iz toga se videlo da će se zapad u EU posvetiti Kosovu i da će ga u njihovom fokusu biti više nego što je očekivano. Sa druge strane, i Evropskoj uniji odgovara da se ta tema što pre završi. Mislim da će ubuduće i SAD i EU biti na jednom, zajedničkom koloseku – naglašava Visković.PROČITAJTE JOŠ:
Da dijalog ulazi u novo poglavlje smatra i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
– Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, koji je započet 2011. godine, ulazi u novu fazu, nakon američkih predsedničkih izbora. Angažovanje EU biće sinhronizovano i usaglašeno sa SAD, što podrazumeva snažniji američki uticaj na rešavanje preostalih otvorenih i osetljivih regionalnih pitanja. Nastavak dijaloga uz posredništvo EU predstavlja i važan test za samu EU i njenu ulogu u uspostavljanju i održanju mira i stabilnosti i procesa pomirenja u ovom delu evropskog kontinenta – ističe za „Blic“ Grubješićeva.
Poslednji susret na visokom nivou u septembru prošle godine
Poslednji put dijalog na visokom nivou održan je 8. septembra prošle godine, nakon zastoja od 20 meseci koji je nastao zbog taksa na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Sastali su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti.
Trebalo je da bude i krajem septembra, ali je odložen „zbog korona vuirusa“, ali se nezvanično moglo čuti da je planove „pokvario“ ZSO, o čijem formiranju Priština sada ne želi da priča, a na čemu Beograd insistira.
Visković: Kurti će kao premijer biti racionalniji
Profesor Ivo Visković kaže da je pitanje koliko će vremena proći dok se formira vlada na Kosovu, ali i koliko će Zapad moći da utiče na Kurtija.
– Mislim da će Kurti ipak biti kooperativniji. Mnogo je lakše davati sporne izjave kad nisi na vlasti, ali mislim da će se Kurti ponašati racionalnije sada kada dođe na vlast. Ipak je odgovornost koju ima vlast mnogo veća od one koju imaju stranke koje nisu na vlasti – napominje Visković.
Aljbin Kurti je, inače, na mestu kosovskog premijera proveo nepuna dva meseca, i to zato što su mu partneri uskratili podršku baš zbog toga što se oglušio o ono što su SAD imale da kažu o odnosima Beograda i Prištine.
(feljton.rs/blic)
