JASMIN PRAVI ČUVENE MANTIJE: I Vučić ih neretko naručuje. I uvek uredno plati preko računa i UVEK BAKŠIŠ OSTAVI

DRUŠTVO FELJTON.rs
22.08.2021.

Ko dođe u Novi Pazar, a ne proba mantije, taj ovde nije ni bio. Pazarski gurmanluk, koji upisasmo i na Uneskovu listu, kod Jasmina je najpoznatiji. Slastan, sa sve onim duhom Stare čaršije koji te vodi u neki drugi svet…

Ćeramide, kućice, izlozi, „turske“ haljine, zlatare, džamije, kafedžije… I uličica, večito zakrčena. Pod petunijama, s vrata Jasmin Dervišnurović (35) viče preko ulice:

– Za pola sata, pečemo dve tepsije. A krompiruša otišla, sad stavljamo tepsiju.

Ovde je uvek gužva. Rano ujutru, u podne, uveče… Jasminove mantije i pite svi traže. I u Pazaru, al i mnogo, mnogo dalje…. Sve do Andrićevog venca.

Unutra jedva da možeš da se okreneš. Tri stola, orijentalni stil, toplina neka. Al’ i vrućina.1 / 9 FOTO: ZORANA JVETIĆ

– A, de Elvina, zatvori ta zadnja vrat, ubi promaja – u trku viče Jasmin.

Tu je i babo mu – Ćuro, ili ti Sulejman Dervišnurović, ovdašnja bokserska legenda. Tu su i pehari, uramljene slike… Od baba je Jasmin i zanat ispekao jerbo Ćuro svojevremeno radiše u državnoj firmi gde se mesilo i peklo.

– A, mani tu masku. Vidiš da ti neće pomoći. Možeš se zaključati i u sobu, korona te neće mimoići – priča Jasmin ovim beogradskim gostima.

Ne „zaklapa“, ali i ne staje. Od jutra do večeri. I sve žive zna, i svi živi ga znaju. I sve je ovde pod konac, iako ti se čini da više ne zna ko gde udara od gužve i poziva.

– Kod mene ti za sat vremena uđu lopov, narkoman, ubica, hodža i pop – smeje se.

Sa sprata silaze „tepsije“ i radnice.

– Jeste, za pola osam. Znači, zeljanica, krompiruša i 50 mantija – kači na zid listić s narudžbinom Elvina.

Stižu mantije, još se puše. Polivene jogurtom. Ali i krompiruša, ona je posna. Savijača, zapečene korice. Tu je i zeljanica, a valja malo i slatkog – pita s tikvom. I u duboki tanjir. Nekad se u kućama samo duboki koristio. Nije se „izmišljalo“, nego sve u jedan tanjir.

– A jedi, jadna, prstima. Najslađe je. Ko još jede viljuškom. To se samo tako stavi – on će našoj Beograđanki.

Uđe još jedna Beograđanka. Hadži Snežana Ljubičić prvi put je u Pazaru. Milica Ilić dovela je svoju gošću da je počasti na čuvenom mestu. Sedoše za divan. I ambasadori su ovde sedeli, samo da bi probali te testaste kockice, koje su na Uneskovoj listu nematerijane baštine.

– Molim Vas, na dva mesta po 10 mantija, al’ da budu pečenije – Milica će, lepo doterana i u po dana.

Kao i sve žene i devojke ovde. Ako nisu pokrivene, kakva uđe jedna s mužem i decom. Samo joj se trepavice vide. I devojčica, a nema joj više od 7-8 leta, s burkom.

Stižu mantije, a i kiselo mleko u čanku. Prelepo. Topi se u ustima.

– I grad je mnogo lep, ima neku čar, samo mi žao što velikim zgradama ubijaju ovaj predivni ambijent – Snežana će.

– Ja, brate, tačno u osam treba da bude u restoranu – javlja se Jasmin.

Ovo je specijalna narudžbina. Predsednik države voli Jasminove mantije. I u prestonici ih peku, ovaj put samo za njega.

– U sedam ih peku, da na sto stignu vruće. Predsednik Vučić neretko naručuje mantije. I uvek uredno plate preko računa, i uvek bakšiš ostave – Jasmin će, tražen širom Beograda.

Zapravo ne on. Mantije – reš pečene kockice pune mlevenog mesa, koje krckaju pod zubima. Skoro je, priča nam, bio rođendan jednoj zvezdi s estrade. I odnese on mantije, al’ i puna kolica pazarskih specijaliteta, u luksuzni restoran.

– Veli meni direktorka na vratima: „Jasmine, siting takav, nema mesta da sedneš“. Ma kakav bre siting! Šta će meni mesto, daj mesta za moje mantije, one ulaze. I uguram kolica, al’ ne dam da budu do onog stola s fensi hranom. Pa da vidiš kad ove utegnute, što jedu kobajagi kavijar i neke tamo salatice, navališe na mantije i pršutu. Slistiše za tili čas – smeje se Jasmin.1 / 7 FOTO: ZORANA JVETIĆ

Priča i kako je odneo matije jednoj poznatoj pevačici na vrata, a ona će njemu: „Ajde unutra“.

– A, ne, ne… Ja samo mantije, ništa drugo – veli joj.

Našao se Jasmin i sugrađanima lane, kad je korona pomorila grad.

– Odnesem u gepeku svaki dan mantija i pita, stanem pred kapiju bolnice, otvorim, uzmu pa podele svima. Strašno je bilo. Nosio sam i penzionerima, kad su bili zaključani tokom vanrednog stanja. Pola ih posle pomre. Svi dugari s kojima je moj babo igrao tavlu umrli od korone. Desetak njih. Samo babo osta – priča dok odmahuje glavom.

Pelcovao se, veli, čim se pojavile vakcine, za razliku od ogromne većine naroda ovde:

– Ma, ne verujem ti ja u te sve priče što kruže. Je l’ kažu doktori da treba, znači treba i šta sad ja tu nešto, kad pojma o tome nemam.

Stiže i kafa. Prava turska, sa žara, doviknuo preko ulice komšiji. A i čaj, mirisni, rumeni, u turskim čašicama…

Vakat nam je. Maše nam s vrata. Sekundu, tek toliko da nas pozdravi. Telefon zavoni, mušterija uđe…

PO ISO STANDARDU

PAZAR JE SVET

Sa sprata silaze tepsije. A gore – brašna, testa i devojaka na sve strane. Slomiše se od posla. – Ne možemo da postignemo koliko se traži. Uzeo sam veliki lokal da tu prave. I sve će biti po ISO standardu, najvišem. Uđeš na jedna, a izlaziš na druga vrata, pa će žene i da se tuširaju. Pazar je oduvek bio svet – ovde su se ukrštali carski putevi, prolazila i Evropa i Azija, i ja ostajem ovde s mojim mantijama koje dovode svet u Pazar – veli Jasmin.

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

(FELJTON.rs/kurir)